Prva EURACTIV konferencija u Srbiji, pod nazivom POLITIKA ODRŽIVOSTI: MODEL BUDUĆEG POSLOVANJA, održana je 7. septembra u Privrednoj komori Srbije, koja je institucionalni partner konferencije.

Razgovaralo se o održivom razvoju, dobrim primerima iz prakse, izazovima sa kojima se suočavamo, kao i o regulativi i izveštavanju. Još jedna od tema je i koji su dalji koraci u približavanju Evropskoj uniji kad je u pitanju politika održivosti.

Kroz 4 interaktivne sesije učesnici panela su dali odgovore na ključna pitanja o politici održivosti u Srbiji, inkorporaciji ESG strategije u poslovne ciljeve, povezanosti profita i održivosti, kao primere iz prakse.

U uvodnom delu konferencije govorili su Ana Sofija Erazmi, zamenica ambasadorke Švedske u Srbiji i Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne Komore Srbije.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne Komore Srbije otvorio je konferenciju. Kako je rekao, ovo je vrlo važna tema za put Srbije ka Evropskoj uniji.

"EURACTIV.rs je započeo dinamičnu diskusiju sa temama koje su bitne za našu tranziciju i put Srbije ka EU i temama koje su od ključne važnosti u budućnosti. Iza nas su veliki izazovi, veliki pregovori i debate, a mi smo na diplomatskom putu koji se permanetno razvija i prati savremene tokove".

Mitrović ističe da je iza nas turbulentan period, havarisanje ekonomije i života usled velikih klimatskih promena koje su uzele maha i čije ćemo posledice tek osetiti.

"Klimatske promene će vrlo uticati na sveukupni život svih nas, pristup hrani, vodi, finansijske gubitke i moramo da hitno razgovaramo o javnim politikama i kursevima navigacije transformacije zelene privrede Srbije. Nemamo vremena za čekanje, moramo kondiciono da spremimo naše kompanije za kritičnu javnu strukturu i prilagođavanje i sada je važno da ostanemo u dobrom smeru kojim smo krenuli. Mala i srednja preduzeća moramo pripremiti na pravednu zelenu tranziciju i ova konferencija je odličan primer kako se može i mora razgovarati o umanjenju štete koje današnje vreme donosi", naveo je Mitrović.

"Jer, danas nema upravljanja bez uzimanja u obzir pojma i teme održivosti. Verujem da mlade generacije mogu da budu pokretači ovih promena. Zamoliću sve kolege da nam pomognu u novom talasu podizanja svesti i programa koji će nam uštedeti kapacitete i resurse. Globalni dogovor je aktiviran u punom kapacitetu i imamo mnogo onih koji su Srbiji stavili na raspolaganje pomoć da što lakše prođe put zelene tranzicije", kazao je Mitrović.

Zamenica ambasadorke Švedske u Srbiji Ana Sofija Erazmi izjavila je da joj je velika čast da bude deo konferencije EURACTIV-a o održivosti.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

"Ovo je važna tema za sve nas i dužnost nam je i obaveza da u ovim vremenima usvajamo politike koje će moći da utiču na kreiranje bolje budućnosti. Na srpskom putu evrointegracija, ova tema je takođe od velike važnosti. Na današnjim panelima javnost će imati prilike da čuje veoma korisne stvari o ovoj temi", rekla je ona i dodala: 

"Švedsko predsedavanje Savetom EU je u velikoj meri bilo obeleženo ruskim ratom protiv Ukrajine i naš rad je bio usmeren na očuvanje jedinstva EU. Takođe, jedan od naših prioriteta je bio nastavak neophodne zelene tranzicije. Uspeli smo da se sve zemlje članice dogovore oko strožih ograničenja u EU u vezi sa industrijskim zagađenjem, a jedan od najvećih klimatskih paketa mera na svetu "Spremni za 55" prešao je ciljnu liniju tokom švedskog predsedavanja.

Ovo novo zakonodavstvo menja pravila igre vezane za klimatsku politiku jer sve države članice moraju da urade svoj deo. Paket mera uključuje pravila za rad infrastrukture za punjenje električnih vozila širom EU, zabranu prodaje novih automobila na benzin i dizel od 2035. godine, održivija goriva u pomorstvu i avijaciji, i obnovljive izvore energija. Nova klimatska politika EU predstavlja veliki uspeh za klimatske aktivnosti i teži da Evropa postane prvi klimatski neutralan kontinent na svetu do 2050. godine."

