Samo 36 odsto radnika u EU kaže da im ostane novca nakon plaćanja računa na kraju meseca, što je za sedam odsto manje nego prethodne godine.

Studija, koju je uradila konsultantska kuća PwC, anketirala je skoro 54.000 radnika širom sveta, uključujući više od 15.000 iz 14 zemalja EU, i otkrila da se radnici u Evropi i širom sveta osećaju finansijski pod većim stresom nego 2022.

Samo 36 odsto radnika u EU kaže da im ostane novca nakon plaćanja računa na kraju meseca, što je sedam procentnih poena manje nego prethodne godine.

"Ljudi su zaista pod stresom i to je povezano sa skalom prihoda", rekao je Džejms Moris, direktor za globalne korporativne poslove i zastupanje PwC-a na događaju u Briselu početkom novembra. Jasno je da radnici osećaju inflaciju iako se ekonomija i dalje prilično dobro drži, a nivoi nezaposlenosti su rekordno niski.

Izvor: EPA-EFE/Arshad Arbab

Istovremeno, čini se da su radnici voljni da urade nešto po tom pitanju, jer skoro četvrtina anketiranih radnika EU planira da promeni posao u narednih 12 meseci – što je značajno povećanje u odnosu na prošlu godinu. Sa nezaposlenošću na niskom nivou i poslodavcima širom kontinenta koji se suočavaju sa nedostatkom radne snage, ova otvorenost za promene mogla bi dovesti do povećanja plata.

Priprema za budućnost

Međutim, finansijski stres takođe može uticati na to kako zaposleni planiraju i investiraju u svoju budućnost, zbog čega se umesto toga fokusiraju na kratkoročne probleme likvidnosti.

U poređenju sa svojim kolegama u SAD i azijsko-pacifičkom regionu, manje je verovatno da će radnici iz EU misliti da će njihov posao zahtevati da značajno promene svoje veštine u narednih pet godina. Samo 26 odsto anketiranih radnika EU je ovog mišljenja za razliku od 44 odsto anketiranih radnika u Azijsko-pacifičkom regionu.

U EU ovaj broj uveliko varira u zavisnosti od stepena specijalizacije radnika. Prema studiji, radnici sa specijalističkom obukom imaju 3,5 puta veću verovatnoću da će njihov posao zahtevati da značajno promene svoje veštine u narednih pet godina nego nespecijalizovani radnici iz EU.

Studija takođe otkriva da su radnici iz EU manje sigurni od američkih ili azijskih radnika da će ih poslodavci podržati u njihovim naporima da steknu nove veštine.

Šta fali evropskoj ekonomiji, onda?

Struktura evropske ekonomije može biti jedan od osnovnih razloga za ovu relativnu slabost. Govoreći na PwC događaju, komesar za poslove Nikolas Šmit rekao je da je većina kompanija svesna potrebe za ulaganjem, ali da nisu sve uspele da ispune ovu svest.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

"Kada razgovaram sa velikim automobilskim kompanijama, one zaista investiraju. Kada razgovaramo sa nekim od njihovih dobavljača, oni već imaju više poteškoća. A kada razgovarate sa mnogim malim i srednjim preduzećima, oni ne znaju tačno kako tim mogu da upravljaju jer ponekad nemaju novca za ulaganje, a nemaju ni osoblje", rekao je on.

Međutim, Šmit takođe vidi priliku u trenutnoj nestašici radne snage, tvrdeći da, iako su nekada poslodavci bili "na čelu”, a da je sada zbog nedostatka radne snage, ta titula onih koji diktiraju ipak u korist zaposlenih.

"Ne možete samo da kažete, ’pa, naći ću izvanrednog momka ili devojku negde napolju.’ Tako da morate mnogo više da uložite u postojeću radnu snagu", rekao je Šmit.

I, pošto su mala i srednja preduzeća u nepovoljnijem položaju kada je reč o ovim investicijama, Šmit je takođe pozvao na podršku uz pomoć javnog novca kako bi se ova investicija pokrenula.

(EURACTIV.rs)