Na temu Politike održivosti u Evropskoj uniji, kao i u Srbiji, i o tome da li će način života biti način poslovanja, na panelu su diskutovali stručnjaci koji su auditorijumu približili ovu oblast.

Prvim panelom konferencije o održivosti EURACTIV-a moderirala je Aleksandra Vrbica, novinarka EURACTIV.rs.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Evropska unija je posvećena postizanju održivog razvoja kroz povećanje koherentnosti između industrijskih, ekoloških, klimatskih i energetskih politika. EU prepoznaje potrebu za hitnim rešavanjem novih izazova sa kojima se suočava naša planeta, kao što su klimatske promene, gubitak biodiverziteta i iscrpljivanje resursa. Kako bi promovisala održivu, niskokarbonsku i resursno efikasnu ekonomiju koja je ujedno konkurentna i otporna, EU je postavila ambiciozne ciljeve održivosti. Među ovim ciljevima su:

- smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte za 55 odsto do 2030. godine u odnosu na 1990. godinu

- postizanje klimatske neutralnosti do 2050. godine

- 32 odsto udela obnovljivih izvora energije u finalnoj potrošnji energije do 2030. godine.

Međutim, EU je svesna da se održivost ne odnosi samo na zaštitu okoline, već i povećanje ekonomskog prosperiteta i društvenog blagostanja.

Zato je održivi razvoj, koji balansira ekonomske, društvene i ekološke probleme, od suštinskog značaja za stvaranje otpornog i inkluzivnog društva.

Kroz svoje ciljeve i politike održivosti, EU takođe ima za cilj i stvaranje optimalnog poslovnog okruženja za održivi rast, otvaranje novih radnih mesta i inovacije.

Na pitanje moderatorke o tome kako i koliko je Srbija usaglašena sa ovim ciljevima Evropske unije, Biljana Ramić ispred Ministarstva rudarstva i energetike je rekla da je razlika velika jer mi prvenstveno nismo zemlja članica. Ipak, ovo nas ne sprečava da primenjujemo regulative EU kada su održivi ciljevi u pitanju.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

"Ono što je razlika između EU i nas je to što mi nismo članica i razlika je velika i u kontekstu današnje priče. EU intenzivno radi na kreiranju politika održivosti u svakom mogućem smislu. EU se ovom temom bavi više od 20 godina i uspostavlja fondove i institucije koje pomažu zemljama članicama u zelenoj tranziciji. Uprkos tome što nije članica i što nema obaveze koje imaju zemlje članice, Srbija se obavezala na smanjenje dekarbonizacije i ide ka opštim ciljevima EU, menja zakonodavni okvir i smernice za zelenu tranziciju. Zemlje članice su donele svoje nacionalne programe koji definišu svoje doprinose u ovoj oblasti", kazala je ona.

Na pitanje - kako i na kojim sve nivoima funkcioniše saradnja Srbije i EU po pitanju održivosti, savetnik predsenika Privredne komore Srbije za zelenu i cirkularnu ekonomiju Radman Šelmić odgovara da je jedan od najznačajnijih propisa koji reguliše održivost u EU je i Evropska direktiva o nefinansijskom izveštavanju. Šta ona nalaže i zašto je bitno nefinansijsko izveštavanje o održivosti, pojasnio je:

"Centar za cirkularnu ekonomiju koji postoji već sedam godine i fokusiran je na cirkularnu ekonomiju, tj na konkretne grane industrije. Mi smo intenzivirali aktivnosti kako bi preduzećima približili oblast održivosti i kako bi im pomogli da se što lakše snađu u zelenoj tranzciji. Preko 500 kompanija iz Srbije će kroz svoje izveštaje dati doprinos praksi održivosti i doprineli konkurentnosti i promociji. Imamo brojne saradnje sa stranim institucijama i organizacijama koje nam pomažu u zelenoj ekonomiji", rekao je on.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Vladimir Hrle, advokat i vođa savetodavnog programa International Financial Corporation za ESG u Srbiji, je publici pokušao da približi situaciju sa uključivanjem održivih praksi u poslovanje kroz odgovor na pitanje: Kakve su koristi za kompanije?