Kako će EU urediti održivost? Način života će biti način poslovanja

Na temu Politike održivosti u Evropskoj uniji, kao i u Srbiji, i o tome da li će način života biti način poslovanja, na panelu su diskutovali stručnjaci koji su auditorijumu približili ovu oblast i to: Radman Šelmić, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju i digitalnu transformaciju, zatim Biljana Ramić, šefica odseka za strategije, programe, planove i lokalnu energetiku u Ministarstvu rudarstva i energetike i Vladimir Hrle, advokat i vođa savetodavnog programa International Financial Corporation za ESG u Srbiji.

Prvim panelom konferencije o održivosti EURACTIV-a moderirala je Aleksandra Vrbica, novinarka EURACTIV.rs.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Evropska unija je posvećena postizanju održivog razvoja kroz povećanje koherentnosti između industrijskih, ekoloških, klimatskih i energetskih politika. EU prepoznaje potrebu za hitnim rešavanjem novih izazova sa kojima se suočava naša planeta, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i iscrpljivanje resursa. Kako bi promovisala održivu, niskokarbonsku i resursno efikasnu ekonomiju koja je ujedno konkurentna i otporna, EU je postavila ambiciozne ciljeve održivosti. Među ovim ciljevima su:

- smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu

- postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine

- 32 odsto udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije do 2030. godine.

Međutim, EU je svesna da se održivost ne odnosi samo na zaštitu okoline, već i povećanje ekonomskog prosperiteta i društvenog blagostanja.

Zato je održivi razvoj, koji balansira ekonomske, društvene i ekološke probleme, od suštinskog značaja za stvaranje otpornog i inkluzivnog društva.

Na pitanje moderatorke o tome kako i koliko je Srbija usaglašena sa ovim ciljevima Evropske unije, Biljana Ramić ispred Ministarstva rudarstva i energetike je rekla da je razlika velika jer mi prvenstveno nismo zemlja članica EU. Ipak, ovo nas ne sprečava da primenjujemo regulative EU kada su održivi ciljevi u pitanju.

"Ono što je razlika između EU i nas je to što mi nismo članica i razlika je velika i u kontekstu današnje priče. EU intenzivno radi na kreiranju politika održivosti u svakom mogućem smislu i ovom temom se bavi više od 20 godina, uspostavlja fondove i institucije koje pomažu zemljama članicama u zelenoj tranziciji. Uprkos tome što nije članica i što nema obaveze koje imaju zemlje članice, Srbija se obavezala na smanjenje dekarbonizacije i ide ka opštim ciljevima EU, menja zakonodavni okvir i smernice za zelenu tranziciju ", kazala je ona.

Radman Šelmić objasnio je kako funkcioniše Centar za cirkularnu ekonomiju i istakao da je jedan od najznačajnijih propisa koji reguliše održivost u EU Evropska direktiva o nefinansijskom izveštavanju.

"Centar za cirkularnu ekonomiju postoji već sedam godina i fokusiran je na cirkularnu ekonomiju, tj. na konkretne grane industrije. Mi smo intenzivirali aktivnosti kako bi preduzećima približili oblast održivosti i kako bi im pomogli da se što lakše snađu u zelenoj tranzciji. Preko 500 kompanija iz Srbije će kroz svoje izveštaje dati doprinos praksi održivosti i doprineti konkurentnosti i promociji. Imamo brojne saradnje sa stranim institucijama i organizacijama koje nam pomažu u zelenoj ekonomiji", rekao je on.

Vladimir Hrle, advokat i vođa savetodavnog programa International Financial Corporation za ESG u Srbiji, je publici pokušao da približi situaciju sa uključivanjem održivih praksi u poslovanje kroz odgovor na pitanje: Kakve su koristi za kompanije?

