Nemački plan da izgradi najmanje osam novih terminala za tečni gas koji bi zamenio ruski uvoz, doveden je u pitanje internom analizom, procurelom iz ministarstva ekonomije i klime.
Oslanjanje na jeftin cevovodni gas iz Rusije, glavni je razlog zašto terminali za tečni prirodni gas (LNG) nikada nisu izgrađeni u Nemačkoj.
Dakle, kada je Moskva počela da zavrće slavinu 2021. godine, opštine i programeri su se uspaničili.
Manje od deset dana nakon što su ruske trupe započele napad na Ukrajinu, Nemačka je postala „ozbiljna po pitanju energetske nezavisnosti". Jorg Kukies, desna ruka kancelara, najavio je da će vlada finansirati LNG terminal u Brunsbuttel-u.
U mesecima koji su usledili, vlada bi ugovorila još pet plutajućih LNG terminala, brodova koji mogu da ponovo gase tečno gorivo nakon pristajanja.
Od Hamburga do Lubmina, grada u kome se gasovod Severni tok 1, koji podržava Rusija, ponovo pojavljuje na nemačkom tlu, ambicije za izgradnju novih LNG terminala bile su velike. Investitori su zamislili svet sa oko deset LNG terminala koji će zameniti ruski uvoz.
Nemački zakon o ubrzanju LNG-a, usvojen u oktobru 2022, potvrdio je ove ambicije i postavio temelje za izgradnju osam plutajućih terminala, kao i četiri stalna terminala na kopnu.
Očekivalo se da će samo plutajući terminali biti dovoljno veliki da zamene 45 milijardi kubnih metara (bcm) gasa koji je nekada teko direktno iz Rusije. Stalni bi, u međuvremenu, obezbedili sličan uvozni kapacitet.
Danas se ove ambicije sve više dovode u pitanje.
Prema internoj analizi koja je procurela iz nemačkog ministarstva ekonomije i klimatske akcije, većina planiranih LNG terminala možda uopšte neće biti potrebna.
Analiza „jasno pokazuje da nemačka vlada planira ogroman višak kapaciteta za LNG", rekao je Saša Miler-Krener, izvršni direktor Environmental Action Germani, koji je objavio analizu.
„Dva fiksna terminala u Stadeu i Vilhelmshavenu i mega terminal kod Rigena već nisu uključeni u razmatranje", istakao je ekološki aktivista.
„Ni u jednom scenariju potražnje proširenje kapaciteta za regasifikaciju ne ide dalje od projekata koji imaju status FID [Final Investment Decision] kako stvari stoje danas", dodaje se u analizi Instituta za ekonomsku energiju (EVI).
Prema analizi, planirani novi LNG terminali radili bi sa kapacitetom ispod 50% do 2030. godine, pod pretpostavkom da se sprovode vladine politike uštede klime i energije.
Nemačka je do danas i dalje veliki potrošač gasa, sa oko 85 milijardi kubnih metara uvezenih 2022. Zemlja se ranije „kladila" na grejanje na gas „u skoro svakom drugom domaćinstvu u prošlosti", priznao je Klaus Miler, šef federalne regulatorne mreže.
Međutim, ove pretpostavke su sada narušene visokim cenama gasa, koje su pokrenule ogromne napore za očuvanje energije i diversifikaciju.
Potražnja za gasom će se postepeno smanjivati u narednim godinama, jer Nemačka radi na tome da napusti ruska fosilna goriva i postane klimatski neutralna do 2045. Prošle godine, savezna vlada je pokrenula inicijativu za masovno uvođenje toplotnih pumpi i renoviranje domova kako bi se zamenili gasni kotlovi.
Kao rezultat toga, očekuje se da će godišnja potražnja za gasom u Nemačkoj pasti ispod 60 milijardi kubnih metara do 2030. godine, što je daleko od današnjih 85 milijardi kubnih metara.
Ove projekcije imaju prigušujući efekat na investicije u LNG. Do danas, nemački terminal na kopnu u Brunsbutelu ostaje jedini stalni do sada izgrađen, sa jasnim finansijskim pokroviteljima.
Planiranje najgoreg
Nemačke zalihe gasa su se 19. februara povećale po prvi put u 2023. S obzirom na to da su prodavnice udobno smeštene na 70%, rizikuje da se priča o prekomernom kapacitetu LNG-a promaši širu sliku, rekao je Miler za radio DLF.
„Naravno, u toku blagih zima može izgledati kao da vam ne treba sve, ali hladne zime ne bi pogodile samo Nemačku, već i veći deo Centralne Evrope. U trenutku kada budemo imali hladnu zimu, susedne zemlje se mogu osloniti na tokove gasa iz Nemačke", istakao je on.
Miler je identifikovao tri faktora rizika koji bi mogli da izazovu nestašicu gasa u budućnosti: „veoma hladna" zima, nedovoljna ušteda gasa ili „potencijalni problemi u susednim zemljama" poput Austrije.
Mnogo će toga zavisiti od vremena, priznao je Miler. Ukoliko predstojeća zima ponovo bude veoma blaga, nemačka vlada će biti prinuđena da prizna da ima suvišnu infrastrukturu, dodao je on.
Medjutim, ako se najgori scenariji ostvare, nemačkim potrošačima će biti potrebno rezervno rešenje.
„Ako sledeća zima bude veoma hladna, onda će odjednom svi biti veoma srećni što Nemačka ima ovu "potencijalno suvišnu" infrastrukturu. Niko se više neće pitati da li je suvišnay", zaključio je Miler.
(EURACTIV.rs)
