Po svim računicama, danas se ne isplati baviti se malinom. Nije se isplatilo ni ranije, ali i dalje se "crvenim zlatom" bavi 500.000 ljudi, tvrde iz Asocijacije malinara Srbije. EURACTIV istražuje šta se dešava sa cenom maline 2023.

I ne ide na ruku svih pola miliona direktnih proizvođača malina u Srbiji, koliko ih prema podacima Asocijacije malinara Srbije, ima trenutno. Zato je većina odlučila da protestvuje.

Kako za EURACTIV objašanjava predsednik Asocijacije malinara Srbije Dobrivoje Radović, oni su kao proizvođači, odlučili da im je jedino rešenje trenutno da protestvuju i da blokiraju rad hladnjačara svakog dana na sat vremena.

"Hladnjačari nam drže cenu malina u 2023. Oni moraju da se dozovu pameti jer su sve što su mogli dobili od države. Tražimo da nam cena malina bude minimalno 300 dinara i protestvovaćemo dok nam se ne ispuni cilj. Svakog dana blokiramo hladnjačare na sat vremena, a planiramo i da radikaliuzujemo proteste. Mi smo trenutno u velikim problemima. Imamo problem sa otkupnom cenom malina, imamo problem sa Bogom, svi su nam usevi uništeni zbog nepogoda. I mi moramo od nečega da živimo, šta je s nama proizvođačima?", priča za EURACTIV Radović ispred Asocijacije malinara Srbije.

Cena maline u 2023. godini: Hladnjačari su proizvođačima skinuli "kožu s leđa"

Kako objašnjava, hladnjačari su proizvođačima ove godine "skinuli kožu s leđa", iako su, navodi, od države dobili razne subvencija i pomoć u poslovanju.

"Sve ovo je posledica 2022. godina. Imali smo cenu od 500, 600 dinara za kilogram koja je plaćana proizvođačima i imali smo da je kasnije zbog ekonomske računice, uvezeno dosta malina iz Ukrajine i Poljske npr. Tako da je nastao višak od 10.000 tona koji se odjednom pojavio na tržištu zbog nekupovanja malina od malih hladnjača. Male hladnjače nemaju direktan izvoz i radile su za velike izvoznike i velike hladnjačare. Tu se desio problem jer su one kupili te maline i obaraju joj cenu. Na primer, ako je bila sveža malina 500 dinara, oni su nudili u decembru zamrznutu malinu, pakovanu, za 250 dinara", počinje priču Radović.

Radović objašnjava zašto je cena malina trenutno toliko loša.

Izvor: EPA-EFE/NEIL HALL

"Loša je jer imate cenu od 130 dinara, a na pojedinim mestima, u par hladnjača do 240-250. To je dogovorna ekonomija, to znači da njih pet se dogovori i oni drže monopolsku cenu koja je dogovorena i niko tu ne probija. Imate tri hladnjače koje su probile 240 dinara i plaćaju od prvog do zadnjeg kilograma. Sada te male hladnjače koje su zadužile srednje i velike, one ne dižu cene sa 200 dinara. To je najveći problem, ne može niko da me pita što najveći hladnjačari daju 240 dinara - koje opet nije realna cena - ali je realnija nego ono što daju male hladnjače".

Realna cena maline u 2023. godini bi po njegovom mišljenju bila tri evra, jer bi to, kaže bilo ni ogroman gubitak, ni ogromna dobit.

"Na ovih 200 dinara kojih dominiraju u Srbiji, ne možete da pokrijete ni troškove. Ako saberete da vam berač nabere 30 do 35 kilograma, puta 200 dinara, to je 6.000 dinara. Vi plaćate samo berača 4.000 dinara. Smeštaj, hrana, to izađe branje samo za berača. Sa tri evra, mogli bismo da pokrijemo neke troškove", priča naš sagovornik.

Šta bi malinarima moglo da pomogne?

Iz godine u godinu čitamo kako su malinari u problemu, a rešenja nema. Čini se kao da malina postoje muka za proizvođače, a ne profitabilan posao, posebno ako uzmemo u obzir cenu maline u 2023. godini. Zato se postavlja pitanje, šta bi bilo rešenje?

"Dugoročno rešenje bi nam bilo da malinu proglasimo, ako ne za strateški proizvod, onda makar za proizvod od strateškog značaja, mi moramo da zaštitimo taj brend".