"U EU postoji praksa koja ima stroga pravila poslovanja sa kompanijama po pitanju održivosti i mi moramo da se rukovodimo politikama koje kreiramo kako bi bile partneri kompanija iz EU. Kroz spomenute izveštaje takođe ćemo biti na dobrom putu da kompanije predstavimo na pravi način. Ima dosta pitanja koje treba rešiti jer Srbija koja nije članica EU, ima dodatne poteškoće da uredi ovu oblast. Svakako moramo da razgovaramo o tome koji je pravi put zelene tranzicije i da ga pratimo. Srpske kompanije moraju da ispune te standarde. Suština cele stvari je da kompanije iz EU koje su obavezane na ispunjenje obaveza, imaju i podsticaje i uslove. Srbija mora da se izbori na tom putu da pomogne kompanijama da u ovom lancu funkcionišu", rekao je on.

Na pitanje koje izazove Srbija tek treba da prevaziđe kako bi ostvarila veću energetsku efikasnost kao uslov održivog razvoja lokalnih zajednica, Ramić odgovara da su to sredstva.

"U cilju unapređenja energetske efikasnosti, moramo pomoći lokalnim zajednicama i stanovništvu da smanje potrošnju. Pre svega tu mislim na sredstva kojima će se stanovništvu pomoći. Vlada Srbije promoviše smanjenje energetskog siromaštva i povećanje energetske efikasnosti. Srbija je na dobrom putu, ali mora punim kapacitetom i zajedničkim snagama da nastavi ka ostvarenju ciljeva zelene tranzicije", kazala je ona.

Nedavno je IFC analizirao učinak 696 privrednih društava u svom portfelju. Kako je rekao Hrle, zaključak analize je da su smanjeni troškovi poslovanja primenom zelenih standarda.

"Ovo je još jedna u nizu sprovođenja prakse upravljanja. Kompanije koje su imale veći učinak u ovoj oblasti, primenom standarda zelenog poslovanja su smanjile troškove i to je još jedan benefit sprovođenja ovih politika. U Srbiji postoji solidna platforma koja prati ove standarde, treba je samo što više promovisati i sprovoditi u delo", rekao je on.

Evropska komisija je, posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan nedavno odobrila 8,44 miliona evra bespovratne pomoći Srbiji u oblasti energetike. Za šta će biti iskorišćena ova sredstva i kako će ti projekti uticati na proizvodne kapacitete iz obnovljivih izvora energije, pojasnila je Ramić i istakla da će se intenzivno raditi na smanjenju energetskog siromaštva, a povećanju energetske efikasnosti.

Učesnici panela su se usaglasili da je Srbija na dobrom putu u ovoj oblasti i da je ozbiljno posvećena održivosti, modelima poslovanja i kreiranju politika.

Izazovi i prakse - Da li je primena ESG principa trošak ili investicija?

Druga panel diskusija bila je na temu: PROGRAMI ODRŽIVOSTI U SRBIJI: IZAZOVI I PRAKSE - Da li je primena ESG principa trošak ili investicija?

Korporativna održivost se ne odnosi samo na ekonomski profit, već i promociju društvene i ekološke odgovornosti. Ovaj pristup se sastoji od tri međusobno zavisna stuba: životne sredine, društvene odgovornosti i ekonomske održivosti, ili termin koji se već odomaćio u javnosti - ESG.

Na tu temu je PR menadžerka Adria Media grupe i moderatoka panela Irena Petrović razgovarala sa Majom Mandrapom Gašić, menadžerkom za integrisana rešenja u Programu UN za razvoj /UNDP/ u Srbiji, Tijanom Koprivicom, predsednicom UN Globalnog dogovora i direktorkom održivog poslovanja Delta Holdinga i Dankom Kalkanom, Senior Managerom, CCaSS - ESG Advisory Services, Ernst & Young d.o.o.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Maja Mandrapa Gašić ispred UNDP-a u Srbiji kazala je da moramo da se rukovodimo principima društvene odgovornosti.

"Ujedinjene nacije su 2015. donele Rezoluciju o održivom razvoju, a potpisnik je i Republika Srbija. Tako da se mi već rukovodimo principima u cilju zelene tranzicije, odgovorne potrošnje, povećanja energetske efiasnosti, smanjenja energetskog siromaštva, rada na dostizanju ciljeva održivog razvoja. Govorili smo već o izveštajima, kroz koje se dalo videti u kom smeru idu naše kompanije. Pokazatelji su dobri, ali moramo permanetno raditi na promociji i realizaciji svih ovih ciljeva", rekla je ona.

