Deceniju nakon urušavanja fabrike konfekcije Rana Plaza na periferiji Dake u Bangladešu, kada je poginulo 1.138 ljudi, nasleđe tragedije predstavlja mešavinu reformi i beskrajne borbe za sigurnost radnika.
U urušavanju fabrike konfekcije Rana Plaza na periferiji glavnog grada Bangladeša, Dake, 24. aprila 2013. poginulo je 1.138 ljudi. Deceniju kasnije, nasleđe tragedije predstavlja mešavinu reformi i beskrajne borbe za sigurnost radnika.
Takozvani Sporazum o Bangladešu stupio je na snagu 2013. godine, dajući sindikatima veću moć, dok se modni brendovi smatraju zakonski odgovornim za bezbednost fabrika. Više od 220 brendova je na kraju potpisalo sporazum, koji je trajao do 2018. i od tada je obnovljen kao „Međunarodni sporazum".
Prema organizaciji Clean Clothes Campaign, zbog sporazuma je više od 1.600 fabrika u Bangladešu postalo bezbednije za oko 2,5 miliona radnika. Samo dva brenda su završila na sudu zbog kršenja ugovora od 2013. godine.
„Videli smo dramatičnu promenu u pogledu bezbednosti radnika u fabrikama koje su obuhvaćene sporazumom. Niko više ne treba da se plaši da će biti povređen", rekla je za Deutsche Welle Alke Besiger, zamenica generalnog sekretara Uni Global Uniona.
Međutim, predlog u vezi sa bezbednošću fabrika već je postojao pre katastrofe u Rana Plazi, a potpisala su ga dva brenda.
„Ako se vratimo unazad i razmotrimo šta bi se desilo da su brendovi rekli da je ovo odlična ideja i da su potpisali ugovor [ranije], shvatićete šta je sve moglo da se spreči", rekla je Kristi Midema, koordinatorka Clean Clothes Campaign u Holandiji.
„Bila je duga borba navesti ta dva brenda da ga potpišu, a postojala je i klauzula u kojoj je pisalo da će stupiti na snagu tek nakon što ga potpišu ukupno četiri brenda. Sporazum još nije bio na snazi", izjavila je Midema. Nakon Rana Plaze, brendovi su tražili da potpišu pravno obavezujuće sporazume, rekla je, „jer za njih nije bilo izlaza i bilo je veoma zgodno što je predlog već bio na stolu".
Evropa vodi, Amerika zaostaje
Evropa je prednjačila u suzbijanju kršenja ljudskih prava u lancu snabdevanja. Nemačka je uvela Zakon o dužnoj pažnji o lancu snabdevanja, koji je na snazi od 1. januara ove godine i koji obavezuje firme da se pridržavaju sporazuma oljudskim pravima. Firme za koje se utvrdi da koriste dečiji rad, prinudni rad i neadekvatne bezbednosne standarde mogu očekivati kazne veće od 400 miliona evra i do 2% prosečnog godišnjeg prometa.
EU je objavila nacrt predloga u februaru 2022, iako on tek treba da bude predstavljen Evropskom parlamentu.
Neki veliki brendovi nastavljaju da izbegavaju potpisivanje Međunarodnog sporazuma o bezbednosnim standardima, među kojima su nemački brendovi Tom Tailor i Deichmann, švedski gigant IKEA i američki Amazon.
Amerika se posebno odupirala reformama. U julu 2013, američki brendovi Gap i Walmart objavili su sopstveni program, koji su zagovornici sporazuma odbacili kao korporativnu šemu koja izbegava mogućnost organizovanja sindikata.
Posle pet godina, američka alijansa je proglasila svoj posao „gotovim".
„Vlasnici fabrika mogu u svakom trenutku da stave proizvode ispred požarnih stepenica", rekao je Babul Akter, generalni sekretar Bangladeške federacije radnika industrije i tekstila i jedan od osnivača Centra za radničku solidarnost Bangladeša.
Akter, koji je zbog svog sindikalnog rada bio i u zatvoru u Bangladešu 2010. godine, rekao je da je potrebna „stalna inspekcija" fabrika zbog čega „posao nikada nije završen".
Neisplaćene plate i prekršaji i dalje postoje
Sporazum ima svoja ograničenja. Prvenstveno se fokusira na pitanja bezbednosti u fabrici i ne bavi se ključnim pitanjima, kao što su uskraćivanje plata i masovno otpuštanje.
Tokom pandemije, radnici u fabrikama širom Azije, posebno u lancima snabdevanja kompanija kao što su Nike, Levi Strauss i North Face, pretrpeli su krađu nadnica i gubitak prihoda.
Nemačka grupacija s.Oliver je nedavno platila 100.000 evra za 2.000 bivših radnika u Indoneziji, kojima je po zakonu dugovala 5 miliona evra na ime otpremnine.
Strah od gubitka posla je ono što je dovelo do tragedije u Rana Plazi.
Samo nekoliko sati pre urušavanja, banke u prizemlju kompleksa zatvorile su svoja vrata dok su fabrički radnici bili primorani da uđu u nebezbednu zgradu. „Plate i nedostatak sindikata doveli su do toga da su ljudi osećali obavezu da se vrate. Nisu mogli da izgube ni dan, a tek celu mesečnu platu", rekla je Midema.
Ipak, nasleđe Rana Plaze živi. Sporazum je sada proširen na Pakistan, nakon što je u požaru u fabrici 14. aprila povređeno na desetine ljudi.
Ali sporazum takođe ima ograničen vremenski okvir i o njemu se mora pregovarati svakih nekoliko godina. To je problem, rekao je Midema, jer svaki put morate "posvetiti mnogo energije" pregovaranju o novom sporazumu. "Pružate priliku onima koji bi želeli da vide slabiji sporazum. Koristite mnogo energije na ljude koji se bore protiv sporazuma."
(EURACTIV.rs)