Novo, 21. izdanje Svetskog indeksa slobode medija, koji svake godine sastavljaju Reporteri bez granica (RSF), baca svetlo na velike i često radikalne promene povezane sa političkim, društvenim i tehnološkim prevratima.
Prema Svetskom indeksu slobode štampe za 2023. koji ocenjuje okruženje za novinarstvo u 180 zemalja i teritorija i koji se objavljuje na Svetski dan slobode medija, situacija je „veoma ozbiljna" u 31 zemlji, „teška" u 42, „problematična" u 55, a „dobra" ili „zadovoljavajuća" u 52 zemlje. Drugim rečima, okruženje za novinarstvo je „loše" u sedam od deset zemalja, a zadovoljavajuće u samo tri od deset zemalja.
Norveška je na prvom mestu sedmu godinu zaredom. Druga nenordijska zemlja je Irska, ispred Danske, koja je na trećem mestu. Holandija, koja je zauzela šesto mesto je porasla za 22 mesta, povrativši poziciju koju je imala 2021. godine, pre nego što je ubijen kriminalistički reporter, Peter R. de Vris.
Postoje promene i na dnu Indeksa. Poslednja tri mesta zauzimaju isključivo azijske zemlje: Vijetnam (178.), Kina, na 179. mestu, kao najveći svetski zatvor za novinare i jedan od najvećih izvoznika propagandnog sadržaja, i bez velikog iznenađenja, Severna Koreja na 180.mestu.
Svetski indeks slobode medija pokazuje ogromnu promenljivost u situacijama, sa velikim usponima i padovima i neviđenim promenama, kao što je rast Brazila za 18 mesta i pad Senegala za 31 mesto. Ova nestabilnost je rezultat povećane agresivnosti vlasti u mnogim zemljama i rastućeg animoziteta prema novinarima na društvenim mrežama i u fizičkom smislu. Promenljivost je takođe posledica rasta industrije lažnih sadržaja, koja proizvodi i distribuira dezinformacije i obezbeđuje alate za njihovu proizvodnju.
Efekti industrije lažnog sadržaja
Indeks 2023. ukazuje na brze efekte koje je industrija lažnih sadržaja digitalnog ekosistema imala na slobodu štampe. U 118 zemalja (dve trećine od ukupno 180 koje je indeks ocenio), većina ispitanika u indeksnom upitniku izjavila je da su politički akteri u njihovim zemljama često ili sistematski uključeni u masovne dezinformacione ili propagandne kampanje. Zamagljuje se razlika između istinitog i lažnog, stvarnog i veštačkog, činjenica i izmišljotina, ugrožavajući pravo na informacije. Neviđena sposobnost petljanja u sadržaj koristi se da se potkopaju oni koji oličavaju kvalitetno novinarstvo i oslabi samo novinarstvo.
Izvanredan razvoj veštačke inteligencije izaziva dalji haos u svetu medija, koji je već bio potkopan. U međuvremenu, vlasnik Tvitera, Elon Mask, gura proizvoljan pristup informacijama zasnovan na plaćanju do krajnjih granica, pokazujući da su platforme živi pesak za novinarstvo.
Industrija dezinformacija širi manipulativni sadržaj u ogromnim razmerama, kao što je pokazala istraga konzorcijuma Zabranjene priče, projekta čiji je suosnivač RSF. Sada veštačka inteligencija vari sadržaj i vraća ga u obliku sinteze koje se preziru principima strogosti i pouzdanosti.
Peta verzija Midjournei, programa veštačke inteligencije koji generiše slike veoma visoke definicije kao odgovor na zahteve prirodnog jezika, hrani društvene medije sve verodostojnijim i neprimetnijim lažnim „fotografijama".
Propagandni rat
Teren je bio povoljan za povećanje propagande Rusije (koja je na 164.mestu), koja je inače pala za još devet mesta prema novom Indeksu. Moskva je u rekordnom roku uspostavila novi medijski arsenal posvećen širenju poruke Kremlja na okupiranim teritorijama u južnoj Ukrajini, dok se jače nego ikada obračunava sa poslednjim preostalim nezavisnim ruskim medijima, koji su zabranjeni, blokirani i/ili proglašeni „strani agentima". Ruski ratni zločini u Ukrajini (koja je na 79.mestu) pomogli su ovoj zemlji da dobije jednu od najgorih ocena u pogledu bezbednosti na Indeksu.
Usponi i padovi
Sjedinjene Države (45.) pale su za tri mesta. Američki ispitanici u Indek upitniku bili su negativni u pogledu okruženja za novinare (naročito zakonskog okvira na lokalnom nivou i široko rasprostranjenog nasilja) uprkos naporima Bajdenove administracije. Ubistva dvojice novinara (Jeff German iz Las Vegas Reviev Journala u septembru 2022. i Spectrum Nevs 13 Dilan Lions u februaru 2023.) imala su negativan uticaj na rangiranje zemlje. Brazil (92.) se popeo za 18 mesta kao rezultat odlaska Jaira Bolsonara, čiji je predsednički mandat obeležen ekstremnim neprijateljstvom prema novinarima, i izbora Lule da Silve. U Aziji su promene u vladama takođe poboljšale okruženje za medije i doprinele tako značajnom porastu indeksa kao što su Australija ( na 27. mestu) i Malezija (na 73. mestu).
