Doktor Ivica Lazović, direktor Republičke agencije za mirno rešavanje sporova, kaže za EURACTIV da se mobing najčešće prepozna po psihičkim tegobama koje su prve posledice zlostavljanja na radu i često i osnovni dokaz.

To je i svako ponašanje poslodavca koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje, pogoršava uslove rada ili dovodi do toga da se zaposleni izoluje ili navede da na sopstvenu inicijativu raskine radni odnos ili otkaže ugovor o radu.

Doktor Ivica Lazović, direktor Republičke agencije za mirno rešavanje sporova, kaže za EURACTIV da se mobing najčešće prepozna po psihičkim tegobama koje su prve posledice zlostavljanja na radu i često i osnovni dokaz da zlostavljanje postoji.

“Javljaju su fizički poremećaji kao što su hronični umor, probavne smetnje, mršavljenje ili prekomerno gojenje, smanjeni imunitet, glavobolje, bolovi, zatim poremećaj prilagođavanja koji se javlja u većini slučajeva, oštećenje socijalnog funkcionisanja i napredovanja, gubitak motivacije i entuzijazma, emocionalnu prazninu, a rezultuje anksioznošću i depresivnim raspoloženjem. Javljaju se i ponašajni simptomi kao što su gubitak koncentracije, zaboravnost, eksplozivnost, preterana osetljivost na spoljašnje stimulanse, bezosećajnost, porodični problemi, razvod braka, suicidnost, slično”, objašnjava Lazović.

Izvor: Republička agencija za mirno rešavanje sporova/Miloš Prokić

On kaže da nema preciznih podataka o prisutnosti mobinga u firmama u Srbiji, ali se pretpostavlja da je Republika Srbija u okvirima evropskog proseka. Prema istraživanjima u EU, 13-15% radnika je bilo izloženo mobingu (6% bilo je fizički maltretirano na poslu, 2% bilo je žrtva seksualnog zlostavljanja, a 7% meta zastrašivanja).

Koliko je teško dokazati mobing u Srbiji?

Iako se veruje da je mobing teško dokazati, u praksi i nije baš tako, a što potvrđuje sve veći broj sudskih presuda gde je utvrđeno postojanje zlostavljanja na radu, ističe on za EURACTIV.

“Najčešće se koriste dokazna sredstva koja se primenjuju i u parničnom postupku, a to su uviđaj, dokazivanje ispravama, saslušanje svedoka, veštačenje i saslušanje stranaka. Najnepouzdaniji su svedoci, koji su po pravilu zaposleni kod tuženog te je teško očekivati da će dati iskaz na štetu svog poslodavca, u strahu od zameranja ili gubitka posla. Najpouzdaniji dokazi su pisani dokazi, poruke, elektronska pošta i medicinska veštačenja”, podvlači direktor Agencije za mirno rešavanje radnih sporova.

Lazović pojašnjava da priroda sektora nije od uticaja za samu pojavu mobinga, da se on javlja i u privatnom i u državnom sektoru u istoj meri, ali da priroda sektora jeste od ključne važnosti za dalje procesuiranje mobinga.

“Mnogo češće se za zaštitu od zlostavljanja na radu obraćaju zaposleni u javnom sektoru nego u privatnom. Razlog za to je što u javnom sektoru postoji relativna stalnost radnih odnosa i u takvim uslovima, zaposleni su spremniji da se bore za bolju radnu sredinu. U privatnom sektoru, kada su loši odnosi ili kada dođe do zlostavljanja na radu, zaposleni se lakše odluče za promenu takve radne sredine ili poslodavca. Da nema prevelikog straha od prijave zlostavljanja svedoče brojni primeri iz prakse, bez obzira da li se radi o privatniku, lokalnom moćniku ili državnom funkcioneru. Ipak, dugotrajnost posebno sudskih postupaka često ima destimulativnu ulogu, ali to je put ka alternativnom rešavanju ovih sporova i onome gde mi pružamo podršku”, kaže on.

Pravna regulativa za zaštitu od mobinga

U srpskom pravnom sistemu postoje dva ključna propisa za zaštitu od zlostavljanja na radu. Prvi je Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radu, na osnovu kojeg zaposleni koji smatraju da su izloženi mobingu imaju pravo na interni postupak posredovanja kod poslodavca, a ako taj postupak nije uspešan, onda ostvaruju pravo na sudsku zaštitu.

