Švajcarska, koja je jedna od glavnih skijaških destinacija u svetu, zagreva se oko dvostruko više od svetskog proseka, delom i zato što njene planine zadržavaju toplotu
Svetski popularne skijaške staze u švajcarskim planinama, koje su do skoro bile preplavljene ljubiteljima zimskih sportova, sada su opustele zbog neuobičajeno blagog vremena tokom januara. Uticaj globalnog zagrevanja na turizam nije problem koji se javio juče, upozoravaju stručnjaci i ukazuju da su "prazna skijališta" poziv na hitno delovanje.
Nakon što su ljubitelji zimskih sportova napustili skijaške centre zbog nedostatka snega, zatvorena su brojna skijališta širom zemlje, poput onih na planianama Jura. Na tamošnjim stazama Den de Volion (Dent-de-Vaulion), na više od 1.400 metara nadmorske visine, temperatura se danas popela na 9 stepeni Celzijusa, što je daleko iznad normalnog januarskog nivoa od oko -1 stepena Celzijusa. Sledeće nedelje očekuje se još dva stepena više, prenose svetski mediji.
Švajcarska, koja je jedna od glavnih skijaških destinacija u svetu, zagreva se oko dvostruko više od svetskog proseka, delom i zato što njene planine zadržavaju toplotu, navodi se u izveštaju Međuvladine komisije Ujedinjenih nacija za klimatske promene.
"Januar je bio izuzetno topao s temperaturama koje su se kretale na više od dva stepena Celzijusa, što je iznad proseka između 1990. i 2020. godine", saopštila je švakcarska savezna kancelarija za meteorologiju i klimatologiju.
Koji su ključni problemi porasta temperature?
Klimatske promene remete ravnotežu ekosistema planinskih područja, ozbiljno utičući na bogatstvo biljnog i životinjskog sveta. Turisti koji su nekada dolazili zbog jedinstvene flore i faune sada suočavaju smanjenje atraktivnosti destinacija, stavljajući pod znak pitanja budućnost ovih prirodnih dragulja.
Globalno zagrevanje donosi sa sobom povećanu učestalost i intenzitet prirodnih katastrofa, uključujući poplave, klizišta i odrona. Oštećenja infrastrukture, puteva i smeštajnih objekata stvaraju ozbiljne izazove za planinske destinacije, umanjujući njihov turistički potencijal.
Ekstremni vremenski uslovi, kao rezultat klimatskih promena, prouzrokuju nepredvidive situacije za putnike i turiste. Destinacije koje su nekada bile pouzdane tokom određenih sezona suočavaju se s nestabilnim vremenskim uslovima, što dovodi do smanjenja privlačnosti za posetioce.
Topljenje glečera i leda doprinosi porastu nivoa mora, postavljajući ozbiljne izazove pred priobalne turističke destinacije, posebno one koje se nalaze u blizini planinskih područja. Očuvanje ovih dragulja zahteva hitne korake ka smanjenju emisija i globalnom angažmanu u borbi protiv klimatskih promena.
Šta je rešenje?
Otprilike polovini evropskih skijališta preti visok rizik od nedostatka snega ako prosečna globalna temperatura poraste za 2 stepena, navodi se u istraživanju objavljenom u naučnom časopisu Nature Climate Change.
Da bi se ublažile negativne posledice klimatskih promena na planinske destinacije, neophodno je sprovođenje održivih praksi u turizmu. Globalna zajednica, u saradnji s lokalnim inicijativama, mora se posvetiti borbi protiv klimatskih promena kako bi sačuvala ove turističke dragulje za buduće generacije. Turizam takođe može odigrati ključnu ulogu u podizanju svesti o očuvanju životne sredine, inspirišući putnike i zajednice na održivije prakse.
(J.N./EURACTIV.rs)