Situacija je iz „problematične" postala „veoma loša" u tri druge zemlje: Tadžikistanu ( na 153. mestu), Indiji ( na 161. mestu) i Turskoj ( na 165. mestu). U Indiji, preuzimanje medija od strane oligarha bliskih premijeru Modiju ugrozilo je pluralizam, dok je Erdoganova administracija u Turskoj pojačala progon novinara uoči izbora zakazanih za 14. maj. U Iranu (177.), žestoko gušenje protesta izazvano smrću mladog studenta Mahse Aminija u policijskom pritvoru dovelo je do još nižih rezultata u „društvenom kontekstu" i „pravosudnom okruženju" u zemlji.
Neki od najvećih padova Indeksa za 2023. bili su u Africi. Doskorašnji regionalni model, Senegal (104.) je pao za 31 mesto, pre svega zbog krivičnih prijava protiv dvojice novinara, Pape Ale Nianga i Pape Ndiaiea, i oštrog pada bezbednosti novinara. U Magrebu, Tunis (121.) je pao za 27 mesta kao rezultat rastućeg autoritarizma predsednika Kajsa Sajeda i nesposobnosti da toleriše medijske kritike. U Latinskoj Americi, Peru (110.) je pao za 33 mesta jer njegovi novinari skupo plaćaju stalnu političku nestabilnost I često su maltretirani, napadani i omalovaženi. Pad Haitija (29 na 99. mestu) je takođe uglavnom zbog kontinuiranog pada bezbednosnog okruženja.
Indeks po regionima
Evropa, posebno Evropska unija, je region sveta u kome je novinarima najlakše da rade, ali je i tamo situacija mešana. Nemačka (21.), u kojoj je zabeležen rekordan broj slučajeva nasilja nad novinarima i hapšenja, pala je za pet mesta. Poljska (57.), gde je 2022. bila relativno mirna sa stanovišta slobode štampe, porasla je za devet mesta, dok je Francuska (24.) porasla za dva. Grčka (107.), gde su novinare špijunirale obaveštajne službe i moćni špijunski softver, i dalje ima najniži rang u EU. Na regionalni rezultat Evrope i Centralne Azije takođe su pod velikim uticajem loši rezultati Centralne Azije. Nekoliko njenih zemalja -- Kirgizija (50 na 122. mestu), Kazahstan (12 na 134. mestu) i Uzbekistan (4 na 137. mestu) -- palo je zbog povećanja broja napada na medije. Konačno, Turkmenistan (176.), gde su cenzura i nadzor ponovo pojačani nakon što je Serdar Berdimuhamedov, sin odlazećeg predsednika, izabran za predsednika u martu 2022, i dalje je jedna od pet zemalja na dnu Indeksa.
Amerika više nema nijednu zemlju obojenu zelenom na mapi slobode štampe. Kostarika (15 na 23. mestu) je bila poslednja zemlja u regionu koja je imala situaciju klasifikovanu kao „dobra", ali je njena klasifikacija promenjena nakon pada za pet mesta zbog oštrog pada njenog političkog rezultata (pad od 15,68 poena) , i sada je niže rangirana od Kanade (4 na 15. mestu). Meksiko (128.) je ove godine pao za još jedno mesto i sada ima najviše nestalih novinara na svetu (28 u poslednjih 20 godina). Kuba (172.), gde je cenzura ponovo pojačana i gde je štampa i dalje državni monopol, i dalje ima najniži rang u regionu, kao i 2022. godine.
Čak i ako je Afrika doživela nekoliko značajnih uspona, poput onog u Bocvani (65.), koja je porasla za 35 mesta, sveukupno novinarstvo je postalo teže na ovom kontinentu i situacija je sada klasifikovana kao „loša" u skoro 40% zemalja zemlje. Među njima su Burkina Faso (58.), gde je zabranjeno lokalno reemitovanje međunarodnih emitera, a novinari deportovani, i Sahel, koji je u procesu da postane „zona bez vesti". Nekoliko novinara je takođe ubijeno u Africi, uključujući Martineza Zonga u Kamerunu (138.). U Eritreji (174.), mediji ostaju u despotskoj vlasti predsednika Isajasa Afverkija.
Azijsko-pacifički region i dalje ima neke od najgorih svetskih režima za novinare. Mjanmar (173.), drugi najveći svetski zatvor za novinare od vojnog udara u februaru 2021., i Avganistan (152.), gde se okruženje za novinare i dalje pogoršava, a novinarke su bukvalno izbrisane iz javnog života, i dalje su na repu Indeksa.
Poslednji na regionalnoj rang listi, Bliski istok i Severna Afrika (MENA) i dalje su najopasniji region na svetu za novinare, sa situacijom koja je klasifikovana kao „veoma loša" u više od polovine njenih zemalja. Veoma nizak rezultat nekih zemalja, uključujući Siriju (175.), Jemen (168.) i Irak (167.), posebno je posledica velikog broja novinara koji su nestali ili su taoci. Iako je Palestina (156.) porasla za 14 mesta, njen bezbednosni pokazatelj je veoma nizak nakon što su još dva novinara ubijena 2022. Saudijska Arabija je i dalje ukorenjena pri dnu Indeksa. U Magrebu, zatvaranje vlasnika medija Ihsanea El Kadija potvrdilo je rastući autoritarizam u Alžiru (136.), koji je pao za dva mesta i gde se situacija i dalje klasifikuje kao „loša".
(EURACTIV.rs)