Glavni svetski sistem za praćenje toplotnog stresa kod koralnih grebena primoran je da uvede tri nove kategorije upozorenja koje treba da oslikaju rastuće temperaturne ekstreme
Korali su jedan od najvažnijih činilaca okeanskih ekosistema, a zbog klimatskih promena bi mogli da nestanu do kraja ovog veka. Glavni svetski sistem za praćenje toplotnog stresa kod koralnih grebena primoran je da uvede tri nove kategorije upozorenja koje treba da oslikaju rastuće temperaturne ekstreme.
Program za posmatranje koralnih grebena (Coral Reef Watch) uveo je ove promene nakon što je prošle godine došlo do ogromnih razmera toplotnog stresa koji je prouzrokovao masovno izbeljivanje, a zatim i odumiranje korala širom Severne i Centralne Amerike, kao i na Karibima, prenosi Gardijan.
Najviši, novouvedeni nivo uzbune je posebno zabrinjavajuć – „skoro potpuno odumiranje” koralnih grebena. Ovo su neki od ekosistema koji su na najvećem udaru globalnog zagrevanja izazvanog sagorevanjem fosilnih goriva, piše Klima101.
Kako klimatske promene izazivaju odumiranje korala?
S obzirom na to da okeani upijaju velike količine toplote poreklom od gasova sa efektom staklene bašte, postaju sve topliji – a za koralne grebene taj višak toplote može da bude nepodnošljiv.
U svetlu visokih temperatura okeana, korali raskidaju svoje delikatne veze sa sitnim algama od kojih dobijaju boju i hranljive materije. Tada dolazi do njihovog izbeljivanja koje može i da ih ubije. U slučaju da ipak prežive, korali su podložniji bolestima i nastaju poteškoće pri razmnožavanju.
Program u sklopu Američke nacionalne administracije za okeane i atmosferu (NOAA) ranije je izdavao upozorenja za koralne grebene u četiri faze, a ona najalarmantnija sugerisala je da je došlo do "ozbiljnog izbeljivanja i da je visoko odumiranje verovatno". Sada je ova skala, koju koriste naučnici, eksperti i građani širom sveta kako bi razumeli stanje korala u svom okruženju, proširena sa tri nova nivoa.
Ali, odakle uopšte potreba za još dramatičnijim upozorenjima?
Da bismo to razumeli, najpre treba da shvatimo kako se uopšte meri rizik koralnih grebena od toplotnog stresa. U tome nam pomaže poseban indikator – DHW (Degree Heating Weeks). U pitanju je posebna, kompleksna mera koja se koristi za količinu akumuliranog toplotnog stresa kod korala (a koji izaziva njihovo izbeljivanje i odumiranje). Nekada je maksimalna vrednost DHW-a iznosila 8, a prošle godine u nekim oblastima bile su zabeležene vrednosti od čak 20.
S obzirom na to da su merene vrednosti tako drastično prevazišle dosadašnje maksimume, Program za posmatranje koralnih grebena odlučio je da interveniše u svojim kategorijama, i da doda čak tri nova nivoa uzbune. Najviši nivo, kada je vrednost DHW preko 20, dobio je oznaku AL5, ili u prevodu – „skoro potpuno odumiranje” koralnih grebena.
Planeta je već za oko 1,1 °C toplija nego u predindustrijskom dobu. Ako bismo porast srednje globalne temperature zauzdali na 1,5 °C, koralni grebeni smanjili bi se, prema nekim proračunima, za 70-90%, dok bi pri zagrevanju od 2 °C, praktično bili u potpunosti zbrisani.
Kako žive korali?
Korali su sitne životinje u obliku polipa koje žive u kolonijama. Pomoću minerala iz morske vode oni grade krečnjački skelet koji im štiti telo. Ove životinje u obliku polipa zajedno sa njihovim skeletima čine koloniju, odnosno koralni greben. Međutim, sam koral je providan a njegov skelet beo. Kako onda grebeni imaju lepu crvenu boju? Za nju su zadužene alge zooksantele koje žive u simbiozi sa koralima i obezbeđuju im hranu kroz proces fotosinteze.
Koralima ne zavisi samo boja od ovih algi već i sam opstanak. Naime, kada se greben nađe pod lošim uticajima iz životne sredine, kao što je promena temperature, ove alge ga mogu napustiti. Kako u ovim slučajevima ostaju samo beli skeleti, ta pojava koja može biti veoma opasna po korale, naziva se izbeljivanje. Što je izbeljivanje veće, veće su i šanse da se korali razbole i umru. Setimo se da su im ove alge kojih u izbeljenim koralima nema, u velikoj meri obezbeđivale hranu.
(J.N./EURACTIV.rs)