Superblokovi predstavljaju radikalnu zelenu transformaciju Barselone u cilju prijatnijeg života i borbe protiv klimatskih promena, sa održivom mobilnošću i zelenilom kao okosnicama
Najveća gustina automobila u Evropskoj uniji, čak 6.000 po kvadratnom kilometru, Barselonu svrstava na listu zemalja sa visokim procentom zagađenosti vazduha, a ove tvrdnje nacionalni mediji potkrepljuju podacima Agencije za javno zdravlje ovog grada, da se samo prošle godine vazduh pogoršao u poređenju sa 2020. i 2021. godinom.
Transport, uključujući i lučki, među je dominantnim činiocima gradskog aerozagađenja, a dugotrajna izloženost lošem kvalitetu vazduha iz 2022. prouzrokovala bi, na godišnjem nivou, 1.500 smrti, 900 novih slučajeva dečje astme i 120 novih slučajeva raka pluća.
Međutim, vlasti imaju “keca u rukavu”, takozvane “superblokove” pomoću kojih nastoje da smanje hegemoniju četvorotočkaša i posledične štetne uticaje. Reč je o "radikalnoj zelenoj transformaciji katalonskog grada u cilju prijatnijeg života i borbe protiv klimatskih promena, sa održivom mobilnošću i zelenilom kao okosnicama", piše Klima101.rs.
Ovako drastične promene ne zahtevaju rušenje trenutne infrastrukture i podizanje objekata od nule. Temelji su postavljeni još sredinom 19. veka kada se Barselona gradila na osnovu master-plana arhitekte Ildefonsa Serde. Tekovina tog doba je karakterističan mrežasti gradski sistem. Da bi nastali savremeni superblokovi, neophodno je samo udružiti već postojeće blokove zgrada u jednu celinu i promeniti važeća pravila.
Drugim rečima, superblokovi su zapravo mini-naselja kvadratne forme dimenzija 400×400 metara, koja nastaju spajanjem devet običnih urbanih blokova, uključujući njihove spoljne i unutrašnje saobraćajnice. Njihova ključna specifičnost leži u smanjenom protoku saobraćaja.
Kako je to uopšte postignuto?
U ulicama koje se nalaze unutar superblokova prioritet se daje pešacima i biciklistima, dok se za vožnju automobila izdaju posebne dozvole sa izuzetkom policije, hitne pomoći i drugih službi kojima je omogućen nesmetan pristup. Povrh toga, brzina kretanja vozila ograničena je na 10 km/h.
Preusmeravanje automobila izvan superblokova rezultuje čistijim vazduhom i unapređenjem javnog zdravlja. Dodatno, saobraćajnice koje su nekada pripadale četvorotočkašima se ozelenjavaju i bivaju prenamenjene za zajedničko korišćenje lokalaca – tako se na primer u superblokovima postavljaju klupe ili oslikavaju staze za trčanje za decu. Barselona planira ukupno 503 superbloka širom grada do 2030. To bi produžilo životni vek stanovnika, u proseku, i do dvesta dana
Prema pisanju medija, zamisao o ovakvim zelenim oazama u Barseloni pojavila se još tridesetih godina prošlog veka. Njeni rodonačelnici bili su arhitekte Hoze Luis Sert i proslavljeni Le Korbizije. Danas, 115 godina posle Korbizijeovih kritika, reklo bi se da one i dalje važe, makar u određenim delovima prestonice, u kojima gradimo urbanističke projekte nauštrb drveća. Ipak, alternativna rešenja su nam poznata, a među njima su i superblokovi: mada možda ne možemo da ih iskopiramo u potpunosti, ovakvi projekti mogu da nas inspirišu i pokažu nam koliko je važno postupati u skladu sa lokalnim uslovima.
Preteča superblokova, kao i 15-minutnih gradova, jeste ideja o "komšijskim jedinicama", odnosno modelima stanovanja koji se sastoje od nekoliko blokova, obično zatvorenih za prolazni saobraćaj. U srcu ovih naseobina, sa 5-9 hiljada ljudi, nalaze se škole, religijski objekti i centri za rekreaciju. Uprkos tome što koncept superblokova provejava planiranjem Barselone decenijama unazad, prvi barselonski superblok završen je 1993. u istorijskom naselju El Born, u blizini katedrale Santa Maria del Mar.
Od tada je širom grada niklo nekoliko ovakvih neobičnih urbanih sklopova – i superblokovi danas više nisu tek apstraktni misaoni konstrukt koji bi mogao da na različite načine obogati svakodnevicu Barselonaca, već imaju konkretne i merljive rezultate utemeljene u analizi Agencije za javno zdravlje.
Otkako se Sant Antoni, pre pet godina, od klasičnog komšiluka transformisao u superblok (koji možete videti na fotografijama ispod), poboljšao se kvalitet vazduha – koncentracije azot-oksida smanjile su se za 25%, a finih zagađujućih čestica PM 10 za 17%.
Svi ispitanici dali su ovom superbloku visoke ocene, između 8 i 10, navodeći da se osećaju mirnije, bezbednije i zadovoljnije. Povrh svega toga, nakon što je smanjen broj automobila u Sant Antoniju, opale su i različite vrste zagađenja, uključujući i buku.
Benefite osete i u superbloku Horta – 45% žena i 56% muškaraca veruje da je inicijativa unapredila njihovo blagostanje na ulicama, a 60% žena i 66% muškaraca kaže da je šetnja prijatnija. Podstaknuta dosadašnjim uspesima, Barselona planira da uveća broj superblokova na čak 503 do kraja decenije.
Kako se navodi u jednom istraživanju, objavljenom prošle godine u naučnom časopisu Nature Sustainability, u slučaju da se ovi ambiciozni planovi zaista realizuju, životni vek stanovnika produžio bi se za 200 dana zahvaljujući smanjenju tri goruća problema Barselone: aerozagađenja, vrućina i buke. Dodatno, međunarodni tim naučnika proračunao je da bi potpuna implementacija projekta u Barseloni sprečila skoro 700 prevremenih smrti svake godine.
Španski koncept ostvaruje tolike uspehe da se njime inspirišu i urbani planeri u drugim krajevima sveta, a među njima i u Los Anđelesu, američkom gradu za koji je već sprovedena studija kojom se modeluju pozitivni zdravstveni efekti.
(J.N./EURACTIV.rs)