S obzirom na proteste poljoprivrednika širom Nemačke, u redovima Zelenih postoje oni koji krive cenovnu politiku velikih lanaca supermarketa za ekonomsku situaciju mnogih poljoprivrednih gazdinstava.

Umesto toga, stranke sve više ukazuje na tržišnu moć velikih lanaca supermarketa, koji prisiljavaju poljoprivrednike na niske cene i čine ih zavisnim od subvencija.

"Tržišna moć supermarketa posebno je velika u Nemačkoj", rekla je zelena poslanica u Evropskom parlamentu Ana Cavazini za Euractiv. Tri četvrtine tržišta je raspoređeno na samo pet kompanija.

"To dovodi do pritiska na cene i potkopavanja konkurencije", dodala je, ukazujući na "nepoštene ugovorne uslove ili čak retroaktivne promene ugovora, kratkoročne sporazume o kupovini i time nedostatak predvidljivosti za proizvođače".

Slično je ranije izjavio i ministar poljoprivrede savezne države Cem Ozdemir (Zeleni), koji je prethodnu vladu optužio da je "oslabila tržišnu moć poljoprivrednika, dok je druge jačala".

Ministarstvo poljoprivrede trenutno istražuje kako bi moglo da podrži poljoprivrednike koji se bave proizvodnjom mleka putem intervencije na tržištu kako bi postigli "bolje cene", rekao je portparol ministarstva poljoprivrede u sredu.

Stručnjak za konkurenciju vidi "odvlačenje pažnje"

U okviru takozvane "zajedničke organizacije tržišta" za evropske poljoprivredne tržište, EU predviđa brojna pojedinačna pravila kako bi se država mogla umešati u inače privatno organizovanje tržišta.

Mali broj lanaca supermarketa takođe je često tema u politici konkurencije, posebno kada su u pitanju planirane akvizicije ili spajanja supermarketa.

EU direktiva iz 2019. godine takođe pruža posebnu zaštitu poljoprivredi od "nepoštenih trgovinskih praksi" od strane kupaca. To uključuje zabrane kratkoročnih otkazivanja ili jednostranih promena ugovornih uslova.

Izvor: Printscreen/Youtube/WELT

Dok su druge zemlje EU u prošlosti bile predmet prekršajnih postupaka zbog kršenja direktive, primena uNemačkoj se smatra primernom.

"Već su postignuta značajna poboljšanja", priznala je Cavazzini. Međutim, kako kaže političarka Zelenih, i dalje postoji potreba za poboljšanjima kako "poljoprivrednici ne bi morali da prodaju svoje proizvode ispod cene".

Međutim, ekonomista za konkurenciju Justus Haucap sa Univerziteta Heinrich Heine u Dizeldorfu smatra da je upućivanje na tržišnu moć supermarketa u trenutnoj raspravi "dimna zavesa".

"Cene se ne formiraju u nemačkoj trgovini hranom, već na evropskim ili čak svetskim tržištima", rekao je Haucap za Euractiv. Na primer, oko polovine svinjskog mesa i mlečnih proizvoda iz Nemačke se izvozi.

"U Nemačkoj imamo tendenciju da imamo prekomernu proizvodnju, podstaknutu godinama subvencija. Ako je domaća ponuda znatno veća od tražnje i strani proizvođači rado prodaju na nemačkom tržištu, a farmeri zbog toga ne dobijaju onoliko visoke cene koliko bi želeli, onda to nema mnogo veze sa tržišnom moći maloprodaje hrane", kaže Haucap.

"Inflacija pohlepe"

Upućivanje na lance supermarketa je "providno odvlačenje pažnje kako bi se skrenula pažnja sa vlastitih neuspeha u poljoprivrednoj politici i pronašao drugi krivac", rekao je Haucap.

Ovo ga podseća na "nedavni mit o inflaciji pohlepe, kada je ECB takođe izgledala prilično zahvalna što bi mogao da postoji još jedan žrtveno jarac za inflaciju u evrozoni", dodao je on.

Prošlog leta, predsednica Evropske centralne banke (ECB), Kristin Legard, ukazala je da su neki sektori potpuno ili delimično preneli povećane cene potrošačima, što je pojačalo inflacioni pritisak.

"Ovi sektori su iskoristili priliku da potpuno prenesu troškove, ne umanjujući marže profita, a neki od njih su cene povećali iznad čistog pritiska troškova", rekla je u junu 2023. godine tokom saslušanja u Evropskom parlamentu.

To je navelo levičarske političare da traže snažnije intervenisanje od strane tela za zaštitu konkurencije kako bi se suprotstavili tzv. "inflaciji pohlepe". I dok tu zahtev podržavaju neki ekonomisti za konkurenciju, dijagnoza je kontroverzna.

Promena nemačkog zakona o konkurenciji prošle godine dala je Saveznoj kancelariji veća ovlašćenja da preduzme mere protiv antikonkurentske "kontrole moći" na tržištima, ali, postoje brojne zakonske prepreke.

(JA/EURACTIV.rs)