Nemačka ima novi problem sa grejanjem, u pokušaju da pređe na obnovljive izvore energije pri izgradnji novih zgrada i sistema za grejanje.

Oko 20 miliona domova u Nemačkoj greje se na gas, koji je ranije bio uvožen po povoljnim cenama iz Rusije. Kada su zalihe presušile nakon invazije Rusije na Ukrajinu, nemačka domaćinstva bila su stavljena u vrlo nezgodnu poziciju - grejanje je postajalo sve neizvesnije i skuplje.

U martu 2022. su se čelnici nemačke vlade sastali da bi diskutovali o mogućim rešenjima energetske krize i zavisnosti zemlje od ruskog gasa. Razgovori su rezultirali većom podrškom vlade domaćinstvima i preduzetnicima, ali je postojao i jedan dodatni ishod - zabrana novih bojlera na fosilna goriva od 2025. godine pomerena je za godinu dana ranije.

"Sada ćemo zakonski fiksirati datum na 1. januar 2024. godine, i nakon njega svaki novi sistem grejanja mora da bude 65% na bazi obnovljive energije", pisalo je u sporazumu koji je tada sklopljen.

Izazov je veliki, jer uprkos brigama oko snabdevanja gasom, Nemci su i dalje tokom 2022. postavili 600.000 novih bojlera na gas. Prodaja toplotnih pumpi, glavnog alata buduće tranzicije u grejanju, bila je samo na 236.000.

Bojleri na gas imaju prosečan životni vek od 30 godina, a pošto Nemačka želi da bude klimatski neutralna do 2045. godine, to znači da između sistema grejanja i zadatih klimatskih ciljeva postoji veliki raskorak.

Ali kada je Ministarstvo ekonomije i klimatskih promena Roberta Habeka objavilo nacrt zakona koji bi zabranu grejanja na fosilna goriva stavio u proceduru, liberalna partija FDP i mediji su burno reagovali.

"Evo kako čekić grejanja udara po vama", bio je naslov u tabloidu "Bild". Ministar finansija i vođa FDP-a, Kristijan Lindner, rekao je da je nacrt dobronameran u smeru klimatske politike, ali ekonomski i društveno ima razarajući odjek.

Izvor: EPA-EFE/MAXIM SHIPENKOV

"Plan će morati da bude revidiran i to fundamentalno", rekao je Lindner.

U teoriji, nacrt zakona nastao je u koordinaciji sa Ministarstvom građevine i obuhvata više izuzetaka. Primera radi, grejalice koje nisu u potpunosti neupotrebljive mogu samo da se poprave. Nacrt zakona predviđa i da oni koji nemaju sredstava za implementaciju novih pravila budu u potpunosti izuzeti. Delimična rešenja za postojeće stambene objekte uključujući bojlere na gas koji rade na biometan ili vodonik, kao i hibridne toplotne pumpe sa rezervnim kapacitetima gasa za izuzetno hladne dane.

Nemačka ima najveći problem sa bojlerima na gas u Evropskoj uniji, a druge zemlje napravile su slične planove kako bi smanjile uticaj svog građevinskog sektora na klimatske ulove.

Evropska asocijacija za toplotne pumpe navodi da devet zemalja Evrope planira da u narednim godinama smanji korišćenje fosilnih sistema za grejanje.

U Austriji, dodavanje fosilnih sistema grejanja u novim zgradama zabranjeno je od ove godine. Za zgrade u izgradnji napravljen je velikodušni izuzetak, uz obaveznu zamenu sistema na naftu ili ugalj. U Holandiji, novi fosilni sistemi biće zabranjeni od 2026. godine ali nije isključeno da će taj rok biti pomeren za kasnije.

U Flandriji je od 2022. zabranjena ugradnja bojlera na naftu, dok su nova povezivanja na gas zabranjena od 2025. godine. U Danskoj je u novim zgradama uglavnom obavezno ugrađivati grejne sisteme zasnovane na obnovljivim izvorima energije.

Irska zabranjuje fosilne bojlere od ove godine, slični su planovi i za Slovačku, dok je u Italiji obavezno učešće od 60% obnovljivih izvora u novim zgradama.

Ali u Nemačkoj, uprkos povoljnim društvenim uslovima i podršci vlade, nije bilo moguće izbeći protivljenje ovom zakonu. Delom se otpor smatra rezultatom stalnog klinča u kojem se nalaze "zeleni" i liberali, ali nije isključeno da će se slična situacija razviti i u drugim zemljama EU.

(EURACTIV.rs)