Jasno je da će cilj eliminisanja ekstremnog siromaštva biti postignut samo ako se usmeri pažnja i resursi na najsiromašnije zemlje, gde je veći deo ekstremnog siromaštva koncentrisan, piše u kolumni za FT Martin Volf.
Prošlo je nešto manje od četiri godine otkako je svet doživeo epidemiju. Ovo je izazvalo ogroman pad ekonomske aktivnosti, praćen brzim opštim oporavkom, ratovima Rusije i Ukrajine, a sada i Gaze, rastućim cenama (posebno hrane i energije) i brzim rastom kamatnih stopa. U pozadini, klimatske promene postaju sve očiglednije. Šta sve ovo znači za najsiromašnije na svetu?
Odgovor je da je prethodni napredak u eliminisanju ekstremnog siromaštva naglo usporen. U zemljama u kojima živi većina najsiromašnijih ljudi na svetu, to je jednostavno zastalo. Ako se ovo popravi, ovim zemljama će biti potrebna izdašnija pomoć zvaničnih donatora.
Često osporavana era globalizacije doprinela je značajnom smanjenju procenta svetskog stanovništva koje živi u ekstremnom siromaštvu. Trenutno, Svetska banka to definiše kao prihod manji od 2,15 dolara dnevno prema cenama iz 2017. godine. Broj osoba u ekstremnom siromaštvu, definisan na taj način, opao je sa 1.870 miliona (31 odsto svetskog stanovništva) 1998. godine na prognoziranih 690 miliona (9 odsto globalnog stanovništva) u 2023. godini. Nažalost, stopa opadanja znatno je usporila: od 2013. do 2023. godine, globalna stopa siromaštva opašće prema prognozi za malo više od 3 procentna poena. Nasuprot tome, opala je za 14 procentnih poena u deceniji pre 2013. godine, piše u kolumni Fajnenšl Tajms autor Martin Volf, specijalista za ekonomiju i finansije.
Zašto je došlo da usporavanja stope pada ekstremnog siromaštva? Odgovor je da je pad siromaštva usporio u najsiromašnijim zemljama na svetu - onima koje ispunjavaju uslove za kreditiranje od strane Međunarodnog udruženja za razvoj, ogranka Svetske banke za meko pozajmljivanje, navodi on. Procenat stanovništva koje je ekstremno siromašno u ostalim delovima sveta opao je sa 20 odsto 1998. godine na prognoziranih samo tri odsto u 2023. godini. Ipak, u periodu između 2013. i 2023. opao je za samo četiri procentna poena, koliko je i prognozirano. U međuvremenu, u zemljama koje su kvalifikovane za IDA zajmove (zemlje sa niskim prihodima), procenat stanovništva u ekstremnom siromaštvu takođe je opao, sa 48 odsto 1998. godine na (još visokih) prognoziranih 26 odsto u 2023. godini. Ali smanjenje je bilo samo jedan procentni poen između 2013. i 2023. godine, dok je bilo 14 procentnih poena u prethodnoj deceniji.
Nije da je ekstremno siromaštvo potpuno nestalo u bogatijim zemljama. Prema prognozi, i dalje će biti oko 193 miliona ljudi u toj situaciji u zemljama koje danas nisu kvalifikovane za IDA, one koje se smatraju bogatim zemljama. Međutim, broj u zemljama koje su kvalifikovane za IDA zajmove, zemljama sa niskim prihodima, iznosi 497 miliona, što čini 72 procenta od ukupno 691 milion. Osim toga, s obzirom na to da je procenat ekstremno siromašnih u ostalim delovima sveta samo tri odsto, razumno je pretpostaviti da će se, uz umereni opšti rast, to uglavnom eliminisati do 2030. godine. Dakle, jasno je da će cilj eliminisanja ekstremnog siromaštva iz našeg sveta biti postignut samo ako se usmeri pažnja i resursi na najsiromašnije zemlje sveta, gde je veći deo ekstremnog siromaštva koncentrisan i gde je takođe najdublje ukorenjen.
Sedamdeset pet zemalja je dovoljno siromašno da se kvalifikuje za sredstva IDA. Od 75 zemalja, 39 je u Africi. Neki od njih takođe imaju pravo da se zaduže i po skupljim uslovima Međunarodne banke za obnovu i razvoj. To uključuje Bangladeš, Nigeriju i Pakistan.
Zemlje kojima se loše upravlja
Nema sumnje da zemlje koje ispunjavaju uslove za IDA uključuju mnoge od onih kojima se najlošije upravlja na svetu. Ali one su takođe krhki na više načina i zato su uhvaćeni u zamke siromaštva, iz kojih je očajnički teško pobeći, posebno kada ih snađu razni geopolitički i prirodni šokovi. Štaviše, ne moraju biti "jame bez dna". IDA je stvorena pre više od pola veka u velikoj meri da bi pomogla Indiji. Zaista, IDA je ponekad čak bila označena kao "Asocijacija za razvoj Indije". Ipak, Indija je sada uspešno diplomirala i donator je. Zaista, IDA ima dugu listu diplomaca, među njima i Kina.
IDA sada koristi svoje 20. dopunu, od jula 2022. do juna 2025. S obzirom na hitnost ubrzanja rasta, smanjenja ekstremnog siromaštva i suočavanja sa izazovima koje predstavljaju klimatske promene u siromašnim zemljama, sledeće dopunjavanje će morati da bude daleko veće, jer Ajai Banga, Predsednik Svetske banke, argumentovao je na njenoj srednjoročnoj reviziji.
Najnoviji Izveštaj Svetske banke o međunarodnom dugu, objavljen prošle nedelje, otkriva još jedan snažan razlog zašto je potrebno više sredstava IDA: ove zemlje su postale previše zavisne od nepouzdanijih i skupih izvora finansiranja. Kako piše Fajnenšl Tajms, komercijalno zaduživanje ovih zemalja je jednostavno nesigurno. Neki od njihovih neizmirenih dugova će morati da budu otpisani. Što je još važnije, biće im potrebno daleko više koncesionih finansija. Nije samo dužnost bogatih zemalja, već u njihovom interesu da obezbede resurse koji su im potrebni da izbegnu zamku siromaštva, piše FT.
(JA/EURACTIV.rs)