O tome koja je uloga UN Globalnog dogovora u Srbiji, kakvo je stanje u našoj zemlji kada je u pitanju inkorporacija ESG strategije u poslovanje i strategiju kompanija, ali i možemo li da stanemo na crtu kompanijama u EU, govorila je Tijana Koprivica ispred kompanije Delta Holdnig.

Koprivica je pojasnila je da se ciljevi održivosti u EU determinišu kroz globalni dogovor.

"Ono što moramo da radimo je postavljanje ciljeva kompanija u pogledu poslovanja, odgovornosti, strategija. Ukoliko želimo da budemo konkurentni, moramo da se rukovodimo pravilima i principima koje vladaju u EU i u zemljama članicama, jer bez usklađivanja nećemo moći da budemo konkurentni. Mi kao pojedinci moramo da razgovaramo, da shvatimo značaj ove teme i damo lični doprinos zelenoj tranziciji", rekla je Koprivica.

Danko Kalkan ispred kompanije CCaSS - ESG Advisory Services, Ernst & Young d.o.o. je govorio o izazovima i preprekama sa kojima kompanije mogu da se sretnu prilikom implementacije ESG principa i na koji način bi mogli da se prevaziđu. Kako je istakao, ključna stvar je razvijanje svesti kod svakog pojedinca.

"Tehničkih rešenja ima, finansije će se prevazići kroz razne programe i pomoći, ali je psihologija čoveka ključna na ovom putu i to pod hitno mora da se menja i razvija. Jer od pojedinca sve počinje. Od naših odluka koliko ćemo i kako upravljati reusrsima, potrošnjom, ekologijom... zavisi i sve ostalo. Nije sve odlično, savršeno, niti lako na finansijskom planu u ovom pogledu, ali uz pomoć i smernice drugih domaćih i stranih institucija i organizacija, kao i fondova, možemo da stvorimo odličan okvir za transformaciju. Ipak, moja poenta i moj fokus jeste na psihološkoj svesti i odlukama pojedinaca", kazao je on.

Mandrapa Gašić je istakla da kompanije moraju i kolektivno i individualno da komuniciraju sa zainteresovanim stranama, kupcima, dobavljačima, da rade na konkurentnosti, na ispunjenju ciljeva održivosti, smanjenju troškova, povećanju efikasnosti i ostalim pokazateljima uspešnosti kompanije.

"Mnogo je primera dobre prakse. Recimo po pitanju emisije efekta staklene bašte, dekarbonizacije ili klimatskih faktora, kompanije moraju razvijati politike održivosti uz ciljeve kojima će težiti. Ukoliko se kompanija, i zaposleni u njoj usklade po pitanju, primera radi, potrošnje električne energije ili nekog drugog resursa i u punom kapacitetu shvate značaj tih pitanja, kompanija će biti na boljem putu kroz zelenu tranziciju", rekla je ona.

Kompanija Delta Holding jedna od onih koja primenjuje ESG principe u svom poslovanju. Direktorka održivog poslovanja u kompaniji Tijana Koprivica govorila je o tome kako to Delta radi.

Ona je istakla da je izveštavanje i prikazivanje rezultata poslovanja veoma važno.

"Trudimo se da širimo kapacitete i da unapređujemo održivo poslovanje. Zaposleni su nam jako važni i u tom smislu, radimo na pravednosti, ravnopravnosti, razvijamo kulturu jednakosti. Edukujemo zaposlene, pružamo mogućnost i njima i kompaniji da se dodatno razvijamo i rastemo zajedno, a sve u skladu sa ciljevima održivosti. Podrška zajednici nam je takođe jako bitna. Primera radi, kroz projekat 'Moje selo' edukujemo lokalno stanovništvo, radimo na povećanju svesti o ekološkim i drugim aspektima održivosti", pojasnila je.

Danko Kalkan istakao je da je pitanje ključnih pokazatelja performansi jedan od glavnih problema ESG-a.

"Te kriterijume ocenjivanja svakako reguliše EU i njeni propisi. Mnogi faktori utiču na performanse, ali se treba oslanjati na propise obaveza kompanija, i kroz izveštavanje, ali i kroz druge aktivnosti", istakao je on.

