Kao deo akcionog plana EU za postizanje Unije tržišta kapitala, Evropska jedinstvena pristupna tačka bi trebalo da olakša prekograničnu cirkulaciju informacija o kompanijama i da tako podstakne prekogranična ulaganja.

Kao deo akcionog plana EU za postizanje Unije tržišta kapitala (CMU), Evropska jedinstvena pristupna tačka (ESAP) bi trebalo da olakša prekograničnu cirkulaciju informacija o kompanijama i da na taj način takođe podstakne prekogranična ulaganja.

„Blizu smo kreiranju platforme koja će znatno olakšati pronalaženje i upoređivanje investicionih proizvoda i kompanija", rekla je švedska ministarka finansija Elizabet Svanteson, nazvavši sporazum „dobrom vesti kako za evropska preduzeća, tako i za investitore širom sveta".

Izvor: EPA-EFE/OLIVIER HOSLET

Evropska komisija prvobitno je predložila uredbu u novembru 2021. godine kao deo CMU paketa. Ministri finansija zemalja članica EU dogovorili su zajednički stav do kraja juna 2022. godine, dok je Evropski parlament svoj stav finalizirao ovog marta.

Protiv fragmentacije tržišta

Završetak pregovora o ESAP bio je jedan od ciljeva koje je švedsko predsedavanje Savetom EU postavilo u finansijskoj regulativi.

Predstavljajući stav vlada zemalja članica EU, švedsko predsedništvo je sada postiglo taj cilj pronalaženjem sporazuma sa pregovaračkim timom Evropskog parlamenta koji je predvodio portugalski socijaldemokrata Pedro Silva Pereira.

Izvor: EPA-EFE/Albert Zawada

„Posebno sam zadovoljan što smo uspeli da obezbedimo prošireni opseg ESAP-a, koji sada pokriva važno zeleno i kripto zakonodavstvo", rekao je Silva Pereira u saopštenju.

„Ovaj prostor digitalnih podataka širom EU ima potencijal da odgovori na veliki izazov fragmentacije tržišta kapitala sa kojim se i danas suočavamo", rekao je on.

Komesarka EU Mejrid Mekginis, odgovorna za regulisanje finansijskih tržišta, koja je iznela predlog pre godinu i po dana, čestitala je pregovaračima preko Tvitera.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Nema dodatnih zahteva za izveštavanje za preduzeća

I Savet i Parlament su istakli da zbog ovog zakona neće biti dodatnih zahteva za izveštavanje preduzeća. ESAP bi trebalo da prikuplja samo javno dostupne podatke koje kompanije ionako moraju da objave zbog drugih zakona, na primer, Direktive o izveštavanju o korporativnoj održivosti.

I potrošačke organizacije i neka industrijska udruženja zalagale su se za ESAP.

Na primer, Insurance Europe, udruženje koje predstavlja evropska osiguravajuća društva na evropskom nivou, reklo je da bi ESAP mogao „igrati ključnu ulogu u pomaganju da se zatvori trenutni jaz u podacima, posebno o pitanjima održivosti".

„To će omogućiti osiguravačima, najvećim evropskim institucionalnim investitorima, da pristupe čvrstim, uporedivim i pouzdanim finansijskim i ekološkim, društvenim i upravljačkim podacima (ESG)", navodi list, uz tvrdnju da će digitalni format pomoći osiguravajućim kompanijama „da efikasnije usmeravaju svoje investicione portfolije ka ciljevima održivosti."

Još uvek daleko rešenje

Međutim, ako zainteresovani investitor bude tražio ESAP, on još uvek neće pronaći lako dostupnu onlajn bazu podataka.

Prvo, Savet EU i Evropski parlament moraju zvanično da odobre sporazum o kojem je pregovarano u utorak, a propis će verovatno stupiti na snagu ovog leta.

Počevši od tada, biće potrebno četiri godine (tačnije 42 meseca) pre nego što ESAP bude dostupan javnosti, što će verovatno biti tokom leta 2027. godine.

ESAP će se zatim postepeno uvoditi, počevši od podataka u skladu sa brošurama i transparentnosti. Šest meseci kasnije biće dostupni dodatni podaci, među kojima će biti i neke informacije u vezi sa održivosti. Kasnije će podaci iz drugih zakona EU, poput standarda za zelene obveznice EU, biti dostupni putem ESAP-a.

(EURACTIV.rs)