Francuska je ponovo glasala protiv uključivanja silovanja u direktivu EU o borbi protiv nasilja nad ženama tokom međuinstitucionalnih trijaloga između Komisije, Saveta i Evropskog parlamenta u sredu (13. decembra).

Konkretno, on ima za cilj borbu protiv prisilnih brakova, sakaćenja ženskih genitalija, seksističkog sajber uznemiravanja i prisilne sterilizacije.

Ali na trijalogu u sredu, Evropski parlament, Komisija i Savet nisu uspeli da postignu dogovor o ključnom pitanju da li da se silovanje uključi ili ne u Direktivu – i, što je još važnije, kako to definisati, budući da se definicije razlikuju među evropskim zemljama.

U Belgiji, na primer, zakon uvodi pojam saglasnosti. U Italiji se silovanje definiše kao čin nametnut silom, autoritetom ili pretnjom.

Ali uspostavljanje definicije silovanja na nivou EU je upravo ono o čemu se radi u predloženoj direktivi, jer bi ona uskladila krivične sankcije u celom bloku, sa preko 100.000 silovanja (prema različitim definicijama) zabeleženih u EU svake godine, prema podacima Francuskog statističkog tela INSEE.

Definicija koju su predložili Evropski parlament i Komisija navodi da je silovanje odnos bez pristanka.

Ali sa strane Saveta, definiciju su odobrile samo Španija, Italija i Belgija, koje su glasale za direktivu, ali su je, između ostalih, odbacile Poljska, Mađarska, Francuska i Nemačka.

Francuski otpor

Međutim, francuski otpor definiciji ne ide na ruku francuskim poslanicima Evropskog parlamenta, uključujući, kako izgleda, članove stranke Preporod (Renaissance) predsednika Emanuela Makrona u političkoj grupi EU pod nazivom Preporod.

Izvor: EPA-EFE/MARTIN DIVISEK

"Ne razumem ovaj otpor", rekla je "posebno šokirana" francuska konzervativna članica Evropskog parlamenta iz EPP Natali Kolin Osterl na konferenciji za novinare nekoliko minuta pre početka trijaloga u sredu.

Čini se da je stav Francuske bio iznenađenje za članove Preporoda jer su od njega tražili da podrži uključivanje definicije silovanja EU u direktivu u tekstu objavljenom u Le Mondeu dan pre trijaloga.

"Mi, poslanici predsedničke većine, pozivamo vladu da dozvoli da se pregovori završe sa evropskom definicijom silovanja u skladu sa težnjama našeg vremena", navodi se u tekstu koji su potpisala 23 člana Evropskog parlamenta.

"U vreme kada je jedna od 20 žena žrtva silovanja u Evropi, pravni argumenti koje su iznele države članice daju osećaj potpune nepovezanosti sa patnjom koju su žrtve doživele", dodaju oni.

"Renesansni evroposlanici, uključujući samog lidera vladajuće partije, odriču se vlade, koja skandalozno blokira uključivanje silovanja u direktivu o seksističkom i seksualnom nasilju", rekla je francuska poslanica Manon Obri iz La France Insoumise (GUE/NGL) koja je takođe primetila "osećaj potpunog kraja vladavine u 'Makroniji'", napisao je na Iksu.

Pitanje je čak stiglo do Pariza.

Delegacija za ženska prava u Narodnoj skupštini Francuske pokrenula je 5. decembra misiju utvrđivanja činjenica o krivičnoj definiciji silovanja, uz saslušanja advokata, udruženja i poslanika. Prva konferencija za novinare zakazana za 12. decembar je odložena.

Pravna ograničenja 

Uprkos snažnom negodovanju javnosti, francuska vlada čvrsto stoji pri svom stavu da je njen otpor ukorenjen u pravnim razlozima.

"Francuska nije neprijateljski nastrojena, ali veruje da ne postoji pravni osnov za to. Krivično pravo je stvar država članica, a ne EU, osim u slučaju evrokriminala", rekao je evropski izvor blizak ovoj stvari za Euractiv prošlog novembra.

Takozvani "evrokriminal" obuhvata krivična dela navedena u članu 83. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije (UFEU) za koja EU ima nadležnost. To uključuje korupciju, terorizam i seksualnu eksploataciju.

Ali, prema francuskoj vladi, silovanje ne spada u delokrug seksualne eksploatacije – stav koji je odbacilo oko 40 zelenih i socijalističkih poslanika i senatora u pismu upućenom vladi 13. novembra.

"Izraz seksualna eksploatacija u članu 83. Ugovora o funkcionisanju Evropske unije već je korišćen kao pravni osnov da Evropska unija usvoji zakone protiv seksualnog zlostavljanja dece 2011. godine, uz podršku Francuske", potpisnici pisma raspravljati.

Još jedan argument koji je iznela vlada je da bi uključivanje pojma pristanka u tekst bilo "manje zaštitnički" prema žrtvama – što je čak izneo francuski ministar za ravnopravnost Beranžer Kujar na sastanku o nasilju nad ženama u oktobru.

Sve oči uprte u belgijsko predsedavanje

Usvajanje teksta do kraja španskog šestomesečnog predsedavanja EU 31. decembra, kako su se Evropski parlament i Komisija nadali, sada izgleda skoro nemoguće.

"Tražimo od Francuske i Nemačke da krenu da razmatraju ova pitanja", rekla je irska konzervativna poslanica u Evropskom parlamentu Frensis Ficdžerald (EPP) na konferenciji za novinare u sredu.

"Ove zemlje moraju da preuzmu vođstvo. Oni se ne mogu da se sakriju iza pravnog argumenta", dodao je njen kolega iz švedskih socijaldemokrata (S&D) Evin Incir.

Pregovori će se sada nastaviti pod belgijskim predsedavanjem EU, koje traje od januara do juna sledeće godine.

Drugim rečima, ako do juna ne bude postignut dogovor, Mađarska, a potom i Poljska, imaće ulogu da vode pregovore – ili ne.

(JA/EURACTIV.rs)