Veliki neredi su obeležili Prvi maj u Parizu, tokom tradicionalnog marša predvođenog sindikatom, što je usledilo nakon nepopularnih reformi francuskog penzionog sistema.

Oko 112.000 ljudi učestvovalo je u protestima u ponedeljak u francuskoj prestonici, saopštila je pariska policija. To je druga najveća izlaznost otkako su ove godine počele demonstracije protiv penzione reforme, navodi BFMTV.

Policija je na bačene molotovljene koktele odgovorila suzavcem što je nateralo demonstrante da se povlače i pregrupišu. Takođe, iz policije je saopšteno da su zapaljena dva kontejnera sa gorivom ispred jednog gradilišta i da je kasnije požar ugašen.

Uprkos suzavcu, na Trgu nacija su se sukobi nastavljali i demonstranti se nisu razilazili ni kasnije u toku dana.

Izvor: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Policija je jurišala na demonstrante sa vodenim topovima, suočavajući se sa njima dok su ih gađali molotovljevim koktelima i kamenjem sa trga.

Uoči protesta policija je upozorila na povećani rizik od nasilja. Ukupno je 291 osoba pritvorena širom Francuske, od kojih je 90 uhapšeno u Parizu, saopštio je francuski ministar unutrašnjih poslova Žerald Darmanin.

Više od 100 policajaca je povređeno u prvomajskim protestima, dodao je on, od kojih 19 u Parizu, pri čemu je jedan policajac zadobio ozbiljne opekotine od molotovljevog koktela.

Jedan od najvećih francuskih sindikata, CGT, pozvao je na „istorijske" proteste nakon višemesečnih nemira i široko rasprostranjenih štrajkova koji su zaustavili transport, a na ulicama Pariza gomilale su se hiljade tona đubreta.

Ustavni savet Francuske u aprilu je odobrio najkontroverzniji deo reforme - podizanje starosne granice za odlazak u penziju sa 62 na 64 godine.

Uprkos odluci, neki od moćnih francuskih sindikata kažu da će se boriti, a sada se postavlja pitanje da li će ovaj ispoljeni bes mučiti Makrona tokom njegovog preostalog vremena na vlasti ili će nestati sa ulica.

Izvor: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Sve što treba da znate o penzionim reformama

Zašto je ovo tako velika stvar za Francuze?

Za Francuze se „nikada nije radilo o starosnoj dobi za odlazak penziju", rekao je politikolog Dominik Moisi, „već o ravnoteži između posla i života".

Reforma penzionog sistema je dugo bila bolno pitanje u Francuskoj. Godine 1995. masovni protesti koji su trajali više nedelja naterali su tadašnju vladu da odustane od planova za reformu penzija u javnom sektoru. Tokom 2010. godine milioni ljudi izašli su na ulice da bi se usprotivili povećanju starosne granice za penzionisanje za dve godine (na 62 godine), a 2014. dalje reforme izazvale su burne demonstracije.

„Svaki put dođe do protivljenja javnog mnjenja, onda malo-pomalo plan prođe i, u suštini, javno mnjenje se pomiri sa njim", rekao je Paskal Perino sa Univerziteta Sciences Po.

Za mnoge u Francuskoj, penzioni sistem, kao i socijalna podrška uopšte, smatraju se temeljem odgovornosti države i odnosa prema svojim građanima.

Društveni sistem posle Drugog svetskog rata garantovao je prava na državnu penziju i zdravstvenu zaštitu, koja su od tada strogo čuvana, u zemlji u kojoj država dugo igra proaktivnu ulogu u obezbeđivanju određenog životnog standarda.

Sam način na koji je Emanuel Makron progurao ove reforme - zaobilazeći glasanje u parlamentu - podstakao je tenzije podjednako kao i sadržaj tih reformi, fokusirajući bes naroda na samog predsednika.

„Mislim da u istoriji Pete republike nismo videli toliko besa, toliko mržnje prema našem predsedniku. I sećam se da sam kao mlad student bio na ulicama Pariza u maju '68. i bilo je odbacivanja generala de Gola, ali nikada te lične mržnje", rekao je Moisi.

Izvor: EPA-EFE/Ludovic Marin / Pool Maxpp Out

Zašto je Makron toliko odlučan u nameri, iako je to toliko nepopularno?

Makron je pre svega poslovno orijentisan predsednik. Učiniti Francusku povoljnijom za poslovanje i vladu efikasnijom bio je centralni deo njegove agende.

