Baš kao što klimatske promene čine talase vrućine toplijim i češćim, one stvaraju i hladne talase koji su blaži i ređi, pokazala je studija

"Na planeti koja se zagreva, hladni talasi postaju manje intenzivni i manje učestali. Ovo nije razlog za slavlje", kaže Izidine Pinto, koautor studije.

Baš kao što klimatske promene čine talase vrućine toplijim i češćim, one stvaraju i hladne talase koji su blaži i ređi, zaključili su istraživači WWA koristeći recenzirani metod za određivanje uticaja globalnog zagrevanja na nedavne ekstremne vremenske događaje. Blaže vreme na severnim geografskim širinama ubrzava topljenje arktičkog morskog leda, dok sve češće smrzavanje i otapanje oštećuju infrastrukturu i stvaraju slojevitije snežne pokrivače što povećava rizik od lavina.

Hladni talas početkom ovog meseca doveo je do toga da je švedsko selo Vitangi zabeležilo najnižu temperaturu od -44,6°C (-48,3°F) 5. januara - najnižu temperaturu u ovom veku na severu Evrope. Međutim, prema naučnicima WWA, temperatura bi bila otprilike 4°C niža u Norveškoj, Švedskoj i Finskoj bez klimatskih promena, piše bnnbloomberg.ca.

Analiza istorijskih podataka WWA zaključila je da se takav hladan talas može očekivati jednom u 15 godina. Međutim, prilikom posmatranja petodnevnog proseka temperature, otkrili su da je hladni talas u januaru bio tek dvanaesti najhladniji od 1950. godine.

Naučnici su kombinovali ove posmatranje s klimatskim modelima i zaključili da je petodnevni hladni talas sada pet puta manje verovatan pod uticajem globalnog zagrevanja, dok su ekstremi sa jednim danom 12 puta manje verovatni.

Ako globalne temperature porastu za 2°C u odnosu na preindustrijski nivo - u poređenju s trenutnim povećanjem od 1,2°C - petodnevni hladni talasi postaće još 2,5°C topliji, dok će ekstremi sa jednim danom postati 2°C topliji.

"Emisije iz sagorevanja nafte, gasa i uglja jačaju ekstremne vremenske uslove širom sveta, čineći naše živote opasnijim, skupljim i nesigurnijim", rekao je Pinto.

(J.N./EURACTIV.rs)