Nekoliko država članica EU tek treba da se izjasni o svom stavu o nekoliko ključnih aspekata nacrta zakona EU kojim se kompanije pozivaju na odgovornost za ljudska prava i kršenje životne sredine u celom lancu vrednosti.

Pregovori se odvijaju sporo, a treća runda pregovora u četvrtak (7. septembra) se fokusirala na tehničke aspekte, a ne na spornije elemente direktive, koji uključuju delokrug.

"Napredujemo na tehničkom nivou", rekao je diplomata EU za EURACTIV, dodajući da postoji dobra komunikacija sa pregovaračima Evropskog parlamenta.

U junu je Evropski parlament usvojio stav koji je znatno dalji od pristupa Saveta koji je dogovoren prošlog decembra i, kao rezultat toga, mnoge zemlje tek treba da finaliziraju svoje stavove u pogledu izveštaja Parlamenta.

Podeljena mišljenja

"Proces formiranja mišljenja u saveznoj vladi se nastavlja", rekao je za EURACTIV prošle nedelje portparol nemačkog ministarstva rada, koje je zaduženo za pregovore. Ovo je otkrilo da nemačka vlada još uvek nije formirala mišljenje o zakonu za koji su nacionalne vlade u Savetu EU zvanično našle zajedničku pregovaračku poziciju u decembru prošle godine.

Druge zemlje, poput Luksemburga i Holandije, zvanično zadržavaju istu poziciju postignutu u zajedničkom pristupu iz decembra. Ipak, ova pozicija ne daje španskom predsedništvu praktičan mandat da vodi pregovore sa parlamentom o najspornijim pitanjima.

Konkretno, dok zakonodavci EU žele da se uvere da su finansijske usluge pokrivene obaveznim pravilima dužne pažnje, prošle godine su se države članice privremeno usaglasile da bi trebalo da bude na pojedinačnim zemljama da odluče da li će se uključiti ili ne.

U skladu sa prošlogodišnjim stavom, Francuska nastavlja da se protivi uključivanju finansijskih usluga pod obavezna pravila dužne pažnje, stav koji dele i brojne druge zemlje.

"Uzimajući u obzir specifičnosti regulisanih finansijskih preduzeća, Bugarska podržava njihovo isključenje iz oblasti primene Direktive", rekao je bugarski portparol, dok je češki zvaničnik rekao da zemlja podržava zadržavanje diskrecionog prava država članica kako je dogovoreno u zajedničkom stavu.

Izvor: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

Sporne definicije

Definicija lanca vrednosti je još jedna ključna i sporna tačka, sa Evropskim parlamentom koji se zalaže za uključivanje nižih segmenta lanaca vrednosti, kao što su prodaja i transport proizvoda.

Uža definicija, ograničena na lanac snabdevanja i isključujući niže segmente, takođe bi isključila finansijske usluge.

Za Češku i Litvaniju, definiciju treba precizirati kako bi se obezbedila bolja pravna sigurnost, dok se i Poljska i Slovačka posebno zalažu za sužavanje obima direktive samo na deo lanca snabdevanja.

"Proširenje koncepta na aktivnosti kao što su razvoj proizvoda, proizvodnja, prodaja i isporuka […] zahteva dalje detaljne razgovore", rekao je poljski zvaničnik EURACTIV-u, dodajući da "uvođenje novog (šireg) koncepta može izazvati haos" pošto termin 'lanac aktivnosti' ne postoji u međunarodnim smernicama.

Administrativne poteškoće

Još jedna zabrinutost koju deli nekoliko država članica, uključujući Poljsku, Slovačku, Švedsku i Nemačku, jeste administrativno opterećenje kompanija, koje bi, prema nekim zemljama, bilo preveliko, posebno ako bi nizvodne aktivnosti na kraju bile obuhvaćene pravilima.

"Kompanije ne bi trebalo da budu odgovorne za aktivnosti unutar njihovog lanca vrednosti koje su van njihove kontrole", rekao je portparol Slovačke za EURACTIV.

Nemačka vlada je nedavno pozvala institucije EU da smanje obaveze izveštavanja EU za kompanije u nastojanju da smanje birokratiju i verovatno će insistirati na tome da kompanije ispod 1.000 zaposlenih budu isključene iz direktive, u skladu sa svojim nacionalnim zakonom o dužnoj pažnji.

Dok će se sastanci nastaviti u narednim nedeljama kako bi se razjasnili detalji na tehničkom nivou, države članice će verovatno doneti značajnije odluke u sledećoj rundi pregovora koja će se održati u novembru.

(EURACTIV.rs)