Maja Mandrapa Gašić istakla je da UNDP organizuje brojne edukacije sa ciljem ukazivanja na značaj održivosti i podizanju svesti pojedinaca.

Važnu ulogu, pa možda i presudnu, kada je reč o implementaciji ESG principa imaju regulative i standardi. Zato se postavlja pitanje kakva je situacija u Evropi, a kakva kod nas?

Kalkan ističe da su regulativa i standardizacija ključne.

"Poštovanje regulativa, standarda i propisa EU naše kompanije vodiće dobrim putem jer će imati prolaz na evropskom tržištu. Izveštavanje jeste bitno, pa je tako važno i da se dodatno razvije sistem informacija i podataka".

Kako održivost podstiče rast?

Na trećem panelu EURACTIV konferencije "Politika održivosti - model poslovanja" učesnici su razgovarali o održivosti u različitim sektorima i pokušali da odgovore na pitanje - kako održivost podstiče rast.

Ovim panelom moderirarala je profesorka Ana Bovan, predsednica CEDEF-a.

Sa panelistima se razgovaralo na temu održivosti u različitim sektorima: Poslovno okruženje - kako održivost podstiče rast? Učesnici koji dolaze iz različitih industrija pričali su iz svog ugla o ovom aspektu održivog poslovanja, a na pitanja su odgovarali prof. dr Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu, tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost PKS, Milena Mićanović, direktorka za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke i Nada Stamatović, ekspertkinja za održivo poslovanje Nelt Grupe.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

"Održivost može da se poveže sa poslovanjem, o čemu je već bilo reči. Održivost mora i trebalo bi da bude naša strategija. I profit i budućnost kroz održivost su naši ciljevi. Dugoročne koristi mogu da se vide kroz vreme, neke kasnije, neke pre. Svakako, promocija je u ovom kontekstu veoma važna, a sve je veća podrška institucija i organizacija na ovom putu", rekla je Bovan.

Nada Stanatović ispred Nelt Grupe istakla je da održivost zapravo brendira.

"Naša kompanija brine o svom poslovanju, svojim zaposlenima i korisnicima u kontekstu održivosti. Mi jesmo, i dalje ćemo usvajati dobre prakse politika održivosti. Trudimo se da putem zelene tranzicije smanjujemo troškove, a povećamo prihode i unapredimo poslovanje. Zajedničkim radom sa drugim kompanijama gledamo da doprinesemo boljem održivom poslovanju i podizanju rasta. Nije dovoljno da samo jedna karika u lancu unapređuje ovaj sektor, već je to lanac u kome svi moraju pravedno i podjednako dati svoj doprinos", kazala je ona.

Dušan Stokić ispred Privredne komore Srbije istakao je da nema kompanije koja ne troši neki prirodni resurs i zato svi moramo da povedemo računa o potrošnji resursa, energetskoj efikasnosti i drugim aspektima.

"Pitanje troškova je jako važno. Potrošnja i eksploatacija šuma, voda, energije... Zato je održivo poslovanje od ključne važnosti kako bi se smanjio utrošak, povećao rast, napravio balans. Cilj održivosti je primena principa kroz opredeljenja, dokumenta, ali i poslovna praksa. Govorili smo o dolazećim propisima i regulativama, i promenom tih principa bićemo na dobrom putu kvalifikacije na globalnom tržištu. U EU je putem tih propisa urađeno dosta toga, a Srbija mora da prati trendove, donosi i menja nacionalne propise i regulative, i doslovno ih primenjuje. Način razmišljanja pojedinca, kolektiva i kompanija mora biti usmerena na ove ciljeve, kako bismo pratili evropske i svetske standarde, bili konkurentni i uspešni. Svaka kompanija sprovođenjem politika održivosti može da smanji troškove, bez nekih dodatnih ulaganja. Zato je bitno da ovaj princip bude prepoznat od strane svakog od nas", pojasnio je on.

Milena Mićanović, direktorka za komunikacije i odnose sa javnošću OTP banke je govorila o pristupu finansijama, ali i drugim aspektima važnim u ovoj oblasti.

