Društvo

KAKO ĆE EU SPREČITI LAŽNO ZAPOŠLJAVANJE? Nova direktiva za veću zaštitu radnika na digitalnim platformama

Autor Aleksandra Vrbica

Zakonski predlog ima za cilj da razjasni uslove rada za radnike sa nepunim radnim vremenom, regulišući Deliveroo i Uber.

Izvor: EPA-EFE/Will Oliver

Ministri rada EU podržali su u ponedeljak (12. juna) opšti pristup Direktivi o radnicima koji rade putem digitalnih platformi, čime je obeležen kraj intenzivnih pregovora u trajanju od godinu i po dana i čime se otvaraju vrata međuinstitucionalnim pregovorima sa Evropskom komisijom i Evropskim parlamentom.

Zakonski predlog ima za cilj da razjasni uslove rada za radnike koji su putem platformi dostupni preko interneta radi obavljanja raznovrsnih plaćenih usluga, uglavnom sa fleksibilnim radnim vremenom. Neke od tih platformi su Deliveroo i Uber.

U srži kontroverze koja se protezala kroz tri uzastopna predsedavanja Savetom EU - na čijem čelu su se smenile Francuska, Češka i Švedska - bila je novostvorena zakonska pretpostavka zaposlenja koja bi trebalo da klasifikuje „lažne" samozaposlene, pod određenim uslovima.

Izvor: EPA-EFE/Andy Rain

Ukupno 22 zemlje članice odobrile su tekst opšteg pristupa na Savetu za zapošljavanje i socijalna pitanja (EPSCO) u Luksemburgu. Samo pet zemalja - Estonija, Nemačka, Grčka, Letonija i Španija - bilo je uzdržano. Nije bilo glasova protiv.

U zajedničkoj izjavi, zemlje koje su želele jače zaštitne mere za radnike, uključujući Belgiju, Luksemburg, Maltu, Holandiju, Portugal, Rumuniju, Sloveniju i Španiju, odlučile su da ne stoje na putu tekstu, „kako bi se zakonodavni proces sproveo" i usaglasili su se sa konačnim tekstom za celu EU pred izbore 2024. godine.

Dug put do tamo

Do odobrenja ministara, međutim, nije došlo tek tako. Nizom kompromisnih tekstova, koje su Šveđani distribuirali između januara i maja, nisu uspeli da postignu bilo kakav dogovor. Formirali su se različiti tabori: neke zemlje članice, poput Španije, Belgije i Holandije, pozvale su na ambiciozniji tekst sa snažnom pravnom pretpostavkom u osnovi, jer su bile zabrinute što švedski tekst nije podjednako ambiciozan.

S druge strane, Francuska, ključni igrač u obezbeđivanju kvalifikovane većine, s obzirom na uzdržane Španiju i Nemačku, želela je da vidi jasnija odstupanja od pretpostavke koja je dodata u operativnom delu teksta.

Izvor: EPA-EFE/STEPHANIE LECOCQ

Šveđani su morali da "gaze po tankoj liniji", uključujući uveravanja tabora predvođenog Francuskom, da će se primenjivati derogacija, a da ambicioznijim zemljama daju nešto o čemu će razmišljati. Kao rezultat toga, konačni tekst pojašnjava da bi zemlje sa povoljnijim pravnim mehanizmima, od onih koje predviđa Direktiva, mogle nastaviti da se oslanjaju na takve mehanizme.

Francuski ministar rada Olivije Dusopt, koji je odobrio tekst, jasno je stavio do znanja da je potrebno više rada da bi se „garantovalo" da se pretpostavka neće primenjivati na „stvarno" samozaposlene i obezbedio pristojan tekst odstupanja za platforme koje prate nacionalna pravila.

Na kraju, odobrenje ministara generalno govori o spremnosti zemalja članica da krenu napred sa pregovorima i započnu potpuno nove razgovore sa Evropskim parlamentom i Komisijom u okviru međuinstitucionalnih „trijaloga", kako to naziva EU.

(EURACTIV.rs)