Francuske pekare su u problemu zbog rasta cena struje i sirovina. Mnoge od njih su simboli života i druženja u ovoj zemlji, a sada su pred zatvaranjem.

U Mileriju, gradiću na jugoistoku Francuske, Elodi Šavre drži pekaru kako bi prehranila sebe i kćerke. Radi i u vatrogasnoj službi sa pola radnog vremena, ali kaže da je bitka protiv plamenova ne plaši koliko situacija sa strujom.

U decembru prošle godine, plaćala je mesečni račun za struju 900€. U januaru, obnovila je ugovor i dobila račun od 7.500€. Uz vladinu subvenciju, račun bi "pao" na 4.500€ mesečno, što je i dalje suma koju nikako ne može da plati.

"Nova cena struje je nepodnošljiva, i u potpunosti će izbrisati moj profit koji je već na udaru porasta cena sirovina i benzina, kao i viših plata šestoro zaposlenih", ispričala je ona za "Si-En-En".

U novembru prošle godine, francuski baget proglašen je neopipljivim kulturnim dobrom od strane UNESCO, usled specifičnih znanja i tehnike potrebne da se napravi, kao i centralne role koju ima u svakodnevnom životu Francuza.

Izvor: EPA-EFE/YOAN VALAT

Ali uprkos tom statusu prave nacionalne dragocenosti, mnoge francuske pekare su u teškoj situaciji i pitanje je da li će opstati usled skoka cene energenata i sirovina.

"Ako se ovako nastavi, svi ćemo zatvoriti svoje pekare", rekao je Nikola Amate, vlasnik pekare u istočnoj Francuskoj.

Inflacija u Francuskoj je usporila nakon rekordne vrednosti u aprilu prošle godine, ali su pekari i dalje u problemima. Pre dve godine, kilogram maslaca koštao je šest evra. Danas, košta 12 evra. Cena brašna skočila je tri puta za godinu dana, i jaja, mleko i pavlaka su takođe poskupeli.

Ali cene struje su najbolnija promena za pekare, zbog brzine rasta troškova tokom obnavljanja ugovora sa snabdevačima.

Osim skoka cena zbog ruske invazije na Ukrajinu, u Francuskoj se tokom 2022. godine zatvorila skoro polovina nuklearnih elektrana zbog održavanja, što je oko 70% zaliha struje ove zemlje.

Cene su rekord dostigle u avgustu prošle godine, i više nisu na toliko visokom nivou, ali je struja i dalje skoro tri puta skuplja nego što je bila pre invazije. Vlada im nudi subvencije i podršku, ali mnogi od njih smatraju da to nije dovoljno. Za pekare sa između deset i 250 zaposlenih, u januaru je uvedena isplata do 20 odsto godišnjeg računa za struju. Pekare sa manje od deset zaposlenih mogu da imaju ograničenu tarifu koja stavlja limit na porast godišnjeg računa za 15%.

Izvor: EPA-EFE/YOAN VALAT

Ali, kako objašnjava Tjeri Majar, vlasnik pekare severoistočno od Pariza, umanjenje računa za 20% svakako nije dovoljno da pokrije rast cene od 500%.

Pekari su zbog ovoga i protestovali u januaru na ulicama Pariza. U Nacionalnom savezu francuskih pekara je oko 33.000 preduzeća, i predsednik ovog tela Dominik Anrakt, predlaže da dignu cene.

"Ako pekari prate savete o uštedi struje, podignu cenu i iskoriste pomoć države, neće biti ugrožene", rekao je on.

Mnogi od njih podigli su cene, i bageti su u jednoj od pekara koje je obišao "Si-En-En" skuplji za dvadesetak centi. I dalje koštaju manje od dva evra, ali pekari upozoravaju da bi rast cena potreban da pokrije povećane troškove morao da bude dramatičniji. A Francuzi, kako kažu, "nisu spremni za hleb od tri evra".

Pekare nisu samo mesta gde se kupuju tradicionalna peciva i kolači. Za Francuze, one su žila kucavica mnogih gradića i sela, i daju javni prostor za druženje. Razgovori koji se odvijaju nad vitrinama su ono što ljude održava povezanim.

"Ako se pekare zatvore, gubimo ljudsku stranu, komunikaciju i međusobno pomaganje. Ljudi ne izdvajaju vreme za razgovor u velikim prodavnicama", rekla je Šavre.

(EURACTIV.rs)