Mnogi koji su govorili na Kongresu Evropske konfederacije sindikata u Berlinu istakli su potrebu za većim kolektivnim pregovaranjem širom Evrope i da zemlje članice implementiraju direktivu što je pre moguće.

Direktiva iz 2022. godine nalaže zemljama članicama EU koje imaju zakonske minimalne plate da uvedu procese kako bi osigurali da stope plata ostanu „adekvatne", a dvogodišnji period implementacije počinje u oktobru.

Ono što je još važnije za sindikate je da direktiva takođe primorava zemlje članice EU sa koje imaju stopu kolektivnog pregovaranja ispod 80% da izrade akcione planove kako bi se povećao taj nivo, čime se jača pozicija sindikata.

Generalna sekretarka ETUC Ester Linč pozvala je članove Evropskog parlamenta koji su se zalagali za tu direktivu da prođu „pobednički krug" na konferenciji u sredu (24. maja).

Mnogi koji su govorili na Kongresu ETUC istakli su potrebu za većim kolektivnim pregovaranjem širom Evrope i da zemlje članice implementiraju direktivu što je pre moguće.

Izvor: EPA-EFE/CLEMENS BILAN

„Sada imamo direktivu o minimalnoj plati koja garantuje da države članice to rade svuda", rekla je Linč, „ne samo na nekim mestima, već svuda".

Njoj se pridružio Nikolas Šmit, evropski komesar za zapošljavanje i socijalna prava, koji je ohrabrio zemlje članice da primene direktivu kao nacionalni zakon pre isteka dvogodišnjeg roka, navodeći potrebe radnika sa niskim platama kao razlog za njegovu hitnost.

„Neke zemlje obeshrabruju kolektivno pregovaranje", rekao je Šmit, „a to nije deo društvenog ugovora Evrope".

Socijaldemokratska poslanica Evropskog parlamenta Agnes Jongerijus je, u međuvremenu, omalovažavala evropske multinacionalne korporacije zbog angažovanja u razbijanju sindikata, što je praksa koju direktiva o minimalnoj zaradi treba delimično da reši.

Štaviše, rekla je da mnoge kompanije koje su se žalile na povećanje plata poslednjih godina „ostvaruju gomilu profita".

„Mislim da bi trebalo da bude jasno da profit podstiče inflaciju, umesto da podstiče povećanje plata", rekla je ona.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Najveći evropski poslovni lobista, međutim, molio je da se razlikuje. Govoreći na istom kongresu u utorak, generalni direktor BusinessEurope Markus J. Bejrer rekao je da ne veruje da je inflacija uglavnom uzrokovana profitom preduzeća.

„Ali ja sam uvek bio među onima koji kažu da treba da postoji pravična podela povećanja produktivnosti", rekao je on.

Novo istraživanje o platama i nedostatku radne snage

Najnoviji podaci Evropske centralne banke i Eurostata podržavaju Jongerijusovu analizu. Brojke pokazuju da je profit zaista doživeo drastičan porast.

Štaviše, podaci pokazuju da je kapitalni udeo u porastu produktivnosti porastao na štetu udela rada u EU, što znači da sve veći deo profita preduzeća ide u korist vlasnika kapitala, umesto radnika.

Podaci sugerišu da moć kompanija u određivanju cena trenutno prevazilazi moć radnika, što se uklapa u opšti obrazac dugoročnog pada snage sindikata.

„Ako posmatrate rad dugoročno, došlo je do opadanja pregovaračke moći radnika tokom vremena", rekao je Vauter Zvajsen, viši istraživač u Evropskom sindikalnom institutu, za EURACTIV.

„Generalno to dovodi do veće nejednakosti i ljudi sa nešto manje poželjnim profilima imaju niže plate", rekao je on.

Međutim, sindikati se nadaju da će se ovo promeniti, pošto direktiva EU o minimalnim platama jača njihovu poziciju.

Štaviše, relativno brz ekonomski oporavak i rekordno niska nezaposlenost doveli su do nedostatka radne snage na tržištu.

„Ono što ovakva skučena tržišta rada imaju tendenciju da urade jeste da malo povećaju pregovaračku moć", rekao je Zvajsen.

(EURACTIV.rs)