NBS već jedanaesti mesec zaredom povećava referentne kamatne stope, što neposredno ili posredno osećaju svi građani Srbije.

Iako to naočigled opterećuje samo one koji su podigli neki od kredita, ova situacija se kao „efekat leptira" širi i produbljuje sve teže finansijsko stanje naših građana. Kredite podižu i privrednici pa će tako povećanje kamata oni nadomestiti povećanjem cene finalnog proizvoda. Dakle, sve dok je inflacije, svi ćemo je osetiti na neki način.

Ljubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta i ekonomski analitičar, za EURACTIV kaže da je u našoj zemlji euribor dugo bio negativan, građani su uzimali kredite a euribor je počeo da raste što nam je povećalo cenu novca i u deviznom i u dinarskom znaku. Svi koji imaju promenljivu kamatnu stopu, kakav je tromesečni i šestomesečni euribor, oni su u problemu i biće u još većem, smatra profesor.

"Nemam dilemu da će kamatne stope rasti i u ovoj godini. Predviđanja su da bi euribor mogao da ide do tri i po posto pa i do četiri, plus kamatna marža tako da će građani moći da računaju na kamatnu stopu između šest i sedam procenata", pojašnjava profesor Savić.

On ističe da se ova situacija difuzno širi kroz celu privredu dovodeći neka preduzeća u problem.

„Imamo proizvode koji su neophodni za život, a s druge strane, neke proizvode ne moramo da kupimo. To će dovesti do smanjenja tražnje za tim proizvodima što proizvođače može dovesti do smanjenja aktivnosti a nekima dovesti u pitanje funkcionisanje", navodi Savić.

Ovo je samo jedan aspekt kako se inflacija širi, to kako povećanje euribora utiče na inflaciju. Sve zatim ide ciklično i svi smo u problemu zbog povećanja referentnih kamatnih stopa.

„Mislim da sada apsolutno nije trenutak za uzimanje stambenih kredita. Mala kategorija ljudi može da uzme kredit a da zbog toga ne trpi. U vremenima krize,čovek mora da ima u vidu da može da izubi posao. Zato ljude savetujem da budu izuzeno oprezni", naglašava ekonomski stručnjak za EURACTIV.

On smatra da sada sve zavisi od razvoja događaja, pre svega od relacije Rusija - Ukrajina.

„Ekonomske krize se dešavaju bar jednom u deset godina. Nama je još uvek reativno blizu kriza od 2008.godine ali razlika izmedju ove i one krize je neverovatna. Tada je ceo svet bio ujedinjen u nalaženju globalnih rešenja. Svet je sada u dubokoj akonotaciji, podeljen u više grupacija u kojima postoji neprijateljstvo izmedju Rusije i Zapada", smatra Savić.

Prateći izjave svetskih ekonomičara, profesor kaže da do sada nije naišao na optimizam da će kriza brzo da se završi. Naprotiv. Svi se slažu da će ovo trajati kao i u tome da svet u kome smo živeli do početka pandemije, a pogotovo nakon rusko -ukrajinske krize, više nije i nikad neće biti isti.

Jedan broj banaka u Srbiji uopšte ne daje kredite sa fiksnom kamatnom stopom dok druge pokušavaju da se sa fiksnom kamatnom stopom obezbede u narednom periodu, zaključuje Savić.

Iz OTP banke za EURACTIV kažu da je ova banka prošle godine dodatno povećala tržišno učešće u segmentu stambenih kredita dok je u prometu nekretnina na tržištu uočeno smanjeno učešće kreditnih kupaca.

„Rešavanje stambenog pitanja jedna je od najvažnijih životnih odluka, a finansijski aspekt je tema o kojoj se mora pažljivo razmišljati. Ne postoji univerzalni savet da li je i kada vreme za podizanje stambenog kredita. Potrebno je da klijent sagleda sveukupnu situaciju, životne potrebe, prihode i rashode, ne samo u trenutku uzimanja kredita, već i u periodu otplate", pojašnjavaju EURACTIVU stručnjaci iz ove banke.

Dodaju da se u ovom trenutku okolnosti brzo menjaju a stambeni kredit je dugoročna odluka.Kako kažu, dobro je imati mogućnost izbora kamatne stope, pri uzimanju kredita.
„Više od 70% naših klijenata se opredeljuje za stambeni kredit sa kombinovanom kamatnom stopom. Ovaj stambeni kredit je jedinstven jer omogućava da se klijenti svake tri godine opredeljuju da li žele da nastave otplatu sa fiksnom kamatnom stopom ili žele da se prebace na varijabilnu kamatnu stopu i obrnuto", ističu u OTP banci.

Kada je reč o predviđanjima za 2023. godinu, kažu nam da je vrlo nezahvalno davati prognoze, imajući u vidu da zavise od spoljnih faktora, makroekonomskih pokazatelja i geopolitičkih okolnosti. Aktuelna svetska dešavanja i ekonomska slika diktiraće način na koji će se sve finansijske institucije prilagođavati i adaptirati kako bi ostale konkurentne na tržištu. Očekuje se stabilnost kursa evra i dinara jer su devizne rezerve na veoma visokom nivou, ali sporiji privredni rast i moguća recesija u Italiji i Nemačkoj, jesu nešto što će predstavljati izazov za Evropu,a što može imati prelivajuće efekte i na Srbiju.

Narodna banka Srbije ponovo je povećala referentnu kamatnu stopu za 0,25%, na nivo od pet i po procenata. Ovo je već jedanaesti uzastopni mesec u kojem raste referentna kamatna stopa.

(EURACTIV.rs)