Posle višemesečnih prepirki oko Zakona o zaštiti klimi, uključujući predloženu zabranu novih gasnih kotlova, tri vladajuće stranke su prošle nedelje pokušale da premoste svoje razlike.
Nemačka voli sebe da predstavlja kao šampiona klimatskih akcija, ali politički sukobi unutar trostranačke koalicije u Berlinu prete da poremete planove zemlje.
Posle višemesečnih prepirki oko Zakona o zaštiti klime, uključujući predloženu zabranu novih gasnih kotlova, tri vladajuće stranke su prošle nedelje pokušale da premoste svoje razlike.
Susret Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD), Zelenih i liberalne Stranke slobodnih demokrata (FDP) doneo je kompromis, koji su neki uporedili sa drugim koalicionim sporazumom.
Ali kritičari kažu da to takođe nanosi veliki udarac sposobnosti zemlje da dostigne svoje klimatske ciljeve.
Nemačka je 2019. usvojila važan Zakon o zaštiti klime. Sa godišnjim ciljevima koji se odnose na sektore kao što su transport i građevinarstvo, zakon je pozdravljen kao veliko dostignuće klimatskog pokreta. Ciljevi su dodatno pooštreni nakon što je najviši sud u zemlji utvrdio da ustav nalaže zaštitu klime u interesu budućih generacija.
Aktivistima se sve ovo srušilo prošlog vikenda. Nakon više od 30 sati pregovora na najvišem nivou, vlada je dogovorila kompromis kojim bi se ukinuli ovi sektorski ciljevi i razvodnile druge inicijative - potez koji su aktivisti odmah proglasili klimatskom „katastrofom".
Do 2030. Nemačka i dalje ima za cilj da smanji emisiju štetnih gasova za 65% u odnosu na nivo iz 1990. pre nego što dostigne klimatsku neutralnost do 2045. godine.
Ali ovaj cilj je sada ublažen nevoljnošću vlade da poštuje godišnje ciljeve za pojedine sektore.
„Ono što doživljavamo... je beznačajno", rekla je Lujza Nojbauer, lider nemačkog omladinskog klimatskog pokreta. „Sada su odlučili da unište najvažnije aspekte zakona", dodala je ona, obraćajući se okupljenima na događaju pod nazivom: „Odbacivanje klimatskih ciljeva - kako se usuđuješ".
U Nemačkoj, 81% građana već veruje da vlada neće uspeti da dostigne svoje klimatske ciljeve.
Dakle, kako će koalicioni sporazum uticati na sposobnost Nemačke da ispuni ove ciljeve?
Ono što najviše brine aktiviste je slabljenje sektorskih ciljeva. Ranije bi, nakon neispunjenih sektorskih ciljeva u transportu ili građevinarstvu, usledile zakonske obaveze da se reši problem.
Međutim, prethodni propisi doveli su do "neizvodljivih rezultata", što je dovelo do "konceptualne" reforme Zakona o zaštiti klime, objasnio je ministar finansija Kristijan Lindner. Dokumenti koji su procurili u nemačkim medijima pokazuju da je kancelar Olaf Šolc podržao taj potez.
I ekonomisti su u velikoj meri pozdravili ovaj potez, za koji se očekuje da će povećati efikasnost sistema.
Ali za aktiviste to znači propast. „Nameravana nova pravila povećavaju rizik da ćemo masovno propustiti naše klimatske ciljeve, posebno u sektoru transporta, i da će to biti prikriveno godinama", kaže Kristof Bals iz organizacije za zaštitu klime Germanwatch.
Klimatski aktivisti su izdvojili brže izdavanje dozvola za autoputeve, koje ima za cilj otklanjanje uskih grla izgradnjom oko 1.000 km dodatnog puta. Iako je mera nepopularna kod nekih "zelenih" glasača, njeni klimatski uticaji će verovatno biti ograničeni.