Drugo rešenje bi bilo da se uvedu prelevmani.

"Ono što bi moglo da bude takođe rešenje je da se uvedu prelevmani, kao što je slučaj sa mlekom i sirom, da se ograniči uvoz, ili ako ne može, da se uvedu prelevmani, koji bi išli na dobit nas poljoprivrednih proizvođača. Pod broj dva, dugoročni plan za reorganizaciju. Kad uradimo reorganizaciju, tad bismo imali svako svoju proizvodnju, Vojvodina bi proizvodila pšenicu, kukuruz, suncokret, soju, duvan. Zapadna Srbija bi se fokusirala na maline, kupine itd. Tako da bi svaka oblast imala određeno šta može da proizvodi i da od toga živi", predlaže Radović za EURACTIV.

U suprotnom, malina će biti ugašena, smatra naš sagovornik. Prema njegovim rečima, difrektno i indirektno je u proizvodnju malina uključeno milion i po ljudi (500.000 ljudi direktno i 700.000 indirektno, prema rečima Radovića). Sada će, smatra, dosta malina biti povađeno.

"Ove godine se ne isplati baviti se malinom. Sa ovakvom situacijom, mi smo u gubitku. Pojedini hladnjačari nisu isplatili još proizvođačima od prošle godine, a dobili su od države kredite i moratorijume. Kako sad isplatiti rod 2023. godine, kad nam duguju hladnjačari?", pita Radović.

On podseća i koliko je zapravo malinarstvo teška poljoprivredna oblast za bavljenje u Srbiji.

"U Poljskoj se ljudi masovno bave malinom uz pomoć mašina, dok je u Srbiji sve ručno. Ručno se beru maline, ručno se kosi, ručna prskalica. Zato je tamo toliko jeftino, jer sve rade mašinski", zaključuje naš sagovornik i dodaje:

"U budućnosti treba da primenimo neke od nabrojanih rešenja. Nije sve do države, iako i ona ima svoj deo posla, ali poenta je da moramo biti partneri. Trenutno su nam, kad je u putanju cena maline u 2023. godini, hladnjačari skinuli kožu, njima je samo njihova računica bitna. A mi svi zavisimo jedni od drugih i potrebni smo jedni drugima".

Izvor: MONDO/Bojana Zimonjić Jelisavac

Država ne može da utiče na cenu malina

Radović iz Asocijacije malinara Srbije za EURACTIV ističe i da je Ministarstvo poljoprivrede pomoglo malinarima i trudi se da nađe rešenje, ali da postoji deo koji ipak oni kao država treba da sprovedu u delo.

EURACTIV je kontaktirao i Ministarstvo poljoprivrede sa pitanjima na temu pomoći i rešenja za malinare u Srbiji.

"Država ne može uticati na visinu otkupne cene maline, jer je tržište slobodno i ne postoje zagarantovane otkupne cene, kako voća, tako i svih ostalih vrsta poljoprivrednih proizvoda, već njih određuje tržište po principu ponude i tražnje", pričaju za naš portal ispred Ministarstva na čijem je čelu Jelena Tanasković.

Kako govore, država ima ulogu da posreduje i podržava razgovor i pronalaženje kompromisnog rešenja između proizvođača maline i hladnjačara, kao i da ojača i finansijski podrži proizvođače kroz subvencionisanje proizvodnje, tako što će umanjiti cenu koštanja proizvedenog voća.

"Ministarstvo poljoprivrede se izazovima u sektoru malinarstva bavi još od novembra meseca, pa je tako do sada doneto nekoliko mera pomoći svim učesnicima ovog lanca, kako bi se što lakše prevazišli problemi", kažu.

Jedna od mera koja bi pomogla da se reši problem sa cenom maline u 2023. godini je ona koju je pominjao i sam Radović ispred Asocijacije malinara Srbije.

