Otkako je Makronova vlada progurala svoju žestoko osporavanu penzionu reformu kroz parlament bez glasanja, protesti su zabeležili manji odziv. Ali broj mladih ljudi - posebno srednjoškolaca i studenata - se povećao.

Otkako je Makronova vlada progurala svoju žestoko osporavanu penzionu reformu kroz parlament bez glasanja, protesti su zabeležili manji odziv. Ali broj mladih ljudi - posebno srednjoškolaca i studenata - se povećao.

Izvor: Youtube/Channel 4 News

U štrajkovima u utorak (28. marta), njihov broj se „udvostručio ili čak utrostručio" u poređenju sa 30.000 onih koji su protestovali pet dana ranije, 23. marta, procenjuju francuske državne službe.

To ne znači da se mladi ljudi nisu aktivirali od početka - pošto su nekoliko srednjoškolskih i univerzitetskih unija deo grupe koja organizuje proteste, izjavio je Efram Strzalka-Beloeil, potpredsednik Unije studenata La Voix lycéenne.

Nagli porast može se objasniti i činjenicom da je prethodna nedelja bila termin mnogih srednjoškolskih ispita, što je sprečilo neke učenike da se pridruže, objasnio je predstavnik studenata.

Mladi se protive samoj reformi iz „solidarnosti sa našim bakama, dekama i roditeljima" i zbog njenih posledica po zapošljavanje mladih jer „ako se podigne starosna granica za odlazak u penziju, tržište rada će biti zasićeno", dodao je on.

Zaštita demokratije

Ali za mlade, problemi su veći.

Pre protesta u utorak, obaveštajne službe su predvidele da bi „tema policijske represije i nasilja, koju su naveliko pominjali izabrani predstavnici u mnogim medijima, mogla da iskristališe gnev mladih ljudi".

Obaveštajne službe su dodale da bi upotreba člana 49.3 Ustava od strane vlade kako bi zaobišla parlament i progurala reformu „razbesnela" mlade ljude, motivišući ih da se pridruže pokretu.

Zaista, u Parizu, mladi ljudi koji su se pridružili protestu držali su natpise sa ovim temama i uzvikivali slogane u kojima su kritikovali policijske akcije koje smatraju previše brutalnim.

Izvor: Youtube/Channel 4 News

Predstavnik studenata Strzalka-Beloeil rekao je da je pribegavanje ovoj proceduri „objava rata, negiranje demokratije", napominjući da je to deo ustava koji se „nije menjao više od 50 godina".

I sistem izbora u dva kruga u Francuskoj i vladini ustavni instrumenti, kao što je član 49.3, jasno stavljaju do znanja, prema onima koji su prisustvovali protestima, da francuske institucije „više ne odgovaraju" francuskoj omladini.

„Penziona reforma je samo poslednja kap koja je prelila čašu", rekao je Strzalka-Beloeil, kritikujući vladu zbog sprovođenja „antiomladinskih reformi" koje su transformisale srednju školu i stručno obrazovanje i uvele platformu za karijeru nakon njenog završetka.

„Želimo bolji svet, zeleniji svet u kome se poštuju socijalna prava Francuza", dodao je predstavnik studenata.

„Kada se mladi ljudi mobilišu, vlada odustaje", nastavio je on, navodeći:
„Mladi ljudi imaju moć da daju predloge, ali ne samo u vidu protesta i stalnog blokiranja", rekao je on.

(EURACTIV.rs)