Države članice dale su konačno odobrenje na uredbu kojom će se zabraniti prodaja automobila i kombija koji emituju ugljenik nakon 2035. godine, čime je finalizovan jedan od najkontroverznijih elemenata Zelenog dogovora EU.

Prema uredbi, novi automobili moraju postići smanjenje emisije karbon dioksida od 55% od 2030. do 2034. u odnosu na 2021. godinu, dok kombi vozila moraju postići smanjenje od pedeset posto.

Uredba zadržava doslednu primenu za proizvođače malih količina, kao što su određeni brendovi sportskih automobila, što ih izuzima od ispunjavanja privremenih smanjenja karbon dioksida do kraja 2035. godine.

„Nova pravila će doneti mogućnosti za najsavremenije tehnologije i stvoriti zamah za industriju budućnosti bez fosilnih goriva", rekla je Romina Pourmokhtari, ministarka za klimu Švedske.

Visoki predstavnik EU za klimu, Frans Timermans, pohvalio je glasanje, rekavši da je EU „preduzela važan korak ka mobilnosti bez emisija".

„Pravac je jasan, 2035. novi automobili i kombiji moraju imati nultu emisiju. To donosi veliki doprinos klimatskoj neutralnosti do 2050. i predstavlja ključni deo Zelenog dogovora EU", izjavio je on.

Uredba je usvojena u Savetu i samo je Poljska glasala protiv, iako su Bugarska, Italija i Rumunija bile uzdržane.

Slično glasanje u Evropskom parlamentu održano je u februaru, pri čemu je parlament tesno prihvatio uredbu.

Kontroverzno

Kontroverznu uredbu trebalo je da formalno odobre poslanici Evropskog parlamenta u februaru, ali je odložena nakon što je nekoliko država članica, uključujući i najmnogoljudniju naciju EU, Nemačku, signaliziralo da više neće podržavati uredbu.

U zamenu za svoju podršku, Nemačka je zahtevala od Evropske komisije da pruži garancije da će se poštovati neobavezujuća klauzula uvodne izjave u tekstu koja se odnosi na korišćenje e-goriva u automobilima. U međuvremenu, Italija je tražila garancije za korišćenje biogoriva.

E-goriva, poznata i kao sintetička goriva, neutralna su ako se prave od obnovljive električne energije i ugljenika ekstrahovanog iz atmosfere.

Nakon višenedeljnih internih diskusija, Evropska komisija je uslovila nemački zahtev, navodeći načine na koje se automobili koji rade isključivo na e-goriva mogu registrovati za prodaju posle 2035. Međutim, zahtev Italije da uključi biogoriva nije ispoštovan, jer Komisija to ne vidi kao ugljen-neutralno gorivo.

Italijanski ministar za životnu sredinu, Gilberto Pichetto Fratin, saopštio je da „deklaracija Komisije o sintetičkim gorivima predstavlja previše restriktivno tumačenje, koje još uvek ne dozvoljava potpunu primenu principa tehnološke neutralnosti za koji se Italija uvek borila", dodajući da će zemlja nastaviti da se bori za uključivanje biogoriva.

Da bi sporazum bio pravno obavezujući, Komisija će predstaviti delegirani akt kojim će se odrediti način i predloge primene.

Delegirani akti, koji se koriste za pokrivanje visoko tehničkih pitanja, nisu predmet rasprave parlamentaraca. Međutim, Evropski parlament i države članice mogu potpuno odbiti delegirani akt.

Podrazumeva se da će, ukoliko delegirani akt bude odbijen, Komisija predložiti amandman na uredbu, koji će biti predmet uobičajenog zakonodavnog pregleda.

Prema sporazumu koji je ponuđen Nemačkoj, Komisija je rekla da će dozvoliti da se automobili koji rade isključivo na e-goriva registruju posle 2035. godine, što znači da tehnologija mora biti uključena kako bi se sprečilo pokretanje automobila ako se koristi benzin ili dizel.

Iako takva tehnologija još nije dostupna na tržištu, podrazumeva se da bi funkcionisala slično kao i uređaji za zaštitu od alkohola, koji mogu da isključe vozilo ako vozač padne na alkometru.

Da bi se sprečile malverzacije, uređaj će uvek raditi dok se automobil vozi.

Parlament reaguje

Izvestilac Evropskog parlamenta o predmetu, Jan Huitema, holandski poslanik iz centrističke Renev grupe, nagovestio je da će parlament pažljivo razmotriti predlog o
e-gorivima pre nego što da saglasnost.

„Tekst sporazuma ostaje nepromenjen i postavlja jasan cilj za 100% nulte emisije novih automobila i kombija nakon 2035. Svi mogući budući predlozi u vezi sa e-gorivom biće detaljno procenjeni, kako na njihov sadržaj i njihov pravni osnov", naveo je on u saopštenju.

Zeleni u Evropskom parlamentu pozdravili su sporazum kao „dobar dan za budućnost evropske industrijske konkurentnosti", ali su za cilj imali intervenciju Nemačke u zakonodavnom procesu u poslednjem trenutku.

„Da bi ojačali svoju opadajuću političku podršku, nemački liberali su naneli ogromnu štetu poverenju nemačke vlade", rekao je evropski poslanik Filip Lamberts.

„Ovo se ne može ponoviti, da ne bi bila trajno narušena kompaktnost zakonodavnog procesa EU.

(EURACTIV.rs)