Veći putevi dovode do pojačanog saobraćaja, ali njihova izgradnja bi proizvela maksimalno 2,6 miliona tona CO2, što nije mnogo. Zauzvrat, vlada je obećala da će uložiti 45 milijardi evra u železnicu do 2027. Od tog iznosa, očekuje se da će oko 20 milijardi evra doći iz nove mere koja ima veliki uticaj: cene putarine za kamione.
Korišćenje nemačkog autoputa košta, a kamionima koji teže više od 3,5 tone dodatno će se naplaćivati 200 evra po toni CO2 koju emituju. Očekuje se da će ovo podstaći prelazak na dekarbonizovani drumski transport, čineći električne kamione i kamione na vodonik konkurentnijim.
Još jedna vidljiva mera je da će se od 2026. godine naložiti da službe zadužene za obezbeđivanje službenih automobila kupuju isključivo vozila sa neutralnim emisijama ugljenika.
Međutim, promena koja takođe zabrinjava aktiviste, ali se očekuje da će podstaći izgradnju obnovljivih izvora energije, je odluka da se olabave pravila oko zaštite životne sredine.
Umesto da direktno zamene prirodna područja koja su izmeštena izgradnjom u blizini, investitori mogu da uplate novac u fond koji ga koristi za stvaranje velikih prirodnih rezervata.
Ova „trgovina popustljivosti" nije popularna među ekolozima, ali bi mogla da podstakne korišćenje obnovljivih izvora energije sa drugim građevinskim projektima.
Na kraju, ali ne i najmanje važno, kontroverzni plan za zabranu novih fosilnih sistema grejanja od 2024. prošao je vladin pomirljivi proces uglavnom nepromenjen.
Nemačka, u kojoj se 30 miliona domaćinstava oslanja na fosilna goriva za grejanje, doživela je 2022. kao sjajnu godinu za gasne kotlove - prodato je više od 600.000 novih jedinica.
Mera koja obuhvata korišćenje gasnih kotlova je ključna za rešavanje emisija CO2 u građevinskom sektoru. Očekuje se da će do 2030. godine zakon doprineti smanjenju oko 40 miliona tona emisije CO2.
Ipak, nacrt zakona izazvao je ogorčenje FDP-a i konzervativaca koji su bili naklonjeni biznisu i koji su pokušali da ga ponište.
Izmenjena verzija zakona štiti starije i oprezno otvara vrata grejanju vodonikom, za šta stručnjaci kažu da je loša ideja. Ako se pokvari, stariji od 80 godina neće morati da menjaju svoje grejače toplotnom pumpom ili sličnim zelenim rešenjem. Tu obavezu će preuzeti njihovi naslednici.
Pravila koja dozvoljavaju vodonične kotlove umesto toplotnih pumpi takođe su detaljno osmišljena, prema nacrtu zakona na 155 stranica koji je objavljen u ponedeljak. Potencijalnim kupcima vodoničnih kotlova trebalo bi da njihov operater gasne mreže podnese plan u kojem će biti navedeno kako će se snabdevati vodonikom - i da dokaže da će njihov grejač raditi na najmanje 50% vodonika od 2030. godine.
I konačno, kao rezultat kompromisa, očekuje se da će nemački Zakon o energetskoj efikasnosti - koji je mesecima ležao u fioci zbog nerešenih pitanja - konačno biti usaglašen. Ovo bi bilo sredstvo za smanjenje potrošnje energije za 11,9% do 2030. godine, kako su se dogovorili zakonodavci EU krajem marta.
Iako je dugoročni uticaj razvodnjenog sektorskog cilja nemoguće predvideti, dogovoreno je mnogo toga dobrog.
Dodata putarina za CO2 za kamione će verovatno mnogo doprineti dekarbonizaciji drumskog saobraćaja, dok će održavanje zabrane korišćenja bojlera biti vredno političko nasleđe.
(EURACTIV.rs)