EURACTIV je imao uvid u dokument u kojem su Evropska komisija i šef diplomatije EU Žozep Borelj izneli svoje gledište o tome kako Unija može da učini svoju ekonomiju otpornijom i da identifikuje nove eksterne rizike.

U dokumentu pod nazivom „Strategija evropske ekonomske bezbednosti", koji je EURACTIV video pre predstavljanja u utorak (20. juna), Evropska komisija i šef diplomatije EU Žozep Borelj izneli su svoje gledište o tome kako Unija može da učini svoju ekonomiju otpornijom i da identifikuje nove eksterne rizike.

„Agresorski rat Rusije protiv Ukrajine pokazao je kako preveliko oslanjanje na bilo koju državu, posebno kada ima sistemski različite modele i interese, smanjuje strateške opcije Evrope i dovodi u opasnost naše ekonomije i građane", navodi se u dokumentu.

Evropskoj uniji „sada treba sveobuhvatan pristup ekonomskoj bezbednosti, uklanjanju rizika i promovisanju tehnološke prednosti u strateškim sektorima", navodi se u predlogu.

Novi strateški dokument izvršne vlasti EU dolazi u trenutku kada Unija pokušava da se reši svoje zavisnosti od trećih zemalja - za koje je shvatila da mogu da joj ugroze ekonomsku bezbednost ako budu naoružane. Ovo saznanje je došlo usred borbe za smanjenje zavisnosti od ruskih energenata nakon njene invazije na Ukrajinu.

Iako strategija nije eksplicitno usmerena na Peking, ona implicitno jeste, pošto Evropa ostaje zavisna od Kine za mnoge kritične sirovine i tehnologije.

U martu je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen iznela novu „kinesku doktrinu" EU, navodeći da iako ne bi bilo u interesu Evrope da se potpuno odvoji od Pekinga, Unija bi, međutim, trebalo da razmotri smanjenje diplomatskih i ekonomskih rizika.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Zemlje članice trenutno su u dilemi kako da postupe, a neke od njih ne žele da započnu trgovinski rat sa Pekingom, glavnim ekonomskim partnerom nekoliko većih članica EU.

Strateški dokument identifikuje niz potencijalnih rizika sa kojima bi se Unija mogla suočiti, fokusirajući se na rizike za lance snabdevanja, uključujući energiju i kritičnu infrastrukturu, kao što su telekom mreže, i zaštitu od ekonomske prinude i bezbednost tehnologija.

Dok se u predlogu Evropske komisije naglašava da Evropa treba da ostane otvorena za trgovinu i investicije, on naglašava potrebu da se Unija bolje zaštiti u ograničenim oblastima od značaja za bezbednost.

Ovo bi uključivalo restriktivni pristup trećih strana ključnim tehnologijama kao što su poluprovodnici, istraživački projekti ili zajednička ulaganja.

Evropska komisija namerava da do kraja godine predloži novi instrument kojim bi se stvorio režim kontrole za odlazna ulaganja evropskih kompanija u treće zemlje u vezi sa bezbednošću.

EU trenutno kontroliše izvoz određene robe „dvostruke namene" koja može imati vojnu primenu.

Planovi Evropske komisije bi uključivali izradu liste sa zemljama članicama EU u vezi sa ključnom tehnologijom za ekonomsku bezbednost, a njih bi zemlje članice mogle da usvoje već u septembru.

„Ustanoviće se nova posvećena grupa stručnjaka zemalja članica da pomognu u ovim zadacima, izgrađujući novi strukturirani, poverljivi mehanizam saradnje", navodi se u tekstu.

Međutim, izvršna vlast EU ulazi na nestabilan teren zbog izdavanja izvoznih dozvola i odmeravanja bezbednosnih interesa, koje su nacionalne nadležnosti za koje su zemlje članice EU izjavile da žele da zadrže.

Očekuje se da će lideri EU razgovarati o novom predlogu Evropske komisije kada se sastanu na redovnom samitu u Briselu sledeće nedelje.

Izvor: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Evropska komisija će predložiti novu platformu za podršku kritičnoj i novonastajućoj strateškoj tehnologiji za jačanje konkurentnosti i sigurnosti lanca snabdevanja EU.

Naglašeno je da je „hitno potrebno više investicija da bi se osiguralo liderstvo EU" u različitim tehnologijama.

Strategija dolazi nedelju dana nakon ponovnog pritiska Komisije na zemlje EU, pre svega Nemačku, da iz svojih kritičnih infrastruktura uklone visokorizične dobavljače kao što su kineski telekomunikacioni giganti Huavei i ZTE.

Istovremeno, namera je da se promoviše tehnološka prednost u strateškim sektorima, posebno u novim kritičnim tehnologijama u nastajanju gde su granice između civilnog i vojnog sektora nejasne, a to su kvantno računarstvo, poluprovodnici, veštačka inteligencija, 6G, biotehnologija i robotika.

„Polazna tačka za ovu strategiju je jasan pogled na izazove i priznavanje tenzija koje postoje između jačanja naše otpornosti i osiguravanja da Evropska unija i dalje ima koristi od otvorene ekonomije i promovisanja i zaštite svoje tehnološke prednosti", stoji u dokumentu.

Ideja je da Evropska komisija i države članice procene kritične lance snabdevanja i osetljiva tehnološka žarišta, utvrde nivo rizika u smislu otpornosti lanca snabdevanja, sajber ili fizičke bezbednosti kritične infrastrukture, trgovinske politike ili ekonomske prinude.

Prioritetne tehnologije treba da budu kolektivno ocenjene od strane zemalja članica EU do kraja godine kako bi se identifikovale relevantne mere zaštite i promocije.

(EURACTIV.rs)