Statistika ne govori sve, ali je jasno da je situacija vrlo ozbiljna i neophodno je reagovati. Životi žena žrtava svih oblika rodno zasnovanog nasilja ne smeju biti samo statistički podatak, a na celom društvu je da statistiku promeni

Ista statiska kaže da u 98 odsto slučajeva žrtva poznaje počinioca, mahom i živi sa počiniocem, a u 96 odsto slučajeva počinilac je muškarac.

Izvor: HTWE/Shutterstock

"Prema podacima iz medija, 13. novembra je u Srbiji ubijena 27. žena ove godine, a to su samo podaci o ženama ubijenim u partnerskom nasilju , stvarni femicid je veći, i stvarni broj žena koje su stradale od nasilja u porodici je značajno veći. Recimo,  žena umre u bolnici od posledica dugogodišnjeg maltretiranja i trenutnih povreda, ali se to ne vodi kao nasilje u porodici . I bez  dodatnih slučajeva ovo je jako visoko cifra, pogotovo u godini u kojoj se dogodio 3. maj i masakr nad decom. Zapravo, ovaj broj govori da se nasilje nastavlja nesmanjenim intezitetom, i da institucije nemaju nikakve rezultate zato što živimo u kulturi u kojoj se nasilje normalizuje, opravdava i neretko podstice", kaže za EURACTIV Biljana Maletin, aktivistkinja Ženske platforme za razvoj Srbije.

Ona ističe  da građani znanju da nasilje nad ženama nije dozvoljeno i da je postignut konsenzus u društvu da nema opravdanja za nasilje.

"Ima mnogo javnih reakcija i na stereotipe i na nasilje u različitim situacijama, komentariše se na društvenim mrežama, posebno postoji velika zabrinutost oko vršnjačkog nasilja. Ipak, samo ponašanje ljudi se mnogo teže menja i kad to hoćete i kad negujete kulturu nenasilja i ravnpravnosti. Međutim, kad sprovodite poptuno suprotne politike, gotovo je nemoguće smanjiti nasilje - politička kultura, način ponašanja u javnom prostoru presudno utiče na sve segmente društva, uključujući i porodicu. Kod nas nije problem u građanima trenutno, već u vlasti koja sa vrha države promoviše nasilje, neravnopravnost i diskriminaciju, a sve se podstiče kroz tabloide i medije poput Pinka. Takvi mediji objektivizuju žene, podstiču stereotipe i normalizuju nasilje. Rialiti programi su promoteri takvog nasilja i veliki problem, ali nisu jedini", smatra ona. 

Ujedinjene Nacije, svojom Rezolucijom broj 54/134, proglasile su 1999. godine 25. novembar za Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama. 

Na ovaj način se radi na podizanju svesti o činjenici da su žene širom sveta žrtve zlostavljanja, kao i fizičkog, seksualnog, psihičkog, porodičnog i drugih vidova nasilja.

Na ovaj dan počinje i globalna kampanja „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama", koju obeležava preko 1.700 organizacija širom sveta, a koja traje do 10. decembra, Međunarodnog dana ljudskih prava.

„Ovo je prilika je da se još jednom ukaže na problem nasilja prema ženama i na važnost zajedničkih nastojanja u stvaranju društvenog i institucionalnog okruženja koje ne toleriše nasilje. Potrebno je raditi kako na uspostavljanju efikansih i dostupnih usluga u okviru sistema zaštite, prepoznavanje usluga za žrtve sekusalnog nasilja kao specijalizovanih usluga socijalne zaštite, kao i na podizanju svesti o štetnim obrascima kojima se žrtve viktimizuju. Iako Istanbulska konvencija, propisuje obavezu pružanja specijalizovanih usluga podrške koje omogućavaju oporavak od nasilja, usluge podrške za žene sa iskustvom rodno zasnovanog nasilja u Republici Srbiji nisu u potpunosti usklađene sa obavezujućim međunarodnim standardima, niti su usluge podrške dovoljno dostupne. Dok god država ne preduzme sve na šta se međunarodnim dokumentima obavezala, a domaćim pravnim okvirom regulisala, mi ćemo imati veliku prevalencu svih oblika rodno zasnovanog nasilja i brojaćemo ubijene žene", objašnjava Biljana Stepanov, direktorka Centra za podršku ženama.

Biljana Maletin takođe smatra da je 16 dana aktivizma svake godine prilika da vidimo šta smo kao društvo i država uradili do sada i kakav je put isred nas, šta još treba da uradimo da sprečimo nasilje nad ženama.

