Energetska kriza izazvana ruskom agresijom na Ukrajinu uzima danak građanima EU, sa 9,3% stanovništva koje nije bilo u stanju da održi svoje domove adekvatno toplim 2022. godine, što je skok sa 6,9% godinu ranije, prema Eurostatu.

Mere preduzete tokom krize nisu uspele da se pozabave ovim pitanjem, koje je pogoršala ruska agresija na Ukrajinu, rekao je EESC, telo EU koje okuplja organizacije civilnog društva, grupe poslodavaca i sindikate.

"Potreban nam je novi dogovor, novi sporazum podržan snažnom političkom voljom u kojem svi nivoi vlasti idu u istom pravcu", rekao je Baiba Miltoviča, predsednik sekcije EESC za saobraćaj, energetiku, infrastrukturu i informaciono društvo.

Plan Evropske komisije REPowerEU, predstavljen u maju prošle godine, imao je za cilj da zaštiti domaćinstva od nestašice energije i bio je uspešan u smanjenju zavisnosti Evrope od jeftinog ruskog gasa. Ali ostaju izazovi sa snižavanjem cena, rekla je Adela Tesarova, visoki zvaničnik u energetskom odeljenju Evropske komisije koja je govorila na događaju EESC.

Potrebno je više mera za energetsku efikasnost i osnaživanje potrošača, dodala je Tesarova koja je na čelu posebne jedinice koja se bavi potrošačima.

Dobra izolacija je ključna za održavanje toplote u kućama tokom zime i zaštitu potrošača od povećanja računa za energiju, ali stopa renoviranja u Evropi je trenutno preniska da bi napravila razliku.

Evropska potrošačka organizacija BEUC kaže da se povećanje stope renoviranja mora podržati kao ključni cilj u tekućoj reviziji Direktive o energetskim performansama zgrada, sa visokim ambicijama za minimalne standarde energetskih performansi.

Neophodna je i bolja komunikacija radi podizanja svesti o prednostima renoviranja, rekao je Masimilijano Maskerini iz Evropske fondacije za poboljšanje uslova života i rada (Eurofound), agencije EU. Održivo stanovanje je od suštinskog značaja za postizanje klimatskih ciljeva EU, ali mere preduzete na nivou EU i na nacionalnom nivou treba da izbegnu povećanje nejednakosti, istakao je on.

Kiran Pradip, koordinator Koalicije za pravo na energiju, upozorio je da je „energetsko siromaštvo strukturni, sistemski problem koji zahteva političke odluke".

Izvor: EPA-EFE/ADAM VAUGHAN

Ugrožene populacije

Domaćinstva sa niskim prihodima, porodice sa jednim roditeljem, imigranti i osobe sa invaliditetom suočavaju se sa većim rizikom od energetskog siromaštva, istakao je EESC. Mladi i žene su takođe izloženiji tome nego opšta populacija, navodi se.

"Morate da posmatrate energetsko siromaštvo iz intersekcionalne perspektive", rekla je aktivistkinja Katarina Haberzbruner, ističući da su žene drastično više pogođene energetskim siromaštvom.

Energetsko siromaštvo ima posledice na fizičko i mentalno zdravlje i može ograničiti mogućnosti u profesionalnom životu, objasnila je Haberzbruner koja radi za nevladinu organizaciju pod nazivom Žene se angažuju za zajedničku budućnost.

Siromaštvo u saobraćaju - nedostatak pristupačnog javnog ili privatnog prevoza - takođe se pojavljuje kao nuspojava energetske krize, rekli su govornici na konferenciji EESC. Pitanje je dospelo na naslovne strane 2018. tokom protesta "Žutih prsluka" u Francuskoj, koji su bili izazvani porastom cena goriva.

Nedostatak pristupačnog javnog prevoza može pogoršati kvalitet života, rekla je Mari Martiskainen, profesorka na poslovnoj školi Univerziteta u Saseksu.

Andres Barselo Delgado, predsednik stalne grupe EESC za energetiku, naglasio je da "donosioci odluka treba da uzmu u obzir činjenicu da je energija javna usluga, a predstojeći redizajn tržišta električne energije mora da garantuje, s jedne strane, održivo i pouzdano snabdevanje, a s druge, pravo na energiju za građane".

(EURACTIV.rs)