Ruski premijer Mihail Mišustin boravi u poseti Kini, sa kojom država jača saradnju pošto se Moskva suočava sa sve većom izolacijom od Zapada.

Rusija je pogođena neviđenim zapadnim sankcijama otkako je pokrenula razorni rat protiv Ukrajine i isključena je iz većeg dela globalne ekonomije.

Ali Kina, koja je izjavila da „nema granica" za prijateljstvo sa svojim severnim susedom, predstavlja Kremlju ekonomski spas, ublažavajući uticaj proterivanja Rusije iz globalnog finansijskog sistema.

Prošle godine, bilateralna trgovina je skočila za skoro 30% na rekordnih 190 milijardi dolara, uglavnom podstaknuta Kinom koja kupuje energente iz Rusije. Ove godine njihova trgovina je nastavila da raste, za 41 odsto u prva četiri meseca, prema podacima kineske carine.

„Verujem da ćemo ove godine uspeti da ostvarimo ciljeve koje su postavili lideri dve zemlje i da ukupnu trgovinu povećamo na 200 milijardi dolara", rekao je Mišustin tokom govora na kinesko-ruskom poslovnom forumu u Šangaju u utorak, navodi se u saopštenju Global Times-a kojim upravlja država.

Izvor: EPA-EFE/THOMAS PETER

To će biti godinu dana pre plana ruskog predsednika Vladimir Putin i kineskog lidera Si Đinpinga za 2019. godinu.

Energetska saradnja sa Kinom ostaje „apsolutni prioritet Rusije", rekao je Mišustin.

U sredu se kineski premijer Li Ćiang sastao sa Mišustinom u Pekingu i rekao da je ta zemlja spremna da sa Rusijom promoviše njihovu saradnju u različitim oblastima i da je podigne na „novi nivo", navodi Rojters.

Mišustin je, u međuvremenu, rekao da dve vlade ulažu „koordinisane napore" da sprovedu sporazume postignute između Sija i Putina na njihovom martovskom sastanku na „vrhovnom nivou", prenosi ruska državna novinska agencija TASS.

Premijer je takođe istakao da su njihovi odnosi na „neviđeno visokom nivou", kao i „uzajamno uvažavanje međusobnih interesa", preneo je TASS.

Mišustin se takođe sastao sa predsednikom Sijem u sredu (24. maja).

Izvor: EPA-EFE/DMITRY ASTAKHOV

Rusija je pretekla Saudijsku Arabiju i postala najveći kineski snabdevač sirovom naftom od februara, prema većini statističkih podataka kineske carinske uprave.

Dve zemlje su takođe planirale da izgrade gasovod „Snaga Sibira 2" za veću isporuku ruskog gasa Kini preko Mongolije. Projekat još nije završen, ali Putin je u martu rekao da su tri zemlje dogovorile sve o završetku gasovoda i da će Rusija isporučiti Kini najmanje 98 milijardi kubnih metara gasa do 2030. godine.

Aleksandar Novak, zamenik premijera Rusije, rekao je da bi snabdevanje Kine energentima iz Rusije moglo da se poveća za oko 40 odsto ove godine, preneo je Global Times.

Cifra od 200 milijardi dolara takođe znači da će Kina kupovati više poljoprivrednih proizvoda od Rusije, a kineske kompanije će proizvoditi više automobila u Rusiji. Dve zemlje će unaprediti i finansijsku saradnju, rekao je Mišustin.

Andrej Kostin, generalni direktor ruske državne banke VTB, rekao je na forumu da ruska centralna banka skladišti juan i da je obezbedila juan i rublje za više od 70 odsto trgovine dve zemlje.

(EURACTIV.rs)