Kompanije sve više prepoznaju važnost transparentnosti podataka u vezi sa vodom, ali mnoge od njih i dalje odbijaju da ih objavljuju
ODRICANJE ODGOVORNOSTI: Sva mišljenja u ovoj kolumni odražavaju stavove autora, a ne EURACTIV Media mreže.
Mirjam Volfrum je direktorka političkog angažmana u CDP Europe, dobrotvornoj organizaciji koja se bavi promovisanjem održive ekonomije.
Više nego ikada pre, kompanije prepoznaju rizike i mogućnosti krize vode.
Novi izveštaj CDP-a objavljen uoči Konferencije o vodama UN-a je naglasio da kompanije već gledaju kako da iskoriste mogućnosti vezane za vodu i stvaraju inovativne, pametne proizvode.
Naš izveštaj stiže u pravom trenutku: pošto se očekuje da će pravila EU o transparentnosti održivosti stupiti na snagu ove godine, jasno izveštavanje o temama u vezi sa vodom biće obavezno za preduzeća u EU.
Vrednost vode je jasna. Borba za bezbednost vode nudi kompanijama ogromne neistražene komercijalne mogućnosti u vrednosti od najmanje 436 milijardi američkih dolara.
Nasuprot tome, finansijski uticaj rizika u vezi sa vodom, kao što su nestašica ili zagađenje, iznosi 392 milijarde dolara -- prema ovogodišnjoj analizi podataka u vezi sa vodom iz više od 3.000 kompanija.
Predstojeća pravila EU o održivosti zahtevaće od kompanija da obelodane jasne i uporedive informacije o nizu tema koje se tiču zaštite životne sredine, društva i upravljanja, uključujući korišćenje vode, zagađenje mora i resurse.
Primenjujući ih na otprilike 50.000 kompanija u Evropi od 2024. godine (uključujući velika preduzeća koja nisu iz EU), ovo preciziranje pravila EU o transparentnosti podataka će doneti veću odgovornost i bolje razumevanje uticaja, rizika i prilika, pored omogućavanja praćenja globalnih ciljeva i podizanja granica kada je u pitanju ono što se očekuje od kompanija.
Podjednako je važno i uvođenje obaveznog izveštavanja o vodama za finansijske institucije. Sa indikatorima koji se odnose na zagađenje vode, Uredba o transparentnosti održivog finansiranja (SFDR) predstavlja krucijalnu priliku da se pokrene niz akcija u vezi sa zagađenjem u celoj realnoj ekonomiji.
Za sve ovo je potrebna ozbiljna količina posla, tako da rizici vode moraju sada biti integrisani, da bi bili spremni za regulaciju.
Međutim, mnoge velike kompanije i dalje odbijaju da budu transparentnije, među kojima je 55% ispitanika CDP-a.
Prostor za manevrisanje se brzo sužava. S obzirom na to da su obaveze preuzete na Konferenciji UN o vodama 2023. u Njujorku dobrovoljne, svetski lideri bi trebalo da podignu letvicu i učine da transparentnost u vezi sa vodom bude obavezna, jednom i zauvek.
Kompanije koje objavljuju podatke preko CDP-a su dobro pripremljene za propise koji nalažu transparentnost.
Međutim, biće potrebno više akcija i saradnje da bi se odgovorilo na složene i međusobno povezane izazove koje predstavljaju rizici i mogućnosti u vezi sa vodom - posebno zato što će više kompanija morati da izveštava o svojim politikama, ciljevima, strategijama i planovima u vezi sa vodama u skladu sa Direktivom o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) od 2024. godine.
Uzimajući sveobuhvatan pristup upravljanju vodama, kompanije ne mogu samo da se pridržavaju novih propisa, već treba i da rade na prevazilaženju rastućih rizika u vezi sa vodom.
Sa samo sedam godina tokom kojih treba ostvariti, a u idealnom slučaju, i premašiti ciljeve održivog razvoja i ciljeve Pariskog sporazuma, povećava se hitnost hvatanja u koštac sa krizom vode.
U Evropi 70% kompanija koje objavljuju podatke CDP-u navode da imaju procenu rizika od vode, ali nam je potrebno da ceo svet ide u istom pravcu.
Kompanije koje ne prepoznaju i ne shvataju mogućnosti koje ovo donosi će kaskati za svima, dok će njihovi konkurenti ubirati plodove poslovnog modela koji uključuje rizike voda.
Transparentnost je ključni prvi korak ka akciji. Sada su svetu potrebne snažnije politike za zaštitu naše dragocene vode, za ekonomski potencijal i bezbedniju vodu u budućnosti, za sve nas.
(EURACTIV.rs)