Drugi propis je Zakon o mirnom rešavanju radnih sporova, na osnovu kojeg Agencija, između ostalog, pruža zaštitu i od zlostavljanja na radu kroz postupak arbitraže. Ovaj Zakon je 2018. godine izmenjen i unapređen, a posebno je unapređena pravna zaštita kod zlostavljanja na radu, tako da se ti postupci okončavaju sporazumima strana u sporu kojim se dogovaraju načini za prevazilaženje spora, a u interesu daljeg uspešnog odvijanja procesa rada i harmonizacije odnosa između svih strana u sporu. Ako do tog sporazuma ne dođe, postupak se prekida i strane se upućuju na sudsku zaštitu.

“Zajednički sporazum je najbolji način za prevazilaženje nesuglasica i problema. Ne proširuje se konflikt i ne remete se dodatno odnosi, već se nastoji da se strane pomire i da se tako okonča spor. Postupak pred Agencijom je besplatan, pokreće se podnošenjem predloga koji se dostavlja drugoj strani na saglasnost i ukoliko i ona prihvati da se spor rešava mirnim putem, imamo postupak”, smatra Lazović.

Poverenje građana u pravosudne organe

“U poslednje dve godine je primetno određeno ubrzanje sudova po pitanju ovih sporova i broj presuda u kojima je utvrđeno postojanje zlostavljanja na radu, što utiče na rast poverenja u pravosudne organe. Ipak treba imati u vidu da su ovo dugotrajni procesi i da su za njih nadležni viši sudovi”, kaže stračnjak za EURACTIV.

On dodaje da zaposleni u Srbiji uživaju dobru sudsku zaštitu, ali zbog dužine postupaka, zbog visine troškova za sve strane, i zaposlene i za poslodavca, zbog dodatnog narušavanja odnosa, uvek treba dati prednost alternativnim načinima za rešenje spora.

EU i mobing

Na nivou EU još uvek nije obezbeđena direktna legislativna zaštita od mobinga, a sistem zaštite baziran je na brojnim dokumentima kojima se garantuju i štite slobode i prava čoveka ili Rezolucijama Evropskog parlamenta, od kojih je poznata Rezolucija o uznemiravanju na radnom mestu iz 2001. godine kojom se ukazuje na neophodnost zaštite od zlostavljanja na radu.

“Republika Srbija prva u regionu ima zakon o zaštiti od zlostavljanja na radu i posebno bogatu praksu Agencije, što je bio povod za potpisivanje Memoranduma o razumevanju i saradnji na prevenciji i rešavanju radnih sporova, pod pokroviteljstvom Međunarodne organizacije rada, sa agencijama ovog tipa iz Crne Gore, Republike Srpske, Republike Severne Makedonije, Bugarske, Albanije i Rumunije”, naglašava Lazović.

Tema zlostavljanja na radu je i globalno aktuelna, a o čemu svedoči i to što se Konvencija 190 Međunarodne organizacije rada odnosi na nasilje i zlostavljanje na radu.

SOS Mobing

Lazović dodaje da se svi koji smatraju da su žrtve zlostavljanja na radu mogu obratiti Republičkoj agenciji za mirno rešavanje radnih sporova. Radi pojašnjenja i pružanja pravne pomoći agencija ima i besplatnu „SOS Mobing“ telefonsku liniju na boju 0800/300-601.

Tu zainteresovani mogu da dobiju tačne informacije o tome šta je mobing i koje radnje podrazumeva, koji modeli zaštite od mobinga u pravnom sistemu Republike Srbije postoje, odnosno više informacija o obaveznom postupku posredovanja kod poslodavca, zatim sudskom postupku i postupku pred Republičkom agencijom za mirno rešavanje radnih sporova. Predviđena je mogućnost da se u direktnoj komunikaciji sa pravnom službom Agencije razgovara o konkretnoj situaciji.

Ova telefonska linija funkcioniše od aprila 2016. godine i do februara 2023. godine ostvareno je 7.629 poziva. Većina tih poziva se završila preslušavanjem snimljenih sadržaja, ali je u 916 slučajeva zatražena konkretna pomoć.

(EURACTIV.rs)