U zavisnosti od istraživanja, čestice PM 2,5 izazivaju između 10 i 15 hiljada smrti u Srbiji, svake godine. Da li će se ova katastrofalna statistika uskoro popraviti?

Kako pokazuje izveštaj Evropske agencije za životnu sredinu (EEA), aerozagađenje u Srbiji ubilo je preko 17 hiljada ljudi tokom 2021. godine.

Najsmrtonosnije su bile upravo čestice PM 2,5 koje su odnele 14.850 života u našoj zemlji te godine, dok se sumpor-dioksidu pripisalo 1.620 smrti, a ozonu 740.

Domaći podaci su nešto drugačiji, ali su brojke svejedno porazne.

U Programu kvaliteta vazduha, koji je Vlada donela prošle godine, navodi se od izloženosti česticama PM 2,5 u našoj zemlji premine 10 hiljada stanovnika godišnje.

Ali odakle ovakve razlike u brojkama?

"Monitoringom kvaliteta vazduha kod nas nije pokriveno celokupno stanovništvo i onda zbog toga moraju da se prave aproksimacije", objašnjava prim. dr Elizabet Paunović, penzionisana direktorka Evropskog Centra za životnu sredinu i zdravlje pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji.

Stopa smrtnosti od zagađenja vazduha u Srbiji pet puta je veća nego u Zapadnoj Evropi

Naravno, ovakve apsolutne brojke su samo deo priče. Kako procenjuje Institut Health Effects iz Bostona, zagađenje vazduha u 2019. krivo je za oko 11% ukupne smrtnosti u našoj zemlji. Većina je prouzrokovana česticama PM 2,5, navodi se u njihovom izveštaju.

"Prema tom izveštaju, stopa smrtnosti u našoj zemlji na 100 hiljada stanovnika je skoro duplo viša nego što je prosek u svetu, i oko pet puta viša u odnosu na razvijene zemlje Zapadne Evrope", naglašava prim. dr Elizabet Paunović.

"Nije suština u cifri nego da mi definitivno imamo veliki problem i kada se poredimo sa drugim zemljama i prosecima."

Put ka rešenju najpre zahteva mapiranje uzročnika zagađenja vazduha. Na našoj teritoriji je to pre svega - energetski sektor.

"Oko 23% prevremenih smrti, bostonski institut pripisuje energetskom sektoru", kaže stručnjakinja.

"Za energetskim sektorom sledi sagorevanje uglja i drveta u stambenim objektima, bilo za kuvanje ili grejanje sa oko 19%", naglašava Paunović i dodaje:

"Dakle, preko 40% procenjene smrtnosti odnosi se na fosilna goriva. Samim tim, smanjenje korišćenja fosilnih goriva i dekarbonizacija rezultuju benefitima na licu mesta, koji se izražavaju kroz poboljšanje kvaliteta vazduha i smanjenu smrtnost, a povrh toga, na globalnom nivou, doprinosi se smanjenju emisija gasova sa efektom staklene bašte."

Usvojeni Program zaštite vazduha već ima problema sa implementacijom

Srbija je, nakon dugo godina borbe aktivista i eksperata za čistiji vazduh, krajem 2022. konačno usvojila dokument koji bi trebalo da nam pomogne da prodišemo do kraja decenije: Program kvaliteta vazduha.

Međutim, jedno je usvojiti neki dokument, a primeniti ga je nešto sasvim drugo.

„Uprkos tome što je to veliki strateški korak za javno zdravlje, i po prvi put su negativne efekte procenile naše zvanične institucije, brojne lokalne samouprave nemaju svoje programe, u nedostatku resursa i kapaciteta da ih napišu", kaže dr Paunović.

Ona ističe da bi procene uticaja zagađenja vazduha trebalo da se lokalizuju zato što „srpski gradovi i opštine i dalje ne znaju koliki je njihov procenat smrtnosti i koji su gorući problemi kod njih".

Prema njenim rečima, u tome im je neophodna velika finansijska i stručna pomoć sa državnog nivoa.

„Koliko vidim, budžet za zaštitu životne sredine za narednu godinu je manji. A ukoliko imate ovakve ambiciozne planove za smanjenje zagađenja vazduha, to bi trebalo da bude potpuno suprotno, neophodno je više novca", dodaje ona.

Kako zaključuje prim. dr Elizabet Paunović, Program kvaliteta vazduha bi trebalo da bude operativniji.

„Trebalo bi da sadrži jasne, merljive i vremenski ograničene ciljeve. To možemo da vidimo i na primeru Beograda koji je jedna od lokalnih samouprava sa sopstvenim Programom kvaliteta vazduha: jedan od ciljeva je i smanjenje broja kotlarnica. To bi moralo da glasi npr. do 2024. smanjiti broj kotlarnica na ugalj za 15%, od 2024. do 2027. za 25% i do 2030. za 50%. Ovo može da se meri i vidi da li je ispunjeno."

U međuvremenu, prosečne godišnje koncentracije čestica PM 2,5 u Srbiji kreću se pretežno u rasponu od 20 do 30 µg/m3, što je na granici dozvoljenog zagađenja po domaćim kriterijumima, ali je četiri, odnosno šest puta više u odnosu na granicu čistog vazduha Svetske zdravstvene organizacije (5 µg/m3).

Uprkos tome što su ovi nivoi čistog vazduha nedostižni i za mnoge gradove širom sveta, oni ih prekoračuju u manjoj meri nego mi. Kako pokazuje izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine, najzagađeniji su Novi Pazar (43 µg/m3), Užice (41 µg/m3) i Valjevo (35 µg/m3).

(M.A./EURACTIV.rs)