ZAŠTO DEFINICIJA SILOVANJA NIJE ISTA U SVIM ZEMLJAMA EVROPSKE UNIJE? Dogovora još nema posebno u vezi s ključnom tačkom

U nastojanju da usaglasi pravila o seksualnom zlostavljanju, Evropska unija se suočava s izazovom usklađivanja različitih pristupa članica. Iako se očekivalo da će uskoro biti uvedena zajednička pravila za sve članice EU, dogovora još nema, posebno u vezi s ključnom tačkom - definicijom silovanja.

Nakon što je Fransis Ficdžerald, izvestiteljka za EU o direktivi o nasilju nad ženama, u utorak (6. februara) predstavila rezultat pregovora Evropskog parlamenta i Saveta EU, postalo je jasno da nije postignut sveobuhvatni sporazum.

Savet EU, tokom pregovora, izrazio je protivljenje standardizaciji, izazivajući nezadovoljstvo pojedinih političara. Otkriveni su uznemirujući stavovi nekih članica o pitanju silovanja, izjavila je članica Evropske narodne stranke Ficdžerald.

Razlike u pristupu silovanju jasno su izražene u krivičnim zakonima zemalja članica. Načelo "samo da znači da" koje zahteva jasan pristanak, primenjuje se u zemljama poput Švedske, Španije, Hrvatske i Grčke. S druge strane, Nemačka i Austrija priznaju načelo "ne znači ne", koje zahteva verbalno odbijanje žrtve.

Pokušaj usklađivanja pravila temeljio se na predlogu zakona EU od strane Evropske komisije, s ciljem primene odredbi Istanbulske konvencije iz 2018. godine. Međutim, susret s otporom, posebno od strane Nemačke, Francuske i drugih zemalja, doveo je do brisanja ključne odredbe o definiciji silovanja iz predloga zakona, preneo je DW.

Prema analizi Amnesty International samo 12 država u Evropi ima zakone koji definišu silovanje kao seks bez pristanka: Belgija, Hrvatska, Kipar, Danska, Nemačka, Grčka, Island, Irska, Luksenburg, Malta, Švedska i Velika Britanija. U većini evropskih zemalja, da bi se krivični prekršaj smatrao silovanjem, zakon i dalje podrazimijeva prisilu, upotrebu sile ili prijetnju silom ili nemogućnost odbrane.

U Belgiji, na primer, zakon uvodi pojam saglasnosti. U Italiji se silovanje definiše kao čin nametnut silom, autoritetom ili pretnjom.

Francuski otpor i pravna ograničenja

Francuska je 13. decembra prošle godine ponovo glasala protiv uključivanja silovanja u direktivu EU o borbi protiv nasilja nad ženama tokom međuinstitucionalnih trijaloga između Komisije, Saveta i Evropskog parlamenta. Međutim, francuski otpor definiciji ne ide na ruku francuskim poslanicima Evropskog parlamenta, uključujući, kako izgleda, članove stranke Preporod (Renaissance) predsednika Emanuela Makrona u političkoj grupi EU pod nazivom Preporod.

Čini se da je stav Francuske bio iznenađenje za članove Preporoda jer su od njega tražili da podrži uključivanje definicije silovanja EU u direktivu u tekstu objavljenom u Le Mondeu dan pre trijaloga.

"Mi, poslanici predsedničke većine, pozivamo vladu da dozvoli da se pregovori završe sa evropskom definicijom silovanja u skladu sa težnjama našeg vremena", navodi se u tekstu koji su potpisala 23 člana Evropskog parlamenta.

Ova situacija izazvala je kritike žena i aktivista širom Evrope, s preko 100 istaknutih žena u Nemačkoj pozivajući na promenu stava nemačkog ministra pravde. Evropski ženski lobi takođe je izrazio duboko žaljenje zbog odluke Francuske i Nemačke da izbrišu ključnu odredbu.

Ipak, uprkos snažnom negodovanju javnosti, francuska vlada čvrsto stoji pri svom stavu da je njen otpor ukorenjen u pravnim razlozima.

"Francuska nije neprijateljski nastrojena, ali veruje da ne postoji pravni osnov za to. Krivično pravo je stvar država članica, a ne EU, osim u slučaju evrokriminala", rekao je evropski izvor blizak ovoj stvari za Euractiv prošlog novembra.

Novi sporazum o zaštiti žena od nasilja takođe obuhvata odredbe o genitalnom sakaćenju, prisilnim brakovima i kažnjavanju sajber-nasilja. Međutim, pre nego što stupi na snagu, sporazum mora biti odobren od strane Saveta EU i Parlamenta, nakon čega države članice imaju tri godine za usvajanje pravila u nacionalno zakonodavstvo.

(J.N./EURACTIV.rs)