U svetlu krize penzionih reformi koja je razbesnela naciju i uzdrmala Makronov drugi predsednički mandat, on najavljuje novu veliku reformu sektora rada, nadajući se da će oživeti svoj politički položaj novim „paktom o životu na poslu"

"Penziona reforma možda nije u potpunosti shvaćena", rekao je Makron i najavio niz reformi koje će unaprediti „socijalnu pravdu", pomoći da se „povrati smisao radu" i na kraju umiri gnev zemlje.

U središtu njegovog govora bila je najava nove reforme rada, čiji je obim širok, ali još uvek nejasan. To bi moglo uključivati niz stvari, od povećanja plata do napredovanja u karijeri, „podele bogatstva" i šema obuke tokom cijele karijere.

Poboljšanje uslova rada u Francuskoj postalo je kritično.

Studija Evropske agencije za bezbednost i zdravlje na radu (EU-OSHA) iz septembra 2022. pokazala je da 71% francuskih radnika smatra da postoje dobre mere za zaštitu zdravlja radnika na njihovom radnom mestu, u poređenju sa prosekom od 80% širom EU.

Takođe,50% Francuza je bilo izloženo teškim pritiscima, što je cifra koja iznosi 31% u EU.

Studija je pokazala da 68 odsto francuskih radnika veruje da bi otkrivanje mentalnog zdravlja negativno uticalo na njihovu karijeru, što je najveći procenat u celom bloku EU.

„Kada su u pitanju uslovi rada, Francuska je veoma nisko rangirana u EU", rekao je za EURACTIV France, Malo Mofakhami, ekonomista rada na Univerzitetu Sorbona.

„Svakodnevni radni život može biti uznemirujući. Francuzi se često žale da su radna mesta konfliktna", dodao je on, tvrdeći da hijerarhijske strukture nisu dale radnicima dovoljno autonomije.

Istraživanje Eurofounda objavljeno 2022. pokazalo je da je Francuska na trećem mestu, posle Danske i Holandije, po pitanju neprijatnosti koje radnici dožive na poslu, barem jedne vrste zastrašivanja radnika, uključujući verbalno zlostavljanje, polno uznemiravanje ili maltretiranje.

Prema istoj studiji, skoro 40 odsto francuskih radnika smatra da su u „napetoj atmosferi", u poređenju sa prosekom u EU od 30 odsto.

Studije fokusirane na Francusku dalje ukazuju na eksplodirajuću stopu preopterećenja radnika, koja je iznosila 34% u julu 2022. godine, što je ukupno 2,5 miliona njih.

Među mnoštvom faktora, Mofakhami je okrivio loš socijalni dijalog između sindikata i ministara već duže vreme. Stope sindikalizacije drastično su pale sa 30,1% 1949. na samo 10,1% danas, ukazuju podaci francuskog ministarstva rada iz 2021.godine.

Pravedna raspodela nacionalnog bogatstva

„U Francuskoj postoje problemi u sektoru rada", upozorila je Fadila Hatabi, pro-Makronova poslanica i predsednica Odbora za socijalna pitanja u Narodnoj skupštini.

U razgovoru za EURACTIV, ona je naglasila potrebu da se ispita zašto je posao postao „izvor gneva i brige dok se uslovi rada pogoršavaju".

Kako kaže, potrebna je veća podrška onima sa najtežim poslovima, a takođe bi trebalo da postoji pravednija raspodela nacionalnog bogatstva i uticajnija socijalna politika.

Hatabi je pozdravila sporazum postignut u februaru između sindikata radnika i poslodavaca, koji zahteva od malih kompanija da dele akcije ili bonuse radnicima kada neto profit kompanije iznosi najmanje 1% svih prihoda.

Stope nezaposlenosti u Francuskoj gotovo stalno opadaju od 2015. godine, dostižući 7% na kraju 2022. dok je Makron sebi postavio cilj od 5 odsto nezaposlenosti do kraja svog mandata.

Pričamo o penzijama? Razgovarajte o poslu!

U skladu sa Makronovom deklaracijom, Hatabi želi bližu saradnju sa sindikatima, kako bi se što više unapredili interesi radnika.

Sindikati su do sada okrenuli leđa vladi i odbijaju da se vrate za pregovarački sto dok se penziona reforma u potpunosti ne okonča.

Siril Šabanije, šef sindikata levog centra CFTC rekao je za EURACTIV France da su uslovi rada od suštinskog značaja, ali je upozorio da su „Makronove najave veoma nejasne i da je po pitanju rada trebalo da se razgovara pre penzione reforme".

„Ako želite da pričate o penzijama, prvo morate da razgovarate o poslu", dodao je on.

Svi sindikati su odbili Makronov poziv da se sastanu u Jeliseju18. Aprila.

Politički ćorsokak nije sasvim gotov i nova runda protesta je planirana za 1. maj, dok je hitno potrebno preispitati uslove rada.

(EURACTIV.rs)