Geopolitički interesi Turske u vezi sa podeljenim ostrvom Kipar prete da postanu pitanje za uspostavljanje bližih veza EU-NATO, što je deklarisani cilj obe organizacije.

Tada su takođe proširili listu oblasti za saradnju na „zaštitu kritičnih infrastruktura, novih i disruptivnih tehnologija, svemira, bezbednosnih implikacija klimatskih promena, kao i manipulacije stranim informacijama i mešanja“.

Uprkos očiglednoj poruci jedinstva u deklaraciji, Ankara je tada saopštilo da se neće uskladiti sa dokumentom, izjavilo je nekoliko NATO diplomata EURACTIV-u.

Opozicija je uglavnom bila motivisana političkim razmatranjima oko kiparskog spora, rekle su diplomate.

Kipar je podeljen nakon turske invazije 1974. godine, izazvane kratkim državnim udarom inspirisanim Grcima. Severni deo ostaje pod kontrolom samoproglašene vlade „Turske Republike Severni Kipar“, koju međunarodna zajednica nije zvanično priznala. Ostrvo se ipak pridružilo EU 2004. godine.

Otkako su mirovni pregovori počeli u septembru 2008. godine, bezbrojni pokušaji da se postigne mir između dve strane su propali.

Od neuspelog samita 2017, kiparski Grci i Turci su se još više udaljili, ometajući saradnju u nekoliko važnih pitanja i povećavajući tenzije u istočnom Mediteranu.

Zbog zamrznutog sukoba, Ankara veruje da je deklaracija u kojoj se navodi da će obe organizacije „napredovati u partnerstvu NATO-EU u bliskoj konsultaciji i saradnji sa svim saveznicima u NATO-u i državama članicama EU“ protiv interesa Turske i turske zajednice na Kipru.

Turska nije odgovorila na EURACTIV-ov zahtev za komentar do trenutka objavljivanja.

Iako je dosadašnja iritacija Ankare imala malo praktičnih implikacija, mogla bi da blokira napredak na mapi puta EU-NATO, u kojoj će biti navedene konkretne i praktične teme za saradnju između EU i NATO-a i koja je trebalo da bude dogovorena istovremeno sa političkom deklaracijom u januara.

Svi „razumeju važnost jačanja odnosa, ali izgleda da postoji problem“, odgovorile su dve diplomate NATO-a na pitanje o stanju dokumenta.

„EU ima Kipar, NATO ima Tursku“, rekao je diplomata, ističući da to pitanje dolazi sa obe strane.

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je prošlog decembra da alijansa snažno podržava „napore Ujedinjenih nacija da pokušaju da pronađu pregovaračko i mirno rešenje. Mislim da je to jedini način da se odgovori na izazove i nerešena pitanja na Kipru”.

Trenutno su 22 članice NATO-a takođe države članice EU, što čini trećinu vojnog saveza otkako se Finska pridružila u aprilu.

Švedska, koja je takođe podnela zahtev za članstvo prošlog proleća i koja čeka zeleno svetlo od Turske, povećaće broj na 23. Neutralne zemlje EU Austrija, Irska, Malta i Kipar nisu deo vojnog saveza.

Trenutni plan saradnje NATO-a i EU datira iz 2018. godine, kada vojna alijansa nije imala na svom radaru sve veći izazov Kine i pre rata u Ukrajini 2022.

Sa 74 predloga, deklaracija iz 2018. fokusirala se na povećanje vojne mobilnosti trupa i opreme širom teritorije, sajber bezbednost, hibridne pretnje, borbu protiv terorizma i uključivanje žena u bezbednosna pitanja.

U skorije vreme, Turska je takođe blokirala saradnju između operacije EU Irini, koja kontroliše libijski embargo na oružje i naftu, i NATO operacije Sea Guardian.
Klaudija Gracijano, bivši predsednik Vojnog komiteta EU, rekla je na bezbednosnoj konferenciji o Mediteranu 2021. da bi EU trebalo da „pokuša da prevaziđe neke od trenutnih prepreka našoj saradnji sa NATO-om” i da ne dozvoli da „politička pitanja” budu na putu.

„Problem koji bismo lako mogli da uočimo je u Sredozemnom moru, između operacije Irini i Sea Guardian: u savršenom svetu, imali bismo samo jednu operaciju, ali danas bismo mogli i trebali da težimo poboljšanju saradnje“, dodao je on. .

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i šef Evropskog saveta Šarl Mišel biće pozvani da učestvuju u radnoj sednici sa državama članicama NATO-a na samitu vojne alijanse u Viljnusu u znak bliskog partnerstva između njih dvoje i njihovih članica.

(EURACTIV.rs)