Milioni Evropljana se lišavaju osnovnih dobara kao što su zdravstvena zaštita i hrana iz finansijskih razloga, navodi se u rezultatima nove ankete koju su objavili Ipsos i francuska dobrotvorna organizacija Secours Populaire.

"Širom Evrope situacija je veoma zabrinjavajuća, čak i ako je inflacija usporila 2023. godine. Među srednjim slojevima se pojavljuje široko rasprostranjena uskraćenost", kaže se u saopštenju za javnost.

Ispitanici dolaze iz 10 evropskih zemalja: Francuske, Grčke, Moldavije, Velike Britanije, Portugala, Rumunije, Srbije, Italije, Poljske i Nemačke.

Više od jednog od dva Evropljana (51 odsto) iz tih zemalja suočilo se sa lošim zdravljem, nedostatkom grejanja i/ili hrane u poslednjih šest meseci, dodaje se u istraživanju.

Kada je u pitanju zdravlje, više od trećine Evropljana kaže da su ostali bez medicinske nege jer nisu mogli da je priušte ili zato što su pokušavali da uštede novac.

"Zdravstveno pitanje je slično pitanju hrane: ljudi se odriču onoga što je neophodno, a ovo je veoma zabrinjavajući pokazatelj", upozorio je Sebastijen Tolo, nacionalni sekretar Secours Populaire, u intervjuu za EURACTIV.

Međutim, brojka o pristupu zdravstvu varira od zemlje do zemlje: zabrinuto je 41 odsto Rumuna, Srba i Poljaka, u poređenju sa 22 odsto Britanaca i 21 odsto Nemaca. Francuska i Italija (37 odsto) i Grčka i Portugal (36 odsto) imaju slične procente.

Podatak da 36 odsto roditelja nije u stanju da deci zadovolji osnovne potrebe kao što su hrana, školarine, zdravstvena nega ili odeća takođe zabrinjava.

Grčka i Moldavija – posebno zabrinjavajuće

Dok problemi povezani sa nesigurnošću utiču na sve zemlje obuhvaćene istraživanjem, bez obzira na bogatstvo ili BDP, situacija je posebno zabrinjavajuća u Grčkoj i u zemlji kandidatu za članstvo u EU Moldaviji, rekao je Tolot iz Secours Populaire.

Izvor: DUMITRU DORU/EPA

Skoro polovina Grka i Moldavaca smatra da živi u posebno zabrinjavajućim finansijskim i materijalnim uslovima.

Da bi zadovoljili svoje potrebe, 60 odsto Grka i 70 odsto Moldavaca oslanja se na prijatelje i porodicu za novac.

Pored toga, 75 odsto Grka i 67 odsto Moldavaca smanjilo je putovanja kako bi uštedeli na troškovima transporta.

"Pre rata u Ukrajini, životni standard u Moldaviji je već bio veoma nizak", rekao je Tolot.

"Što se tiče Grčke, kriza iz 2008. imala je veliki uticaj na njenu ekonomiju", dodao je on.

Mogući akcioni plan EU?

Francuska je takođe među zemljama pogođenim talasom neizvesnosti koji trenutno zapljuskuje Evropu.

Prema istraživanju, 58 odsto Francuza strahuje da će kratkoročno pasti u siromaštvo, a 45 odsto smatra da je teško platiti određene medicinske procedure.

Kao odgovor na rastuće siromaštvo, francuska ministarka solidarnosti i porodice Aurora Berže najavio je u utorak (5. septembra) 156 miliona evra za finansiranje udruženja koja pružaju pomoć u hrani.

"Inflacija uglavnom pogađa najugroženije porodice sa niskim primanjima, studente, starije osobe i našu decu. Na njihovoj strani smo da se borimo protiv nesigurnosti i podržimo udruženja koja im svakodnevno pomažu", dodala je Berže.

Međutim, prema Tolotu, politička odgovornost je i "nacionalna" i "evropska".

Kao takva, dobrotvorna organizacija Secours Populaire saopštila je da bi volela da vidi osnove akcionog plana EU sličnog programu REACT-EU od 47,5 milijardi evra koji je uspostavljen da bi se ušlo u koštac sa socijalnom i ekonomskom štetom izazvanom pandemijom.

"Potreban nam je snažan politički odgovor EU", dodao je Secours Populaire.

Iako ukupni rezultati nisu baš optimistični, studija se završava pokazateljem koji daje nadu: uprkos poteškoćama, 76 odsto Evropljana je spremno da se lično uključi u pomoć najugroženijima.

(EURAVTIV.rs)