Ukoliko se ne napravi neka značajna promena, biće potrebno još 58 godina da se ostvari puna rodna ravnopravnost u domenu rada i zatvori rodni jaz na tržištu rada, koji danas iznosi 14.7 procentnih poena u korist muškaraca.

Ostvarivanje prava na rad je jedno od najznačajnijih ljudskih prava, preduslov je za ostvarivanje ostalih prava. Na adresu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti više od trećine pristiglih pritužbi upućeno je povodom diskriminacije na tržištu rada i to prevashodno po osnovu roda i godina, rekla je predstavnica ove institucije, Tatjana Prijić na diskusiji „Šest decenija do rodne ravnopravnosti" održane u Beogradu.

„Istraživanja pokazuju da su one grupe koje su izložene diskriminaciji na tržištu rada, izložene i drugim vrstama diskriminacije. Žene imaju niža primanja, teže dobijaju zaposlenje, teže napreduju, ranije se otpuštaju, penzije su im niže. Naša istraživanja pokazuju da su žene najviše diskriminisane po osnovu pola, godina, bračnog ili zdravstvenog stanja, izgleda, nacionalne pripadnosti", izjavila je Prijić i dodala da je veoma prisutna i višestruka diskriminacija.

Indeks rodne ravnopravnosti u Republici Srbiji iz 2021. godine, pokazuje da postoji napredak u smislu povećane participacije žena i muškaraca na tržištu rada, ali je zabrinjavajuće što se pri tome ne smanjuje rodni jaz već se on povećava od 14 procentih poena na 14.7 iz 2018. godine, o čemu govori istraživanje profesorke Marije Babović.

„Izazovi žena 45+ na tržištu rada su jako veliki, ali one i dalje ostaju nevidljive za donosice odluka. Istraživanja pokazuju da karijera žena ne ide uzlaznom linijom kao kod muškaraca, što podrazumeva povećanje zarade, pozicije, položaja u društvu s godinama, već da su žene na kraju karijere gotovo na istom mestu kao na početku.

" Žene se već od 45. godine nalaze na silaznoj putanji svoje karijere", rekla je Mima Perišić, predstavnica Udruženja „Žene na prekretnici", organizatora ovog skupa.

Ovo ukazuje na nedovoljno prepoznavanje i uvažavanje potreba i problema sa kojima se susreću starije žene u ostvarivanju svog prava na rad. Uz podatak da je tek svaka deseta žena starija od 50 godina uključena, i to mahom u nefinansijske mere zapošljavanja, i po rečima savetnica Nacionalne službe zapošljavanja uskoro će na birou zapošljavanja ostati samo stariji radnici, pokazalo je istraživanje „Mere aktivne politike zapošljavanja iz ugla žena 45+" profesorke Jelene Žarković u kojem su učestvovale žene 45+, koje su bile ili su i dalje na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje u Beogradu, Čačku, Aleksandrovcu i Kragujevcu, i savetnice za zapošljavanje u ovim filijalama NSZ.

Dve trećine žena koje su koristile usluge NSZ kaže da nisu bile zadovoljne merom koja im je dodeljena. One tvrde da im nije pružena dovoljna količina informacija u vezi sa raspoloživim poslovima i aktivnim merama, te imaju primedbe u vezi sa merama koje su im dodeljene kao što je loše organizovana, zastarela obuka, ili je mera neprimerena njihovim potrebama.

„Savetnice NSZ-a i učesnice su navodile i slične faktore nezaposlenosti i neučestvovanja u programima kao što su udaljenost filijale gde se sprovodi mera posebno za one žene koje žive u prigradskim naseljima ili seoskim sredinama, obaveze u porodici, a u ekstremnim situacijama, navodi se i da članovi porodice, muž ili sin, zabranjuju ženi da rade. Zbog svega ovoga su žene 45+ spremnije da prihvate poslove u neformalnom sektoru, sezonske poslove, nego da rade kod poslodavca", kazala je Žarković.

Ona je dodala da i pored razvijenog institucionalnog okvira, i dalje postoje strukturne prepreke u pružanju jednakih šansi ženama kao i muškarcima da ostvare u potpunosti svoje potencijale kroz uključivanje na tržište rada.

