Često opisivan kao "pluća planete", Amazon ima ključnu ulogu u uklanjanju zagrevajućeg ugljen-dioksida iz atmosfere. Međutim, brzo krčenje šuma ga je učinilo ranjivijim na ekstremne vremenske uslove

Često opisivan kao "pluća planete", Amazon ima ključnu ulogu u uklanjanju zagrevajućeg ugljen-dioksida iz atmosfere. Međutim, brzo krčenje šuma ga je učinilo ranjivijim na ekstremne vremenske uslove.

Iako su suše u Amazonu uobičajene, događaj prošle godine bio je "izuzetan", tvrde istraživači. U oktobru je Rio Negro - jedna od najvećih reka na svetu - dostigao najniži zabeleženi nivo blizu Manausa u Brazilu, prema podacima koji sežu unazad preko 100 godina, piše BBC.

Pored toga što štiti od klimatskih promena, Amazon je bogat izvor biodiverziteta, sadrži oko 10 posto svetskih vrsta, a mnoge od njih još nisu otkrivene. Suša je poremetila ekosisteme i direktno uticala na milione ljudi koji zavise od reka za transport, hranu i prihod, s najugroženijima koji su najteže pogođeni.

Jedan od okidača za ove suve uslove je El Ninjo - prirodni vremenski sistem gde se temperature površine mora povećavaju u istočnom delu Tihog okeana. To utiče na globalne obrasce padavina, posebno u Južnoj Americi.

Međutim, ljudski uzrokovane klimatske promene bile su glavni pokretač ekstremne suše, prema grupi "World Weather Attribution", smanjujući količinu vode u zemlji na dva osnovna načina.

Izvor: Printscreen/Youtube/AFP News Agency

Prvo, Amazon obično prima manje padavina nego ranije tokom sušnog perioda od juna do novembra, kako se klima zagreva.

Drugo, više temperature znače veću evaporaciju iz biljaka i tla, pa gube više vode. Istraživači su koristili podatke o vremenu i računarske simulacije kako bi uporedili uslove suše u dva scenarija: jedan s ljudski izazvanim zagrevanjem, i jedan bez njega.

U svetu gde ljudi nisu zagrevali planetu za oko 1,2°C, ovakva intenzivna 'poljoprivredna suša', gde nedostatak padavina i visoka evaporacija isušuju tlo, mogla bi se desiti samo jednom u oko 1.500 godina, sugeriše studija.

Klimatske promene su učinile sušu ove ozbiljnosti otprilike 30 puta verovatnijom, prema istraživačima, i sada se očekuje da će se događati svakih 50 godina pod trenutnim uslovima.

"Ovo je zaista nešto izuzetno", kaže dr Ben Klark, istraživač u grupi "World Weather Attribution".

Suša je pogodila gotovo celu Amazonsku kotlinu, a prema oceni doktora Klarka, ovaj obim i intenzitet razlikuje ga od prethodnih suša. Ukoliko se zagrevanje nastavi, takve ekstremne suše mogu postati još češće.

"Ako nastavimo s sagorevanjem nafte, gasa i uglja, vrlo brzo ćemo dostići zagrevanje od 2°C i slične suše u Amazonu videćemo otprilike svakih 13 godina", kaže dr Frederika Oto, docentkinja na katedri za klimatske nauke na Imperial College London.

Češće i intenzivnije suše testiraju otpornost Amazona. To je već bilo narušeno deforestacijom oko petine prašume izgubljeno je tokom poslednjih 50 godina. Drveće pomaže području da zadrži i otpusti vlagu, hraneći svoje oblake, a takođe pomaže i u hlađenju temperatura.

Iako efekat deforestacije nije direktno testiran u ovom najnovijem istraživanju, prethodna istraživanja su pokazala da ona povećava ranjivost prašume na sušu.

Pluća planete

Najveća prašuma na svetu smatra se ključnom u borbi protiv globalnog zagrevanja.

"Amazon može da napravi ili prekine našu borbu protiv klimatskih promena", kaže Redžina Rodrigez, profesorka okeanografije i klime na Federalnom univerzitetu Santa Katarina u Brazilu.

U zdravom stanju, Amazon apsorbuje više ugljen-dioksida (CO2) nego što otpušta. Ovo ograničava porast CO2 u atmosferi usled ljudskih aktivnosti, držeći poklopac na temperaturama. Ali postoji dokaz da se ovo može promeniti kako drveće odumire zbog suše, požara i namernog krčenja radi poljoprivrede.

Postoji zabrinutost da, ako se klimatske promene i deforestacija nastave ovim tempom, Amazon bi uskoro mogao dostići "tačku preokreta". Ako se pređe, to bi moglo dovesti do brzog i neopozivog propadanja cele prašume - potencijalno dovodeći do toga da region postane značajan izvor emisija CO2. Tačno gde bi takav prag mogao biti, nije poznato.

"Ne mislim da to [ta tačka preokreta] trenutno vidimo, barem ne u svim delovima Amazona osim u najsušnijem delu prašume", kaže Jadvinder Mali, profesor nauka o ekosistemima na Univerzitetu u Oksfordu, koji nije bio uključen u najnovije istraživanje.

Uprkos suši ima mesta za optimizam

Uprkos najnovijoj rekordnoj suši, postignut je neki ohrabrujući napredak. Stopa deforestacije opala je 2023. u poređenju sa prethodnom godinom, prema podacima brazilskog svemirskog tela, a predsednik Luiz Inácio Lula da Silva obećao je da će je potpuno zaustaviti do 2030.

Ovo - zajedno sa hitnim akcijama za smanjenje emisija gasova staklene bašte koji podržavaju globalno zagrevanje - još uvek može pomoći u zaštiti onoga što je preostalo od Amazonske prašume, tvrde istraživači.

"Gubitak Amazonske prašume daleko je od neizbežnog u kratkoročnom periodu", dokle god se požari i deforestacija mogu kontrolisati. Ali moramo se uhvatiti u koštac s stabilizacijom globalne klime, jer rizik raste sa svakim stepenom za koji se planeta zagreva", rekao je Mali za BBC News.

(J.N./EURACTIV.rs)