"U novembru prošle godine poslat je zahtev Narodnoj banci, koja je odobrila moratorijum kredita za prethodnu godinu za neisplaćenu malinu, kako bi hladnjačari, umesto da vraćaju kredite, mogli da plate proizvođačima ono što su im ostali dužni. Nakon toga, na inicijativu Ministarstva poljoprivrede Vlada Srbije je objavila uslove pod kojima hladnjače koje skladište malinu i višnju mogu da dobiju kreditnu podršku. Rok otplate kredita je 24 meseca od dana puštanja kredita u tečaj, uključujući i grejs period u trajanju do šest meseci, a hladnjačari mogu da koriste postojeće zalihe malina za zalog, a čija vrednost je procenjena na 300 dinara po kilogramu. Kreditna podrška ostvaruje se kroz subvencionisanje dela kamate na kredit u visini referentne kamatne stope Narodne banke Srbije (NBS)", ističu.

Izvor: EPA-EFE/VALDRIN XHEMAJ

Pregovara se sa inostranim kupcima oko izvoza srpske maline

Ono na čemu trenutno radi Ministarstvo poljoprivrede u Vladi Srbije jesu pregovori sa inostranim kupcima oko izvoza srpske maline.

"Cilj je da se sa novim kupcima povežu mali i srednji hladnjačari, kojih je najviše. Širenje direktnih poslova na male i srednje hladnjačare doprineće očuvanju brenda srpske maline ali i fer tržišnoj utakmici".

Kada je reč o ceni, iz Ministarstva tvrde da je ovaj problem periodičan i da nije konstatntan.

"Uslovi ponude i tražnje na svetskom tržištu maline su se menjali tokom godina. Prošle godine, otkupna cena maline u zemlji bila je na početku berbe znatno veća. U regionima gde se malina tradicionalno gaji, dostizala je prvobitno cenu od 600 - 620 RSD/kg. Tokom berbe maline, menjali su se i uslovi ponude i potražnje na svetskom tržištu. Zastoj na svetskoj berzi, samim tim i zastoj u izvozu ovog voća uslovljeni su krizom u Evropi i svetu. U ekonomski kriznoj situaciji ljudi imaju neke druge prioritete u vezi sa prehranom, što ima za posledicu pad potražnje za malinom. Potražnja za malinom u svetu je pala, što se znatno odrazilo na otkupnu cenu maline u zemlji".

Ipak, iz resornog Ministarstva i dalje smatraju da je malina najprofitabilnija voćna vrsta.

"Ona u poslednjih deset godina učestvuje sa 40-44 odsto u ukupnoj vrednosti izvoza svog voća. Prema zvaničnim podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS) – proizvodnja maline u poslednjih sedam godina je vrlo konstantna i u proseku iznosi oko 110.000 tona".

Izvor: EPA-EFE/GYORGY VARGA

Šta Ministarstvo preporučuje proizvođačima?

Kao što je pomenuo i sam Radović, sličnu preporuku daje i Ministarstvo. Prema njihovim rečima, proizvođači treba da rade na udruživanju.

"U vremenu kada je poljoprivredna proizvodnja postala visoko profitabilna privredna grana uz primenu novih tehnologija proizvodnje, pojedinac kao subjekt je ne može biti prepoznatljiv za ozbiljniji nastup na tržištu, već isključivo grupa proizvođača, udruženja, zadruga, asocijacija, klasteri i drugi oblici udruživanja koji na tržištu mogu da ponude ujednačen kvalitet, kvantitet i kontinuitet poljoprivrednih proizvoda. Kada su udruženi, proizvođači imaju veću pregovarčku moć, i mogu da pregovaraju sa potencijalnim kupcem kako o ceni, tako i drugim parametrima".

Uloga Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede je, ističu, da ojača i finansijski podrži proizvođače kroz subvencionisanje proizvodnje, tako što će umanjiti cenu koštanja proizvedenog voća, omogućiti nabavku i primenu najsavremenijih tehnologija u uzgoju voća, kako bi se postigao visok i redovan prinos, kao i kvalitetan i ujednačen plod sa kojim bi proizvođači voća postali konkurentni na domaćem i inostranom tržištu.

"U planu je izrada destogodišnje Strategije poljoprivrede i ruralnog razvoja, koja će posebno sagledati sektor voćarstva – primarnu proizvodnju, preradu i plasman voća na domaće i inostrano tržište, aktuelne probleme i nedostatke u sektoru, kao i predlog mera za prevazilaženje problema i predlog mera podsticaja za unapređenje voćarske proizvodnje", zaključuju ispred Ministarstva za EURACTIV.

(EURACTIV.rs)