Neke od preporuka za unapređenje položaja žena na tržištu rada a posebno žena 45+ su povećanje novčanih sredstva koja se izdvajaju za aktivne mere zapošljavanja (on su danas na nivou manjem od 0,1 procenat BDP što je najmanje izdvajanje u regionu i Evropi), povećanje učešća žena u finansijskim merama aktivne politike zapošljavanja, unapređenje sistema kurseva koji su u ponudi NSZ, kao i niži porezi i doprinosi za niže zarade, ali i uvođenje socijalnih penzija takođe bi doprineli poboljšanju položaja žena iz ove kategorije.

Izvor: Žene na prekretnici

„Žene često nisu u mogućnosti da ostvare penziju jer su često radile neprijavljene, njima nisu uplaćivani doprinosi, često su one ostajale u domaćinstvima, pa su penziju ostvarivale preko supruga. Socijalna penzija je nešto što bi one žene koje nemaju obaveznih 15 godina radnog staža, stekle godinama života što bi doprinelo poboljšanju kvaliteta njihovih života", pojasnio je docent na Pravnom fakultetu, Filip Bojić. On je dodao da će o ovome morati da se razmišlja jer će ostvarivanje penzije biti problem za sve građane, a posebno žene.

U proteklom periodu ostvareni su neki pozitivni pomaci na unapređenju rodne ravnopravnosti i učinjen značajan pomak u zakonodavnoj oblasti o rodnoj ravnopravnosti, čime su napravljeni koraci u kreiranju ravnopravnijeg društva. Bitno je kako da se princip rodne ravnopravnosti, što nalaže i Zakon o rodnoj ravnopravnost, što efikasnije unese u druge javne politike, a kada je u pitanju zatvaranje rodnog jaza na tržištu rada prevoshdono u javne politike koje se tiču zapošljavanja.

O tome šta je neophodno da se uradi kako bi se dostigla puna ravnopravnost, a naročito zatvorio rodni jaz u ekonomiji, na skupu „Šest decenija do rodne ravnopravnosti" razgovarali su i Nina Mitić (Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog), Danijela Stojanović (Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja), Aleksandar Dželetović (Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost) i Svetlana Anđić, (Nacionalna služba za zapošljavanje).

Oni su istakli da je potrebno da državne institucije, akademija, civilni sektor, poslodavci rade zajedno kako bi došlo do napretka u ovim oblastima.

Ciljano povećanje zapošljavanja ženap imalo bi direktan efekat na smanjenje siromaštva jer je gubitak posla i/ili nemogućnost zapošljavanja jedan od glavnih uzroka izrazitog rasta siromaštva, upravo među ženama. To bi dovelo do boljitka ne samo žena i njihovih porodica već i društva u celini, pošto bi zatvaranje rodnog jaza na tržištu rada doprinelo povećanju BDP za 4,8%, pokazuju istraživanja profesorke Jelene Žarković.

Veća zaposlenost žena nije samo važna za ostvarivanje materijalne sigurnosti, već pruža i kvalitetniji život usled psiholoških prednosti kao što je osećaj pripadanja, identiteta, autonomije, samopoštovanja i posedovanja socijalnog statusa, a zapošljavanje žena vodi ka ekonomskom napretku celog društva.

Da bi se poboljšao položaj žena 45+ na tržištu rada, Udruženje „Žene na prekretnici" će inicirati uvođenje izmena i dopuna Akcionog plana zapošljavanja za period 2024-2026. godine za sprovođenje Strategije zapošljavanja za period 2021. do 2026. godine, kako bi one bile prepoznate kao teže zapošljiva kategorija i dobile efikasniji pristup merama zapošljavanja.

Organizator skupa je Udruženje „Žene na prekretnici", koordinator „Mreže za podršku ženama 45+", koje se bavi osnaživanjem i povezivanjem žena starosti 45+ koje su ostale bez posla, kao i rodnom ravnopravnošću na tržištu rada.

Projekat "Povećano zapošljavanje žena 45+ kroz rodno odgovorne politike zapošljavanja" realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju Pokret Polet, koji finansira Evropska unija, a sprovodi Trag fondacija u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije.

(EURACTIV.rs)