Finska je postala 31. članica NATO bezbednosnog saveza, udvostručivši dužinu granica država članica sa Rusijom.

Ispred novog sedišta NATO-a, finska belo-plava zastava pridružila se krugu od 30 drugih zastava.
Pristupanje Finske je nazadovanje za ruskog Vladimira Putina. On se više puta žalio na širenje NATO-a i pre svoje invazije na Ukrajinu.

Američki državni sekretar Antoni Blinken rekao je da je napadom na svog suseda ruski lider pokrenuo upravo ono što je pokušao da spreči.

Portparol Kremlja Dmitrij Peskov upozorio je da će Rusija "budno pratiti" šta se dešava u Finskoj, opisujući proširenje NATO-a kao "kršenje naše bezbednosti i naših nacionalnih interesa".

Vojni orkestar odsvirao je finsku nacionalnu praćenu himnom NATO-a. Iza ograde po obodu, mala grupa demonstranata mašući ukrajinskim zastavama uzvikivala je „Ukrajina u NATO-u“, podsećajući zašto je nesvrstana Finska zatražila da se pridruži zajedno sa Švedskom u maju 2022. godine.

Finska deli istočnu granicu od 1.340 km (832 milje) sa Rusijom i nakon što je počeo rat u Ukrajini Helsinki je izabrao zaštitu Člana pet NATO-a, koji kaže da je napad na jednu članicu napad na sve.

To znači da ako Finska bude napadnuta sve članice NATO-a uključujući SAD bi joj pritekle u pomoć.

Ruska invazija je izazvala porast finskog javnog mnjenja prema ulasku u NATO na 80% za.
„Ovo je veliki dan za Finsku“, rekao je finski predsednik Sauli Niinisto, proglašavajući novu eru za svoju zemlju. Finska će biti pouzdan saveznik i njeno članstvo nikome neće predstavljati pretnju, rekao je on.

„Sigurnost i stabilnost su oni elementi koje veoma snažno osećamo, ako ljudi mogu da žive u sigurnim stabilnim okolnostima, to je osnovni element srećnog života.

„Ovo će Finsku učiniti bezbednijom, a NATO jačim“, rekao je ranije generalni sekretar Jens Stoltenberg, opisujući to kao dan ponosa za njega i alijansu.

Američki državni sekretar Entoni Blinken rekao je da je „u iskušenju da kaže da je to možda jedina stvar za koju možemo da zahvalimo Putinu, jer je on ovde još jednom ubrzao nešto što tvrdi da želi da spreči ruskom agresijom“.

Finska sa sobom nosi dobro opremljenu i obučenu, aktivnu oružanu snagu od oko 30.000. Takođe može da pozove 250.000 rezervista.

To takođe predstavlja izazov za NATO da pomogne da njegova duga granica sa Rusijom bude bezbedna, ali je već uključena u najnovije odbrambene planove NATO-a za očuvanje bezbednosti alijanse.

Prijava Švedske je za sada zapela, a turski predsednik Redžep Tajip Erdogan optužuje Stokholm da prihvata kurdske militante i dozvoljava im da demonstriraju na ulicama. Mađarska takođe tek treba da odobri pridruživanje Švedske.

Dok je predavao pristupni dokument Blinkenu, finski ministar spoljnih poslova Peka Havisto rekao je da ima veoma važan početni zadatak:
„Zadatak je da vam damo depozit i našu ratifikaciju za članstvo Švedske".

Stoltenberg je tada kazao da je najvažnije da se Švedska pridruži što je pre moguće, a finski predsednik je rekao da se raduje što će dočekati svog nordijskog suseda na sledećem samitu NATO-a u Litvaniji u julu.

Put Helsinkija ka pridruživanju trajao je manje od godinu dana, a ceremonija u utorak se poklapila sa 74. godišnjicom osnivanja NATO-a 1949. godine.

„Finska je sjajan saveznik, veoma sposoban, deli naše vrednosti i očekujemo besprekornu tranziciju u njeno pravo mesto za stolom“, rekla je za BBC američki ambasador u NATO-u Džulijan Smit.

Kremlj je saopštio da je Rusija bila prinuđena da preduzme kontramere kako bi osigurala sopstvenu bezbednost, taktički i strateški, ali su istakli da nikada nije imala nesuglasica sa Helsinkijem na način na koji je Ukrajina postala „antiruska“.

U međuvremenu, ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je ruski balistički raketni sistem kratkog dometa Iskander-M predat Belorusiji i da je sposoban da nosi nuklearno i konvencionalno oružje. Neki beloruski borbeni avioni su takođe bili sposobni da nose nuklearno oružje, rekao je on.

Jens Stoltenberg je rekao da NATO još nije video nikakve promene u nuklearnom držanju Rusije koje bi zahtevale bilo kakvu promenu od strane alijanse. On je dodao da u Finskoj neće biti stacioniranih NATO trupa bez saglasnosti vlade u Helsinkiju.

NATO će sada imati sedam članica na Baltičkom moru, što će dodatno izolovati ruski priobalni pristup Sankt Peterburgu i njegovoj maloj eksklavi Kalinjingradu.

Peskov je za Bi-Bi-Si rekao da će Rusija pažljivo pratiti kako NATO koristi finsku teritoriju „u smislu baziranja sistema naoružanja i infrastrukture tamo koja će biti blizu naših granica, potencijalna pretenja“.

"Na osnovu toga biće preduzete mere“, rekao je portparol Kremlja.

(EURACTIV.rs)