Jubilej jedinstvenog unutrašnjeg tržišta Evropske unije prilika je za analizu uticaja na austrijsku ekonomiju.

Potencijal posebno dolazi do izražaja u sektoru usluga. Evropska komisija procenjuje da bi uklanjanje barijera potencijalno moglo da prikupi 457 milijardi evra godišnje. Unutrašnje tržište EU je u srcu Evrope, ali se suočava s brojnim izazovima u trenutnim globalnim neizvesnostima. Nedavne krize kao što su pandemija kovida 19, rat u Ukrajini i energetska kriza pokazuju koliko unutrašnje tržište EU može biti krhko u takvim vremenima.

Osim toga, glavne prepreke prekograničnim aktivnostima na unutrašnjem tržištu EU i dalje su restriktivni nacionalni i složeni propisi, nepoštovanje i zaobilaženje evropskih propisa, loša implementacija i primena Direktive o uslugama te nacionalni zahtevi koji ograničavaju slobodno kretanje robe. Tu je i sve veća tendencija nacionalnog protekcionizma i sprovođenje indirektno diskriminatornih mera prema investitorima iz drugih zemalja članica, različiti poreski sistemi i problemi sa upućivanjem radnika i postupcima javnih nabavki.

Evropska unija zavisi od unutrašnjeg tržišta koje dobro funkcioniše. Tridesetu godišnjicu treba shvatiti kao priliku da se radi na daljem razvoju unutrašnjeg tržišta EU kako bi se ono osiguralo za budućnost.

Od 1993. godine, jedinstveno evropsko tržište „Goods Services Capital Persons" osigurava slobodu prednosti jedinstvenog tržišta i označava 27 država članica, 447 miliona ljudi, 23 miliona kompanija, 14,522 milijarde € BDP (2021). Zbog jedinstvenog tržišta Evropska unija je postala jedno od najmoćnijih trgovinskih područja na svetu.

Učešće u globalnom GDP 2021. godine

Uzajamno priznavanje profesionalnih kvalifikacija i slobodno kretanje lica omogućili su da oko sedam miliona građana EU radi u drugoj zemlji Evropske unije. Zahvaljujući usaglašavanju i međusobnom priznavanju standarda, kompanije su u mogućnosti da prodaju svoje proizvode na tržištu od 447 miliona ljudi. Jedinstveno evropsko tržište je domaće za MSP. Dvadeset šest odsto MSP su kompanije izvoznice, 23% MSP izvozi u druge zemlje u okviru jedinstvenog tržišta, 9% izvozi u druge evropske zemlje (van EU), 4% (takođe) izvozi u Severnu Ameriku.

Značaj za austrijsku ekonomiju

Uklanjanje barijera dovelo je do znatnog povećanja trgovine unutar EU.

Oko 70% ukupne spoljne trgovine Austrije (izvoz i uvoz) ostvaruje se sa ostalih 26 zemalja EU. U izvozu je to bilo 1995. godine - 33 od 42 milijarde evra, dok je 2021. bilo 112 od 166 milijardi evra. Od članstva u EU, odnos Austrije (robe i usluga, mereno kao udeo u BDP) povećao se sa 33,6% na 55,9% i time je iznad proseka EU. Samo stopa izvoza robe povećana je sa 23,4% na 41,5%. Na svaku izvezenu milijardu obezbeđuje se oko 10.000 radnih mesta. To znači da skoro svako drugo radno mesto u Austriji direktno ili indirektno zavisi od izvoza.

Od pristupanja Austrije EU, strane kompanije su ulagale u ovu zemlju u proseku oko sedam milijardi evra godišnje (1995-2021). U tri godine pre pristupanja, strane direktne investicije bile su oko 1,3 milijarde evra godišnje. Investicije stranih kompanija u Austriji su tako u proseku povećane pet puta. Obim direktnih investicija u Austriji je povećan sa 16 milijardi evra u 1995. na 188 milijardi evra u 2021. Osim toga, austrijske investicije u inostranstvu su snažno porasle od pristupanja EU. Akcije su porasle na približno 229 milijardi evra u 2021. godini.

Trideseta godišnjica jedinstvenog tržišta

Preporuke austrijske privrede za otporno, konkurentno, jedinstveno tržište koje otključava svoj puni potencijal su:

• Smanjenje birokratije i izbegavanje prevelikih opterećenja za preduzeća;
• Osiguranje jednoobrazne primene, implementacije i sprovođenja postojećih
  pravila jedinstvenog tržišta;
• Osiguranje lanca snabdevanja bez trenja, koji će biti otporan čak i u vremenima
  krize;
• Fokusiranje na jedinstveno tržište za usluge na kojem su najveći potencijali ostvarivi;
• Fokusiranje na ekonomsku dimenziju vladavine prava na jedinstvenom tržištu;
• Sprovođenje eks-ante provera konkurentnosti da bi se održala globalna
  konkurentnost;
• Proširenje šengenske zone ka punom potencijalu jedinstvenog tržišta;
• Umesto stvaranja novih propisa, implementirati pravila jedinstvenog tržišta u
  zemljama kandidatima u ranoj fazi;
• Proširiti evrozonu na sve zemlje jedinstvenog tržišta.

EU usluge za preduzetnike

Enterprise Europe Network aktivna je u:
600 partnerskih organizacija u 60 zemalja sa preko 3.000 eksperata;
Ostvaruje 200 B2B susreta za austrijske kompanije u Evropi;
Savetuje 2.580 kompanija (MSP) svake godine, što rezultira sa ukupno 5.000
transnacionalnih sastanaka B2B stručnjaka.

Ona pomaže austrijskim kompanijama da rastu kako u Evropi tako i na međunarodnom nivou. Evropska mreža preduzeća, sufinansirana od strane Evropske komisije, najveća je servisna mreža za kompanije širom sveta. Savezna privredna komora Austrije deluje kao koordinator za Mrežu preduzeća Evrope u Austriji. Austrijske kompanije imaju koristi od Enterprise Europe Networka na mnogo načina:

• Centralna kontakt-tačka za sva pitanja u vezi sa EU;
• Stručni pravni saveti o pitanjima vezanim za EU i pomoć u svim evropskim
  aktivnostima;
• Usluge i rešenja za trgovinske barijere na jedinstvenom tržištu (preko SOLVIT-a);
• Informacije i pristup najnovijim istraživačkim programima i tehnološki razvoj;
• Procena održivosti za kompanije, uključujući identifikaciju potencijala za
  poboljšanje;
• Evropsko tržište za inovativne proizvode ili usluge i povezivanje poslovnih
  partnera.

EURACTIV specijal posvećen je sveukupnim odnosima Austrije i Srbije, kroz sve aspekte saradnje. Pogledajte ceo specijal.

(EURACTIV.rs)

(EURACTIV.rs)