Mladi predsednik je društvene reforme, posebno penzionog sistema, učinio vodećom politikom svog reizbora 2022. godine.

Za Makronov kabinet, problem je novac. Sadašnji sistem - oslanjajući se na radno sposobno stanovništvo da plaća za sve veću grupu penzionera - više nije pogodan za tu svrhu, kaže vlada.

Ministar rada Olivije Dusopt rekao je da će bez hitne akcije deficit penzija dostići više od 13 milijardi dolara godišnje do 2027. Komentarišući protivnike reformi, Dusopt je izjavio za BFMTV: „Da li zamišljaju da ćemo, ako zaustavimo reforme, pauzirati deficit?"

Vredi napomenuti da će viša starosna granica za penziju i dalje držati Francusku ispod granica u Evropi i mnogim drugim razvijenim ekonomijama.

Državne penzije u Francuskoj su takođe izdašnije nego drugde. Sa skoro 14 odsto BDP-a u 2018. godini, potrošnja zemlje na državne penzije veća je nego u većini drugih zemalja, prema Organizaciji za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD).

Šta se dalje dešava?

Odluka Ustavnog saveta znači da se reforme odvijaju.

Prvi penzioneri će od septembra morati da čekaju dodatna tri meseca na državne penzije. Uz redovna, postepena povećanja, do 2030. godine starosna granica za penzionisanje će dostići 64 godine.

Demonstranti ostaju nepokolebljivi. Između januara i sredine aprila, uprkos sporadičnom nasilju, podrška protestima je porasla za otprilike 11%, pokazuju podaci ankete IFOP-a u saradnji sa Fiducial/Sud Radio.

Nasuprot tome, tokom protesta Žutih prsluka, koji su bili organizovani zbog povećanja cena goriva, nasilje je postepeno smanjivalo podršku javnosti. To što aktuelni protesti zbog reforme penzionog sistema i dalje imaju tako veliku podršku loš je znak za Makronove buduće planove.

Veličina i nasilje tokom protesta protiv povećana starosne granice za odlazak u penziju porasli su kada je Makron progurao zakone bez glasanja u donjem zakonodavnom domu zemlje. Od tada je odlučna manjina nastavila da protestuje - a mnogo manja grupa je učestvovala u nasilju. Ali za većinsko biračko telo kome Makron nije bio prvi izbor, marš od 1. maja biće barometar tog besa, rekao je za CNN režiser Dejvid Dufren, koji je režirao dokumentarac o protestima Žutih prsluka.

„Demokratija se ponovo vratila na ulicu", rekao je on.

Izvor: EPA-EFE/CHRISTOPHE PETIT TESSON

Gde ovo ostavlja Makrona?

Makron još nije daleko od svog drugog mandata, pošto je ponovo izabran 2022. godine, a ima još četiri godine da bude lider zemlje. S obzirom da francuski predsednici služe fiksne mandate, njegova pozicija je sigurna.

Nakon usvajanja reformi, njegova vlada je postavila niz politika koje obećavaju dodatno finansiranje javnih usluga - uključujući plate medicinskih sestara i nastavnika - strože mere za imigraciju i više ekoloških akcija u nastojanju da povrati podršku javnosti.

Posmatrajući sledeće predsedničke izbore 2027. - još uvek daleko na političkom horizontu - bes koji je Makron izazvao na ulicama zemlje ne sluti na dobro, kada su u pitanju šanse njegove stranke.

Dok su sindikati predvodili ove proteste, opozicioni političari, politički saveznici, pa čak i neki članovi Makronove stranke dali su podršku demonstrantima.

Nagomilani narodni gnev može biti dovoljan glasačima koji su sada podržali Makrona, samo da krajnja desnica ne bi osvojila vlast, da na sledećim izborima glasaju upravo za nju.

„Nije uspeo da proda svoju logiku i racionalnost", rekao je Mojsi, upoređujući Makrona sa Barakom Obamom, čiji je drugi mandat ustupio mesto predsedniku Donaldu Trampu.

Dok se Makronov krstaški rat za reformu nastavlja, kontroverze oko penzija bi ga na kraju mogle naterati da pregovara više, upozorava Perino - iako napominje da francuski predsednik nije poznat po kompromisima.

Njegova sklonost da bude „malo zapovedan, malo nestrpljiv" može otežati političke pregovore, rekao je Perino. To je, dodaje, „možda granica makronizma".

(EURACTIV.rs)