"U svakom sektoru, pa i našem, bankarskom, održivo poslovanje je jako važno. To nije samo nešto što je lepo imati, već je od ključne važnosti za budućnost svih nas. Kroz izveštavanja, koje smo spomenuli na dosadašnjim panelima, može se videti uspešnost poslovanja u ovoj oblasti. Mi permanentno radimo na tome. Politika kompanije je okrenuta ka održivosti i trudimo se da prateći trendove i regulative doprinesemo razvoju potencijala drugih kompanija kroz ublažavanje rizika i finansiranja", rekla je ona.

Kako je istakao Stokić iskustvo sa srpskim kompanijama je uglavnom veoma dobro.

"Tu smo uspeli da podignemo poslovanja održivosti. Nije nužno, ali nije ni loše da se kompanije porede jedne sa drugima. Analize su takođe jako bitne, kako bi se izračunalo koji su rizici, koji potencijalni gubici, a šta je, s druge strane, ono što se dobija. Prirodi moramo da vratimo ono što joj uzimamo, tako što ćemo čuvati životnu sredinu. Moramo da određujemo prioritete. Iskustva su različita. I dalje je dosta kompanija kojima se mora više pomoći na ovom putu. Radićemo i dalje na tome", kazao je on.

Nada Stamatović je dodala da "ukoliko investirate u održivost, investirate u budućnost, a dobrobiti su brojne".

"Inovacije i pronalaženje alternativnih modela unapređenja u našoj kompaniji je jedan od ključnih ciljeva. Sve to radimo kako bi potrošači bili zadovoljni, a životna sredina sačuvana kroz smanjenje emisije štetnih gasova, efekta staklene bašte, povećanje bezbednosti, povećanje energetske efikasnosti, korišćenje čiste energije i druge aspekte. Podržavamo naše kadrove, radimo na edukaciji, promovisanju ovih vrednosti i težimo većem rastu na putu zelene tranzicije kroz razne oblasti. Trudimo se da privučemo mlade kadrove, kroz saradnju sa raznim fakultetima", kazala je ona.

Milena Mićanović je istakla da istraživanje ove kompanije jeste usmereno na iznalaženje ideja na polju zelene ekonomije i održivog preduzetništva, kroz razne programe.

Cirkularna ekonomija i inovativno razmišljanje u procesima proizvodnje

Poslednji, četvrti panel u okviru konferencije je pod nazivom CIRKULARNA EKONOMIJA: Akcenat na inovativno razmišljanje u svim procesima proizvodnje.

Ovaj panel moderirala je Milana Petrović, urednica National Geographic Srbija, koja je razgovarala sa Aleksandrom Vučinić, šeficom Odseka za cirkularnu ekonomiju i održivi razvoj u Ministarstvu zaštite životne sredine, Milanom Veselinovim, direktorom CIREKON D.O.O i Tanjom Bastom iz Alijanse za cirkularna pakovanja.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Milan Veselinov je govorio o plasiranju, zrelosti proizvoda, recikliranju, inovacijama, utrošku materijala, rizicima i benefitima.

"Na osnovu našeg iskustva, moramo da koristimo inovativne programe kao komponentu biznis modela cirkularne ekonomije. Inovacije se nalaze gotovo u svim oblastima. Mi analiziramo unapređenje proizvodnje kroz inovacije, uštedu i rast kroz održivost. Inovativno razmišljanje utiče na očuvanje životne sredine, uštedu energije, smanjenje emisije gasova, dekarbonizaciju", rekao je on.

Kako je dodao, povezanost sektora je jako važna, jer ne možemo izolovati proizvodnju ili reciklažu.

"Sve je to deo jednog procesa cirkularnog poslovanja i svaka karika u lancu mora dati svoj doprinos. Investicije su takođe nešto o čemu se mora razgovarati, kao i pitanje kako da se u tom smislu pomogne kompanijama da ispune svoje ciljeve. Transparentnost i pristup inovacijama su isto aspekt na koji se mora obratiti posebna pažnja. Iniciranje, edukacija, konakti i saradnja igraju bitnu ulogu u ovom smislu", rekao je on.

Aleksandra Vučinić je istakla da je mapa puta za cirkularnu ekonomiju koja postoji oko tri godine dala jedan presek stanja gde je Srbija u cirkularnoj ekonomiji, koje su manjkavosti i nedostaci, koje su dobre prakse.

