Ekonomija

VEĆA ŠTEDNJA ZBOG SMANJENJA DUGA? Objavljen plan francuskog ministra ekonomije

22.04.2023. / 06:01

Ministar ekonomije Bruno Le Mer predstavio je vladine ciljeve smanjenja duga za period 2023-2027. Plan je smanjenje za četiri procentualna poena nakon godina velike potrošnje. Opozicija upozorava da to označava početak štednje u Evropi.

Izvor: EPA-EFE/Christope Petit Tesson

Politika potrošnje „šta god je potrebno“ koju je predsednik Emanuel Makron zastupao tokom pandemije COVID-19 je završena. Le Mer je predstavio "program stabilnosti duga" za period 2023-2027, tvrdeći da će zastupati čvrst stav i ubrzati njegovo smanjenja. Vlada je potrošila 240 milijardi evra, što je oko 10 odsto BDP-a zemlje za borbu sa posledicama pandemije. Nakon početka rata u Ukrajini, potrošila je ukupno 24 miliona evra na mere za ublažavanja inflacije u 2022.

„Imali smo najniži nivo inflacije u evrozoni u poslednje dve godine“, koji je iznosio 5,2 odsto prošle godine, rekao je Le Mer novinarima.

Međutim, on kaže da sada želi da "ubrza smanjenje duga Francuske", sa 111,6% BDP-a na 108,3% do 2027.

Slično tome, nivoi deficita bi trebalo da se vrate na 2,9% BDP-a do tog roka. To znači, ispod granice od 3% koja je postavljena u Paktu za rast i stabilnost, referentnom vodiču EU za budžetsku politiku, koji je trenutno u fazi velike revizije.

Kako je rekao Le Mer, ovo je neminovno kako bi se zemlja bolje pripremila za suočavanje sa novim potencijalnim ekonomskim šokovima.

Potez je utoliko hitniji jer kamata koja se plaća na dug, bukvalno, “eksplodira”, a očekuje se da će sa sadašnjih 46,3 milijarde evra porasti na 71,2 milijarde evra do 2027. godine, nakon niza povećanja kamatnih stopa od strane Evropske centralne banke (ECB) .

„U trenutku u kome smo tražili od građana da se potrude radeći duže“, država takođe mora da odigra svoju ulogu u smanjenju potrošnje, objasnio je Le Mer. Shodno tome, očekuje se da će udeo javne potrošnje pasti sa 57,5% BDP-a na 53,5% u naredne četiri godine.

“To bi mogao biti signal da Francuska možda prolazi kroz novi period štednje”, tvitovala je socijalistička poslanica, Kristin Pires-Bon.

Manon Obri, poslanica radikalne levice i predsedavajući grupe Levica u Evropskom parlamentu, takođe je upozorila da je plan vlade „početak rezova štednje“ u ime „svete“ budžetske stabilnosti.

Još u januaru, na vrhuncu protesta protiv penzione reforme, Ester Linč, generalni sekretar Evropske konfederacije sindikata (ETUC), rekla je za EURACTIV Francuska da je „novi talas štednje“ zahvatio Evropu dok su stope duga skočile tokom pandemija.

„Mere štednje nemaju smisla u vreme kada je inflatorna kriza razarajuća po domaćinstva širom Evrope“, dodala je ona.

(EURACTIV.rs)