U srcu filmske industrije, Holivudu, traje najveći štrajk u poslednjih 60 godina. U štrajku učestvuju scenaristi, ali i glumci, a zbog njega je potpuno obustavljena većina filmskih i TV produkcija.

Popularni film "Forest Gamp" nikada nije zaradio ni jedan peni za studio koji je to napravio, uprkos tome što je na blagajni prodao ulaznice u vrednosti od preko 300 miliona dolara. "Povratak Džedaja" je bio sličan monumentalni finansijski promašaj. Isto važi i za najmanje jedan film o Hariju Poteru. Svi oni su veoma popularni, ali veoma neisplativi. Bar na papiru.

U središtu najvećeg štrajka TV i filmske industrije u više od 60 godina je spor oko toga kako ljudi treba da budu plaćeni. Ali jedinstveni računovodstveni standardi na koje se industrija dugo oslanjala da bi napravila te proračune su sve samo ne jednostavni.

"Holivudsko računovodstvo", kao koncept, toliko je specifičan za industriju zabave da ima čak i svoju stranicu na Vikipediji.

Računovođe govore o holivudskom računovodstvu kao o nečemu što je veoma posebno, delom zato što se razlikuje od opšteprihvaćenih računovodstvenih principa Sjedinjenih Američkih Država ili standardnog knjigovodstva kojeg se pridržava većina američkih kompanija.

Kreativno računovodstvo – potpuno legalno

I dok stručnjaci kažu da je ova vrsta kreativnog računovodstva savršeno legalna, CNN piše da ono uključuje neke od najfantastičnijih fikcija ikada osmišljenih.

"Postoji mnogo različitih trikova", rekao je Stivel Gleser, vanredni profesor računovodstva na Univerzitetu Severne Karoline u Čapel Hilu. Ali najosnovnija verzija holivudskog računovodstva ide ovako:

1. Studio osniva manju firmu za svaki film koji želi da snimi i pristaje da plati glumce na osnovu profita te manje firme.
2. Da bi zaista snimila film, manja firma neizbežno preuzima troškove — plate, zanatske usluge, scenografiju, rekvizite itd.
3. Kada film izađe, manja firma donosi prihod od prodaje karata.
4. Kao i u svakom poslu, studio uzima prihode, oduzima troškove i tu je vaš profit (ili gubitak).

Izvor: EPA/ANDREW GOMBERT

Troškovi koji "moraju da postoje"

Ako filijala koja se bavi proizvodnjom filmova ostvari profit, studio onda naplaćuje gore pomenutoj manjoj firmi - kao kada manja kompanija koju velika kompanija poseduje, kojom upravlja i u potpunosti kontroliše – naknade za distribuciju, oglašavanje i bilo šta drugo, objasnio je Glejser. I, naravno, manja firma "pristaje" na nove naknade. Zato što mora.

Dobit zatim ide direktno u studio u vidu plaćanja honorara, tako da, na papiru, manja firma koja je osnovana kako bi se snimio neki film nikada ne ostvaruje profit.

Sve ovo je je pomalo apsurdno, ocenjuje CNN. Zašto američka korporacija ne bi bila zainteresovana da ostvari profit?

Zato što glumci i drugi kreativci uključeni u stvaranje imaju ugovore o podeli dobiti u svojim ugovorima. Ako nema zarade, studiji ne moraju da ih isplaćuju.

"Zato je savet ’uzmite sve (odnosno bruto)’", rekao je Glejser, ponavljajući ono što svaki pristojan advokat za zabavu kaže svom klijentu pre nego što se prijavi za film ili seriju.

Drugim rečima, na glumcima i piscima je da se postaraju da svi dogovori o podeli profita budu vezani za prihod ili prodaju karata, a ne za neto profit. Bez obzira na to koliko je film uspešan, neto profit možda, po planu, nikada ne postoji.

Opet, sve je to legalno.