"Na žalost država Srbija nema mnogo čime da se pohvali, podaci su i dalje dramatični. Posle kovida imamo povećan broj prijava nasilja, femicid je dramatično visok, a država ne preduzima dovoljno mera. imamo Strategiju za sprečavanje i borbu protiv rodno zasnovanog nasilja, za koju ni posle 2 godine nije napravljen akcioni plan, i država definitivno ne izdvaja dovoljno sredstava za prevenciju nasilja, programe protiv nasilja, podršku organizacijama koje se bave ovom temom. Naprotiv, tema je zloupotrebljena u dnevno političke svrhe, novac se isplaćuje fiktivnim organizacijama, vlast i sama podstiče nasilje posebno prema ženama koje učestvuju u javnom i političkom životu. Dešavaju se napadi na novinarke, političarke, aktivistkinje, profesionalke, sve one koje su kritične prema vlasti", smatra Maletin.

Kako kaže, ovo je naša država i naše društvo i mi ne možemo da odustanemo od kreiranja društva bez nasilja.

"Važno je da pružamo podršku ženama koje trpe nasilje i da pomognemo da naprave sopstvenu strategiju islaska iz nasilja. Dalje, nasilje treba prijaviti. Rad policije i sudova je različit u različitim sredinama ali ove institucije su i dalje važne i važno je da od njih zatevamo da rade svo posao. Kako to često nije dovoljno, važno je i da gradimo mrežu podrške koje mogu da pruže ženske i druge nevladine organizacije, razlitičite insitucije u lokalnoj sredini ali i mi sami.Podržite ženu koja trpi nasilje u svom okruženju, ohrabrite je, recite joj da nije njena krivica.." navodi ona.

Otvarajući  kampanju „Stop femicidu!“, u okviru svetske kampanje „16 dana aktivizma za sprečavanje nasilja nad ženama", ministar za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog, Tomislav Žigmanov rekao je da je povod za realizaciju ove kampanje činjenica da su muškarci ubili 27 žena ove godine i potreba da se ovaj negativan trend zaustavi.

Izvor: Foto: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Osnaživanje žena, rekao je ministar Žigmanov, jedna je od najvažnijih aktivnosti svih nas, kako državnih organa, tako i nevladinih organizacija, ali i celog društva. Borba protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici jedan je od prioritetnih ciljeva, dodao je ministar i istakao da su učinjeni pomaci na planu sprečavanja i zaštite od nasilja prema ženama i nasilja u porodici, u sklopu sveukupne politike rodne ravnopravnosti čije je sprovođenje utvrđeno Ustavom Republike Srbije.

 U Srbiji, dodao je ministar, ne postoji zvanična statistika femicida, a prosek ubijenih žena u prethodnim godinama bio je između 30 i 40 godišnje, dok o broju žena koje trpe nasilje, a koje to nasilje nisu prijavile, može samo da se spekuliše. Žigmanov je ukazao da su tim povodom, prilikom obeležavanja 18. maja - Dana sećanja na žene žrtve nasilja ove godine, pokrenuli inicijativu da femicid bude tretiran kao krivično delo u Krivičnom zakoniku i da bude strogo sankcionisan.

Prema njegovim rečima, razlog za to je upravo činjenica da je u Srbiji za proteklih 10 godina stradalo više od 300 žena. Kako je poručio, svi mi imamo i zakonsku, a pre svega ljudsku, obavezu da prijavimo nasilje kada znamo da se dešava, odnosno da ne ignorišemo zlo.

Izvor: Foto: Ministarstvo za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog

Biljana Maletin je u intervjuu za EURACTIV posebno istakla da neke žene ovu bitku vode za sve nas i njima treba posebno da budemo zahvalne .

"Ovom prilikom želim da iskažem ogromno divljenje , zahvalnost i podršku Mileni Radulović i svim devojkama u ovom postupku, koje pred očima medija vode borbu ne samo protiv silovatelja već protiv sistema koji pokazuje zapanjujuću surovost, nerazumevanje i dodatno viktimizuje ove žene. Sve smo mi Milena, i Milena vodi ovu bitku za sve nas", zaključila je Maletin.

Kako svi imamo odgovornost da zaustavimo i sprečimo nasilje, jer otpor nasilju ne može da bude sveden na pojedinačan napor, već plod kolektivnog nastojanja i objedinjenog međusektorskog pristupa, na ovaj dan - 25. novembar se šalje zajednička poruka da se nasilje nad ženama i nasilje u porodici ne može i ne sme tolerisati i da se njemu mora stati na put.

(EURACTIV.rs)