"EU nam daje važne smernice koje su nam vodič na putu zelene tranzicije. CIljevi dokumenata Vlade Srbije na putu cirkularne ekonomije i inovacija pojašnjeni su i determinisani u okviru 5 posebnih ciljeva održivosti. Naša država dosta radi na ovom polju i dostigli smo da se zemlje regiona ugledaju na nas i našu mapu puta. Naravno, dug je put pred nama, ali smo ponosni na ono što smo do sada uradili", kazala je ona.

Alijansa za cirkularna pakovanja se aktivno uključila u javnu raspravu koja se odnosi na donošenje novog zakonskog okvira kojim će biti regulisano pitanje upravljanja ambalažnim otpadom u Srbiji. Na pitanja o novim sistemskim rešenjima koje predlaže Alijansa odgovarala je Tanja Basta.

Ona je istakla da se na ovom polju dosta radi u okviru kompanije koja je primer dobre prakse u ovoj oblasti.

"Odvajanje materijala, reciklaža i druge metode u proizvodnji ambalaže, kao i drugi ciljevi koje ova kompanija zastupa u direktnoj su vezi sa očuvanjem životne sredine. U Srbiji možemo ostati konkurentni jedino ako imamo reciklirani materijal u svojim proizvodima, a to je slučaj i na evropskom, i globalnom nivou. Takođe, edukacija, kampanje i akcije su naša redovna praksa kojom podstičemo građane da razmišljaju ekološki. Cirkularna ekonomija je čitav jedan krug u kome svaki činilac mora da da svoj doprinos. Ovaj proces nije lak, ali država je prepoznala značaj ovog pitanja i pomaže sektor", rekla je ona.

Aleksandra Vučinić ispred Ministarstva zaštite životne sredine ističe da je promena svesti jedno od najbitnijih pitanja.

"Svi moramo da se uključimo u ovaj proces, kako bi kroz zelenu tranziciju prošli što bezbolnije, uspešnije i lakše. Trošenje resursa, reciklaža, ušteda, inovacije, ulaganja su nešto što moramo da naučimo. Dakle, vidim da je promena svesti najvažniji činilac na kome moramo da radimo", rekla je ona.

Basta ističe da je usklađivanje sa politikama, usvajanje propisa, primena dobrih praksi, nešto što kompanije moraju da prate.

"Jedino tako ćemo moći da poslujemo na evropskom i svetskom tržištu. Dosta naših kompanija ulaže u ovu oblast i ogromnim naporima i snagom trudi se da ide u korak sa vremenom koje je nastupilo. Ciljevi su visoki i zato moramo dosta da radimo na polju reciklaže i cirkularnih pakovanja. U ovoj oblasti i mi smo primer nekim zemljama u regionu i jako puno radimo na kreiranju bolje i bezbednije budućnosti na polju pakovanja i ambalaže", kazala je ona.

Na pitanje koje su preporuke Ministarstva za zaštitu živostne sredine za dalji razvoj, Vučinić ističe da Srbija mora i dalje da prati trendove EU u ovoj oblasti i da će to i činiti.

"Razvijanje inovacija je nešto na šta država polaže dosta i podstiče kroz razne podsticajne programe. Kako na centralnom, tako i na lokalnom planu. Imamo razne pozive za lokalne samouprave i, posredstvom njih, kompanije, i na ovaj način, pomažemo razvoj sektora. Preporuka je međusobna saradnja, transfer znanja i razvijanje ideja za nova rešenja", dodala je ona.

Basta je zaključila da usvajanje ovakvih rešenja znači svima, i u teoriji, i u praksi.

"Dokazali smo više puta da su benefiti veliki, od čuvanja životne sredine do povećanja radnih mesta. Moj zaključak bi bio da smo svi na istoj strani, i proizvođači i očuvanje životne sredine", istakla je Basta.

Konferenciji su prisustvovali predstavnici Ministarstva energetike, Delegacije Evropske unije, Ambasade Švedske, Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, Razvojnog fonda Vojvodine, UNDP-a, UN Globalnog dogovora, predstavnici privrednih komora u Srbiji i mnogobrojnih kompanija.

(EURACTIV.rs)