Direktiva EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD) zahteva od kompanija koje se kotiraju na berzi da obelodane informacije o društvenim i ekološkim rizicima povezanim sa njihovim aktivnostima.
Evropski parlament i Savet država članica EU su se složili u sredu uveče (7. februar) da odobre dvogodišnje odlaganje za sektorske standarde u okviru Direktive o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), nudeći predah rudarskim i fosilnim kompanijama koje su na udaru novih pravila o transparentnosti.
Sporazum postignut u sredu daće kompanijama više vremena da se pripreme za sektorska pravila izveštavanja, navodi se u saopštenju Saveta.
Oni će biti usvojeni u junu 2026, dve godine kasnije nego što je prvobitno planirano, dodaje se.
Belgija, sadašnji predsedavajući rotirajućeg predsedavajućeg Saveta EU, pozdravila je sporazum, rekavši da se uklapa u njegov plan "podsticanja evropske konkurentnosti" i "smanjenje administrativnog opterećenja kompanija".
"Današnji sporazum ograničava zahteve izveštavanja na minimum i daje kompanijama vremena da implementiraju evropske standarde izveštavanja o održivosti (ESRS) i pripreme se za sektorske evropske standarde izveštavanja o održivosti", rekao je Vinsent Van Petegem, potpredsednik belgijske vlade i ministar finansija.
Direktiva EU o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), koja je na snazi od januara prošle godine, zahteva od kompanija koje se kotiraju na berzi da obelodane informacije o društvenim i ekološkim rizicima povezanim sa njihovim aktivnostima.
Od januara ove godine, prvi set opštih standarda izveštavanja – Evropski standardi izveštavanja o održivosti (ESRS) – postao je primenjiv na velike kompanije u svim privrednim sektorima.
Zabrinutost zbog odlaganja
Očekivalo se da će ih pratiti specifični standardi izveštavanja za sektore kao što su nafta i gas, rudarstvo, drumski transport, tekstil, kao i poljoprivreda i ribarstvo.
Standarde za specifične sektore već je izradilo tehničko telo koje savetuje Evropsku komisiju, Evropsku savetodavnu grupu za finansijsko izveštavanje (EFRAG), i skoro su spremni za objavljivanje, razume Euractiv.com.
Ali u oktobru prošle godine Komisija je predložila da se oni odlože za dve godine, na osnovu preporuke EFRAG-a.
Ovaj potez izazvao je zabrinutost među grupom od 21 akademika, koji su napisali pismo Evropskoj komisiji pre sastanka u sredu kako bi izrazili svoju zabrinutost.
"Kao akademska zajednica, zabrinuti smo zbog aktuelnog predloga da se sektorski standardi odlože za dve godine", navodi se u pismu koje su napisali i prof. dr Frank Šiman i dr Blerita Korca sa Univerziteta u Bambergu u Nemačkoj, kao i doc. prof. dr Florian Haberman sa Univerziteta Radboud u Nijmegenu.
"Ova sugestija ugrožava ne samo neposredne koristi od sektorskih standarda za održivi razvoj i finansijski sektor, već i lišava kompanije uputstva za njihovu obavezu izveštavanja prema CSRD", upozorili su oni.
Pismo je potpisao 21 akademik iz cele Evrope, uključujući profesore sa Univerziteta u Groningenu, Univerziteta u Trentu, Ekonomskog univerziteta u Krakovu i poslovne škole EM Strazbur.
U pismu, akademici su podvukli neposredne koristi koje donosi veća transparentnost u korporativnom izveštavanju, rekavši da su se "nesreće sa minama smanjile nakon mandata za obelodanjivanje" koji je izdala američka Komisija za hartije od vrednosti.
"Kompanije moraju da počnu da izveštavaju sada, a sektorski standardi mogu biti ključni za podršku njihovoj proceni materijalnosti", tvrdili su oni, pozivajući Komisiju da usvoji standarde koje je EFRAG već uveliko izradio.
"Brzo objavljivanje standarda za sektore sa značajnim uticajem je ključno. Do 2026. godine, svi sektori sa visokim uticajem koje je identifikovao EFRAG trebalo bi da budu sveobuhvatno rešeni", napisali su akademici, predlažući da se dvogodišnje odlaganje iskoristi kao prilika za implementaciju pilot projekata i "rešavanje pitanja specifičnih za sektor kao što su analize materijalnosti ili tranzicioni putevi i planovi".
Bilo je i onih koji su se radovali
U međuvremenu, u Evropskom parlamentu, neki su se radovali dvogodišnjem odlaganju pravila.
"Svi su konačno shvatili da kompanije ne mogu biti preopterećene novim standardima svake godine", rekao je Aksel Vos, nemački poslanik iz Evropske narodne partije (EPP) desnog centra.
"Oni su trpeli previše birokratije u godinama krize, od COVID-a do inflacije. Takođe postoji nedostatak kvaliteta ako ne odvojite vreme da razvijete takve standarde na praktičan način", rekao je on.
Prema Direktivi o izveštavanju o korporativnoj održivosti (CSRD), kompanije sa preko 250 zaposlenih i prometom od 40 miliona evra moraju da obelodane ekološke, društvene rizike i rizike upravljanja (ESG), kao i uticaj svojih aktivnosti na životnu sredinu i ljude.
Manje kompanije koje kotiraju na berzi podležu lakšem skupu standarda izveštavanja, od kojih se mogu odustati do 2028.
(JA/EURACTIV.rs)