Krajnji cilj je da se zgrade u Evropi do 2050. godine dovedu do klimatski neutralnog stanja, u skladu sa ciljem EU da do polovine veka smanji emisije na neto nulu, a da se kotlovi na fosilna godiva potpuno isključe do 2040. godine

Krajnji cilj je da se zgrade u Evropi do 2050. godine dovedu do klimatski neutralnog stanja, u skladu sa ciljem Evropske unije da do polovine veka smanji emisije na neto nulu.

"Postigli smo nešto izuzetno. Stvorili smo plan za prelazak ka zgradi bez emisije", rekao je Kjaran Ćufe, zakonodavac iz Irske koji je bio glavni govornik za reviziju EPBD-a u Evropskom parlamentu.

Solarni krovovi će takođe morati biti ugrađeni u sve nove stambene zgrade od 2030. godine i postepeno instalirani i u drugim zgradama kao deo privremenog dogovora između Evropskog parlamenta i 27 članica EU u Savetu EU.

Prema dogovoru, sve nove zgrade će morati biti bez emisije od 2030. godine, a taj cilj će biti pomeren na 2028. godinu za nove zgrade koje koriste ili su u vlasništvu javnih organa. Pravni stručnjaci trenutno analiziraju politički dogovor koji su Parlament i Savet postigli pre nego što bude poslat nazad oba tela na formalno odobrenje. Odbor za industriju Parlamenta privremeno je zakazao glasanje za 23. januar 2024. godine.

Međutim, bila je to dugačak put za zakonodavce koji su izgledali iscrpljeno nakon dve godine napornih pregovora od kada je Evropska komisija predstavila svoj predlog u decembru 2021. godine.

Početni predlog Komisije bio je zasnovan na novim obaveznim ciljevima obnove za 15% najneefikasnijih zgrada, uz uvođenje "minimalnih standarda energetske efikasnosti" za celokupni inventar zgrada EU.

Izvor: EPA-EFE/SEBASTIAO MOREIRA

Međutim, usled žestokog otpora država članica EU, taj pristup je odbačen u korist referentnih proseka za svaku zemlju EU. Komercijalne i javne zgrade će biti prve na redu. Do 2030. godine, moraće biti energetski efikasnije od 16% najlošije performirajućih zgrada, a do 2033. godine iznad 26% "najlošijih".

Eva Brardinelli, stručnjak za zgrade u CAN Europe, klimatskoj nevladinoj organizaciji, smatra da nove regulative verovatno neće podstaći dodatne napore država članica EU da povećaju stope obnove iznad trenutnog proseka od 1% godišnje.

Zahtev za ukidanjem fosilnih grejača takođe je ublažen i odložen sa 2035. na 2040. godinu kako bi dobio podršku država članica EU.

Od 2025. godine, države članice EU će morati prestati sa subvencionisanjem "samostalnih" sistema fosilnog grejanja, formulacija koja ostavlja mogućnost za hibridne kotlove koji delimično rade na obnovljivim izvorima energije. Krajnji cilj je dekarbonizacija grejanja "do potpune eliminacije kotlova na fosilna goriva" do 2040. godine.

Obaveza da vlasnici kuća instaliraju solarne panele na svojim krovovima je takođe ublažena, pri čemu postojeće stambene zgrade neće biti pogođene tom obavezom. Umesto toga, solarna obaveza će važiti samo za "nove zgrade, javne zgrade i postojeće nerezidencijalne zgrade" kada prođu "renoviranje koje zahteva dozvolu".

Izvor: EURACTIV.rs

Nove izgrađene zgrade će morati biti bez emisija već od 2030. godine, u zavisnosti od toga kako zemlje EU sprovode pravila.

Dodatni izuzeci uključuju poljoprivredne objekte i objekte kulturnog nasleđa, koji mogu biti izuzeti od novih pravila, pored zgrada sa "posebnim arhitektonskim ili istorijskim zaslugama" i crkava.

Evropska potrošačka organizacija BEUC izjavila je da su zakonodavci "propustili priliku" da olakšaju obnovu domova domaćinstava, na primer, neuspevši da usklade raznovrsne energetske sertifikate i standarde koji trenutno postoje u regionima EU.

"Za potrošače, to ih ostavlja sa zbunjujućom slikom. Znaju da će morati da renoviraju svoje domove, a potrebni jednostavni servisi za pomoć neće biti dostupni. Međutim, energetski sertifikati će i dalje ostati zbunjujući i netačni, a finansiranje neće biti dovoljno lako dostupno", rekla je Monique Goyens, generalna direktorka BEUC.

(J.N./EURACTIV.rs)