Sa evropskim izborima 2024. i reorganizacijom poslova Evropske komisije koja se nazire, Brisel mora da požuri kako bi zaključio ključne pregovore o održivoj i raznovrsnoj trgovini EU do kraja 2023. godine.

Posle nekih relativno lakih pobeda u proteklih 12 meseci, kao što su zaključivanje pregovora sa Čileom i potpisivanje sporazuma o slobodnoj trgovini sa Novim Zelandom, EU sada ima nešto veće probleme kada su u pitanju sporazumi.

Pregovori sa SAD

Savet EU je 20. jula dao Evropskoj komisiji mandat da započne pregovore o Sporazumu o kritičnim mineralima (CMA) sa SAD.

EU želi da se njeni proizvođači električnih vozila razmotre za velikodušne američke subvencije u skladu sa američkim Zakonom o smanjenju inflacije (IRA) uprkos lokalnim problemima zbog sadržaja baterija za ovakva vozila (litijum).

Proizvođači iz zemalja sa sporazumima o slobodnoj trgovini sa SAD, poput Kanade i Meksika, mogu imati koristi od subvencija u skladu sa ovim zakonom, dok su evropski proizvođači delimično isključeni.

Dok će se EU snažno zalagati za takav dogovor, s obzirom na strah od gubitka u globalnoj trci za zelenu industriju, malo je verovatno da će SAD omogućiti besplatan pristup svojim subvencijama.

EU nastoji da zaključi sporazum sa južnoameričkim trgovinskim blokom

Evropska komisija bi takođe želela da konačno zaključi sporazum sa južnoameričkim trgovinskim blokom Merkosur (politička i privredna organizaciju koju čine Argentina, Brazil, Paragvaj, Urugvaj i Venecuela).

Dok su pregovori zaključeni 2019. godine, otpor Francuske i drugih zemalja sa jakim poljoprivrednim interesima i zabrinutošću za životnu sredinu doveo je do pregovora za sporedni sporazum kojim bi se tražila garancija u vezi sa politikom održivosti Južne Amerike.

Finalizacija sporazuma sa Merkosurom jedan je od velikih ciljeva španskog predsedavanja Savetom EU, ali brazilski predsednik Lula nije sklon da se lako povinuje željama EU.

Izvor: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Tokom samita između lidera iz EU, Latinske Amerike i Kariba sredinom jula, on je pozvao na "uravnoteženiji" sporazum koji ne bi doveo do toga da južnoameričke zemlje ustupe autonomiju nad svojom politikom održivosti.

Sa francuskim, irskim, holandskim i austrijskim poljoprivrednim interesima koji se snažno protive sporazumu, biće teško postići dogovor pre kraja godine.

Kako stoje stvari sa Australijom?

EU je takođe u završnoj rundi pregovora o sporazumu o slobodnoj trgovini sa Australijom, ali su neslaganja oko pristupa poljoprivrednom tržištu, geografskih oznaka i pristupa australijskim mineralima dovela do odlaganja.

Sredinom jula, australijski ministar trgovine otputovao je u Brisel, pobuđujući nadu u skori završetak pregovora, da bi potom prekinuo razgovore zbog nezadovoljstva ponudama za pristup evropskom tržištu.

EU i alternativa Kini - Indija

Više od godinu dana EU takođe vodi razgovore sa Indijom o sporazumu o slobodnoj trgovini. Potkontinent mnogi vide kao potencijalnu alternativu Kini i idealnog partnera za cilj EU diverzifikacije trgovine.

Međutim, pregovori sa Indijom su teški i, kako EURACTIV.com razume, kasne sa rokom. Cilj je da se pregovori završe pre kraja godine, pošto su i EU i Indija na putu ka izborima na proleće 2024. godine.

Održivija trgovina

Dok EU povećava napore da diverzifikuje i ojača svoje trgovinske odnose, ona se takođe zalaže da trgovinu učini održivijom.

Prvi zakon koji je Komisija predstavila 2022. godine i koji je trenutno u fazi ispitivanja od strane Evropskog parlamenta i zemalja EU je Direktiva o korporativnoj održivosti (CSDDD), koja bi učinila velike kompanije odgovornim za ljudska prava i zagađivanje životne sredine.

Pregovarači EU rade na dogovoru o usvajanju direktive nakon što se i Evropski parlament i vlade zemalja članica usaglase o svojim stavovima. Ali pregovori su spori, sa razlikama u nekoliko ključnih pitanja.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Konkretno, Parlament želi da uključi manje kompanije i finansijske usluge i pokrije prodaju proizvoda, distribuciju, transport, skladištenje i upravljanje otpadom, suprotno stavovima država članica.

Nacionalne vlade su takođe podeljene oko nekoliko tačaka nacrta zakona, a pregovori će biti nastavljeni u septembru, ali će špansko predsedavanje Savetom EU morati da pokuša da ubrza proces ako želi da postigne dogovor pre evropskih izbora.

Pregovori o drugom zakonu koji ima za cilj da ukloni proizvode napravljene prinudnim radom sa tržišta EU sporo napreduju.

Uredba bi se odnosila na sve proizvode proizvedene u EU, izvezene iz EU ili uvezene u EU, koji bi morali da budu uklonjeni sa tržišta ako se utvrdi da su oštećeni kršenjem ljudskih prava nakon istrage nacionalnih vlasti.

Evropski parlament trenutno podnosi amandmane na uredbu i razmatra proširenje pravila za usluge transporta, skladištenja, pakovanja i distribucije.

(EURACTIV.rs)