Hrvatske kompanije u radno intenzivnim sektorima turizma, ugostiteljstva i građevinarstva uveliko zapošljavaju radnike iz inostranstva, a veliki broj njih dolazi iz zemalja poput Filipina, Nepala i Indije, izveštavaju lokalni mediji.

Prema najnovijim podacima, nacija od 3,9 miliona ljudi je na kraju 2022. imala 1,6 miliona zaposlenih i 1,2 miliona penzionera.

Iako je ovo prvi put da je broj radnih mesta premašio nivo od pre finansijske krize iz 2008, najviši u 14 godina, odnos penzija i radnih mesta je i dalje neodrživo nizak i iznosi 1:1,3. Postoje desetine hiljada nepopunjenih radnih mesta.

Hrvatske kompanije po zakonu su obavezne da razmotre zapošljavanje lokalnog stanovništva pre nego što dovedu strance, ali nedostatak primorava vladu da odustane od ove odredbe za radna mesta koja imaju kritičan nedostatak.

Trenutno postoji više od 40 zanimanja za koje kompanije mogu direktno da uvoze radnike, a među najtraženijim poslovima su konobari, kuvari, građevinski radnici, medicinske sestre, nastavnici, IT stručnjaci i vozači kamiona.

Procenjuje se da samo turizmu, koji prema nekim procenama čini 20% BDP-a jadranske zemlje, nedostaje oko 60.000 radnika uoči ovogodišnje letnje sezone, što je oko polovine potrebne radne snage.

Međutim, sve veći broj stranaca koji rade u Hrvatskoj samo je jedan od efekata nedostatka radne snage. Pošto su mnogi radno sposobni Hrvati napustili zemlju tokom protekle decenije, neke javno finansirane službe takođe osećaju pritisak.

Državni fond za javno zdravstveno osiguranje u toj zemlji objavio je u ponedeljak nova pravila o prijavljivanju, u pokušaju da očisti sistem od sumnjive velike grupe nezaposlenih Hrvata koji su se preselili u inostranstvo bez ažuriranja statusa kod vlasti. To znači da i dalje imaju formalno pravo da koriste javne zdravstvene usluge kod kuće, iako ih ne plaćaju niti stalno žive u zemlji.

Prema procenama koje navodi Novi list, to bi moglo dovesti do toga da oko 300.000 Hrvata, ili blizu 8% stanovništva, bude izbrisano iz knjiga.

Pošto država sufinansira zdravstvene doprinose za svakog obuhvaćenog Hrvata, Novi list je izračunao da bi taj potez mogao vladi da uštedi negde oko 360 miliona evra obaveznih naknada koje sama plaća za finansiranje javnog zdravstvenog sistema.

(EURACTIV.rs)