„Moramo da radimo zajedno na podršci i jačanju odnosa EU i Kine", rekao je potpredsednik Huaveija za javne poslove u Evropi Ven Han na poslovnom samitu Evropa-Kina koji je organizovala Kineska privredna komora pri EU.

„Moramo da radimo zajedno na podršci i jačanju odnosa EU i Kine", rekao je potpredsednik Huaveija za javne poslove u Evropi Ven Han na poslovnom samitu Evropa-Kina koji je organizovala Kineska privredna komora pri EU.

Međutim, EU je postala sve neodlučnija u pogledu intenziviranja poslovnih veza sa Kinom, a razlozi za to su višestruki.

Na primer, 2021. godine, kršenja ljudskih prava muslimanske manjine u Sinđangu izazvala su kritike evropskih zakonodavaca i dovela do diplomatskog neslaganja, što je blokiralo svaki napredak u vezi sa investicionim sporazumom između EU i Kine. Ovo je delovalo kao katalizator za predlog EU da se zabrane proizvodi koji su napravljeni pod prisilnim radom.

Štaviše, EU se probudila sa činjenicom da se ekonomske zavisnosti mogu koristiti oružjem, na primer, kada je Kina počela da bojkotuje Litvaniju nakon što je ova baltička država dozvolila Tajvanu da otvori predstavništvo u Vilnjusu.

Politički, EU je postala sve jači kritičar Kine i njenog korišćenja ekonomskih veza za svoje političke ciljeve.

Komisija EU je u utorak (20. juna) iznela strategiju ekonomske bezbednosti kojom želi da pronađe bolji način da smanji svoju zavisnost od trećih zemalja u ključnim sektorima.

Izvor: EPA-EFE/Max Cavallari

Kina se ne pominje eksplicitno, ali ona je očigledno glavna meta strategije ekonomske bezbednosti EU. Iako je strategija ostala ne potpuno jasna u pogledu specifičnosti, ona je najavila reviziju regulative o skriningu stranih investicija, novi pristup kontroli izvoza i inicijativu u vezi sa nefinansijskim direktnim ulaganjima u inostranstvu (odlaznim investicijama).

Slično kao u Japanu, EU se nalazi u procepu u svetlu rastućeg ponora između SAD i Kine, nagomilavajući alate za trgovinsku odbranu i pooštravajući svoju retoriku prema Kini dok pokušava da zadrži svoje ekonomske veze netaknutim.

U trgovinskim podacima, međutim, politički pomak još nije vidljiv, sasvim suprotno.

U 2022. evropski uvoz iz Kine je dostigao vrednost od 626 milijardi evra. To je više u odnosu na 473,8 milijardi evra u 2021. i 385,1 milijardu evra u 2020. Čak je i uvoz iz Sinđijanga, ozloglašenog po rizicima od prinudnog rada, porastao.

U poređenju s tim, evropski izvoz u Kinu je porastao sa 202,8 milijardi evra u 2020. na samo 230,3 milijarde evra u 2022. godini.

Dok su evropski kreatori politike zaoštrili retoriku prema Kini, evropska preduzeća pune kinesku kasu.

Na događaju Kineske privredne komore, kineski ambasador u EU, Fu Cong je ukazao na ove činjenice, zvučeći optimistično u pogledu izgleda za trgovinu u okviru zelene tranzicije, s obzirom na to da EU uvozi dosta litijumskih baterije i fotovoltaika iz Kine.

Štaviše, dok se nemačke automobilske kompanije bore da zadrže svoj tržišni udeo na kineskom tržištu, kineski proizvođači električnih automobila počeli su da povećavaju svoj izvoz u EU.

Dok EU raspravlja o pokušajima da smanji svoju zavisnost od Kine, posebno u svetlu zelene tranzicije kroz zakon o karbonskoj neutralnosti i zakon o kritičnim sirovinama, promena na terenu se još uvek nigde ne vidi.

(EURACTIV.rs)