Ono u čemu se holivudsko računovodstvo razlikuje od drugih tipova vođenja finansijskih evidencija kojom se većina preduzeća bavi jeste "raspodela režijskih troškova" studija ili opšti operativni troškovi, rekla je Bridžit Stomberg, profesor računovodstva na Univerzitetu Indijana u Blumingtonu.

"Neki ljudi sumnjaju da dodela režijskih troškova za bilo koji film može da bude proizvoljna i preterana sa ciljem da filmovi izgledaju neisplativo", rekla je ona.

Ali da li je to etički?

"’Etički’ nije reč koju bih upotrebio", rekao je Glejser. "Mislim da se studiji koji koriste ove trikove ponašaju neetički, a možda čak i glupo. Čini se da izvlačenje dodatnog profita iz jednog filma nije vredno otuđivanja nekih od vaših najvažnijih zaposlenih i izvođača."

Kada se film napravi, postoje razne vrste troškova — njegova šira distribucija bioskopima, plaćenim TV kanalima, servisima za strimovanje, avio-kompanijama, itd. Tu su i ogromni marketinški troškovi i otplata kamata na dug, rekao je S. Mark Jang, profesor računovodstva na Maršal poslovnoj školi Univerziteta Južne Kalifornije.

"Ovi troškovi se brzo zbrajaju i često prevazilaze prihode od filma, što rezultira nultim profitom ili gubicima", rekao je Jang. "Ono što studio radi je u njihovoj nadležnosti... ali svakako, izgleda da postoji motivacija od strane nekih studija da smanje profit što je više moguće".

Izvor: EPA-EFE/Etienne Laurent

Film "Ljudi u crnom" – pravi primer

Jedan od često citiranih primera je hit iz 1997. godine „Ljudi u crnom", sa Tomijem Li Džonsom i Vilom Smitom u glavnim ulogama. Film je zaradio skoro 600 miliona dolara uz budžet od samo 90 miliona dolara. Ogromno interesovanje vladalo je na blagajnama a film je iznedrio tri nastavka.

Pa ipak, Soni Pictures, studio koji stoji iza toga, tvrdi da film nikada nije isplaćen.

Scenarista filma, Ed Solomon, govorio je o računovodstvenim smicalicama koje to omogućavaju.

"Studiji gube novac, baš kao što kažu. Moja nedavna izjava o profit fila ‘Ljudi u crnom’ dokazuje da je film, iako je ostvario prihod od preko 595 miliona dolara, zapravo koštao studio preko 598 miliona dolara. Tako blizu: pad od samo 0,02odsto", napisao je nedavno u sarkastičnom tvitu.

Soni, Solomon kaže, veštački drži film u minusu kako bi izbegao velike isplate.

Kako za CNN zaključuju sagovornici, studiji nemaju poseban razlog da svoje režijske troškove drže "naduvanim" osim izbegavanja plaćanja glumaca i pisaca.

"Ne mogu da se setim nijedne druge motivacije. Ako su ove podružnice registrovane u SAD i 100% su u vlasništvu iste kompanije, generalno ne bi bilo uštede poreza", rekla je u Bridžit Stomberg, profesorka računovodstva na Univerzitetu Indijana u Blumingtonu. 

Transakcije između studija i njegove podružnice, kaže, generalno se eliminišu kada kompanije konsoliduju svoju zaradu. To znači da sve ove "kreativne" raspodele troškova ne bi trebalo da utiču na neto profit koji akcionari studija vide.

Oglasila se i Bela kuća

Inače, u Holivudu trenutno štrajkuje oko 160.000 umetnika. Dok traje štrajk, glumci ne mogu da se pojavljuju u filmovima, niti da promovišu filmove koje su već snimili.

Povodom štrajka, oglasila se i Bela kuća.

Džozef Bajden, američki predsednik "veruje da svi radnici, među kojima su i glumci, zaslužuju poštenu platu i beneficije".

Izvor: EPA-EFE/Yuri Gripas

"Predsednik podržava pravo radnika na štrajk i nada se da će strane postići obostrano koristan sporazum", navodi se u saopštenju Bele kuće, objavljenom u petak.

(EURACTIV.rs)