"U EU postoji praksa koja ima stroga pravila poslovanja sa kompanijama po pitanju održivosti i mi moramo da se rukovodimo politikama koje kreiramo kako bi bile partneri kompanija iz EU. Kroz spomenute izveštaje takođe ćemo biti na dobrom putu da kompanije predstavimo na pravi način. Ima dosta pitanja koje treba rešiti jer Srbija koja nije članica EU, ima dodatne poteškoće da uredi ovu oblast. Svakako moramo da razgovaramo o tome koji je pravi put zelene tranzicije i da ga pratimo. Srpske kompanije moraju da ispune te standarde. Suština cele stvari je da su kompanije iz EU koje su obavezane na ispunjenje obaveza, imaju i podsticaje i uslove. Srbija mora da se izbori na tom putu da pomogne kompanijama da u ovom lancu funkcionišu", rekao je on.

Evropska komisija je, pod predsedavanjem Ursule fon der Lajen, postavila održivost kao glavni politički prioritet.

Na pitanje koje izazove Srbija tek treba da prevaziđe kako bi ostvarila veću energetsku efikasnost kao uslov održivog razvoja lokalnih zajednica, Ramić odgovara da su to sredstva.

"U cilju unapređenja energetske efikasnosti, moramo pomoći lokalnim zajednicama i stanovništvu da smanje potrošnju. Pre svega tu mislim na sredstva kojima će se stanovništvu pomoći. Vlada Srbije promoviše smanjenje energetskog siromaštva i smanjenje energetske efikasnosti na čemu mi intezivno moramo da radimo kako bismo dostigli naše ciljeve. Ljudi su sve više svesni ali mora se i dalje raditi na promociji i edukaciji. Srbija je na dobrom putu ali mora punim kapacitetom i zajedničkim snagama da nastavi ka ostvarenju ciljeva zelene tranzicije", kazala je ona. 

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Nedavno je IFC analizirao učinak 696 privrednih društava u svom portfelju. Kako je rekao Hrle, zaključak analize je da su privredna društva sa dobrim ekološkim i socijalnim učinkom često bila uspešnija od onih koja to nemaju.

"Ovo je još jedna u nizu sprovođenja prakse upravljanja. Kompanije koje su imale veći učinak u oblasti ESG su finansijski bila uspešnija i to je još jedan benefit sprovođenja ovih politika. U Srbiji postoji solidna platforma za uspostavljanje ESG standarda kroz Zakon o računovodstvu, treba je što više promovisati i sprovoditi u delo", rekao je on.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Vlada Republike Srbije i Ujedinjene nacije u Srbiji potipisale su Okvir saradnje Ujedinjenih nacija za održivi razvoj 2021-2025. U pitanju je detaljan plan podrške u postizanju zajedničkih ambicija za prioritete nacionalnog razvoja, Agende 2030 i Agende pristupanja EU.

Evropska komisija je, posredstvom Investicionog okvira za Zapadni Balkan nedavno odobrila 8,44 miliona evra bespovratne pomoći Srbiji u oblasti energetike. Za šta će biti iskorišćena ova sredstva i kako će ti projekti uticati na proizvodne kapacitete iz obnovljivih izvora energije, pojasnila je Ramić i istakla da će se intenzivno raditi na smanjenju energetskog siromaštva i smanjenju energetske efikasnosti. 

Učesnici panela su se usaglasili da je Srbija na dobrom putu u ovoj oblasti i da je ozbiljno posvećena održivosti, modelima poslovanja i kreiranju politika koje će imati višestruke benefite.

Konferenciji prisustvuju predstavnici Ministarstva energetike, Delegacije Evropske unije, Ambasade Švedske, Privredne komore Srbije, Privredne komore Vojvodine, Razvojnog fonda Vojvodine, UNDP-a, UN Globalnog dogovora, predstavnici privrednih komora u Srbiji i mnogobrojnih kompanija.

(EURACTIV.rs)