Nijedno zagađenje nije dobro ni za čije zdravlje, ali nova studija ukazuje da su naučnici možda značajno potcenili koliko smrtonosno može biti zagađenje iz elektrana na ugalj.

Zagađenje česticama je mešavina čvrstih i tečnih kapljica koje lebde u vazduhu, kaže američka Agencija za zaštitu životne sredine. Može doći u obliku prljavštine, prašine, čađi ili dima. Stvaraju ga elektrane na ugalj i prirodni gas, kao i automobili, poljoprivreda, neasfaltirani putevi, gradilišta i šumski požari.

PM2,5, jedan od najmanjih oblika zagađenja česticama, je toliko sićušan, 1/20 širine ljudske kose, da može proći pored uobičajene odbrane vašeg tela. Umesto da se izvrši kada izdišete, može se zaglaviti u vašim plućima ili ući u vaš krvotok.

Čestice izazivaju iritaciju i upalu i mogu dovesti do respiratornih problema i hronične bolesti bubrega. Izlaganje može izazvati rak, moždani ili srčani udar, takođe može pogoršati astmu, a povezan je i sa većim rizikom od depresije i anksioznosti.

Između 1999. i 2020. godine, 460.000 smrtnih slučajeva među ljudima koji su dobili zdravstveno pokriće preko Medicare-a se može pripisati elektranama na ugalj, pokazala je nova studija.

Uticaj na smrtnost bio je veći u istočnom delu SAD, gde je zagađenje povezano sa ugljem i gde je veća gustina naseljenosti.

Kako su propisi postali stroži tokom godina, smrtni slučajevi od ove vrste zagađenja su se značajno smanjili do 2020. godine, otkrili su istraživači.

Ogromna većina viška smrtnih slučajeva zbog zagađenja česticama uglja u studiji bila je između 1999. i 2007. godine, kada su SAD u proseku imale više od 43.000 viška smrtnih slučajeva godišnje. To je otprilike isti broj ljudi koji su poginuli u saobraćajnim nesrećama 2021. Smrtni slučajevi uzrokovani zagađenjem česticama uglja predstavljali su skoro četvrtinu svih smrtnih slučajeva povezanih sa PM2,5 među onima koji su upisani u Medicare pre 2009. godine.

Izvor: MONDO/Stefan Stojanović

Međutim, nakon 2007. godine, višak smrtnih slučajeva je „značajno" opao, kaže studija, na 1.600 u 2020. godini.

Istraživači su proučavali podatke o emisijama iz 480 elektrana na ugalj u SAD i skoro dve decenije vredne podatke Medicare-a. Upoređivali su i moderirali gde vetar nosi sumpor-diokside koje emituju ove biljke, što može dovesti do stvaranja drugih oksida sumpora koji reaguju sa drugim jedinjenjima u atmosferi koja formiraju zagađenje česticama.

Studija ukazuje i da zagađenje vazduha može doprineti rastućoj pretnji otpornosti na antimikrobne lekove.

U uvodniku koji je objavljen uporedo sa studijom navedeno je ograničenje istraživanja: nije merilo PM2,5 direktno i nije uključivalo efekat druge vrste zagađenja, azot-oksida, koji se kombinuje sa emisijama isparljivih organskih jedinjenja iz drugih izvora da formira ozon, što takođe može izazvati zdravstvene probleme. Međutim, autori uvodnika, dr Robert Mendelson i Seung Min Kim, naučnici sa Jejla i Kolumbije, pohvaljuju rad.

Koautor studije dr Frančeska Dominici, profesor biostatistike na Harvardu T.H. Chan School of Public Health, rekla je da su prethodne studije - "uključujući i njene, usput" - potcenile koliko štetno zagađenje iz postrojenja na ugalj može biti jer su koristili meru finih čestica iz EPA monitora kvaliteta vazduha koja je bila dobra, ali ograničena.

Izvor: EPA-EFE/DIEGO AZUBEL

EPA monitori mere fine čestice iz svih izvora i teško je razlučiti koliko je zagađenja došlo samo od elektrana na ugalj, kazala je Dominici. Ona se nada da će nova studija potaknuti kreatore politike da brzo usvoje alternative čiste energije.

„Moramo se udaljiti od zagađenja ugljem. Zaista nema razloga za to", rekla je Dominici.

„Činjenica da je zagađenje ugljem mnogo strašnije u stvaranju finih čestica od drugih izvora je nešto što bi trebalo razumeti i raditi na tome širom sveta, ne samo u SAD.

Izvor: EPA-EFE/FAZRY ISMAIL

Dok je upotreba uglja u SAD sada mnogo niža nego 1990-ih, predviđa se da će se njegova upotreba na globalnom nivou povećati, kaže studija. Drugim rečima, svet bi još mnogo godina mogao da vidi veliki broj smrtnih slučajeva uzrokovanih ovom vrstom zagađenja.

Dr Lora Kejt Bender, nacionalna pomoćnica potpredsednika Američkog udruženja za pluća koja vodi kampanju za zdrav vazduh, rekla je da je nova studija u velikoj meri u skladu sa drugim istraživanjima koja su pokazala koliko je opasno zagađenje iz elektrana na ugalj.

„Ovo samo dodaje na ogromnu težinu dokaza o ne samo teretu PM2,5 na smrtnost od elektrana na ugalj, već i o uticajima njegovog čišćenja", rekla je Bender.

Studija je pokazala da je smanjenje emisija izazvano regulacijom u skladu sa amandmanima na Zakon o čistom vazduhu iz 1990. godine napravilo razliku, rekao je Bender.

Predviđeni višak smrtnosti od emisija iz elektrana na ugalj u 2020. bio je samo 3% od onoga što je bio 1999. godine, pokazala je studija.

„Zaštita životne sredine funkcioniše", rekla je ona, ali napomenula da nisu svi podjednako uživali te koristi.

Prema Američkom udruženju za pluća, zbog decenija stambene segregacije, afro-amerikanci imaju tendenciju da žive tamo gde je veća izloženost zagađenju vazduha. Druge studije i EPA pregled istraživanja zagađenja pokazali su da afro-amerikanci, žive sa znatno višim nivoima zagađenja česticama. To uzrokuje veći rizik od prerane smrti, posebno u poređenju sa belcima.

Američko udruženje za pluća se zalaže za to da EPA usvoji niz jačih mera kako bi se još više ograničilo zagađenje česticama. Studije pokazuju da je zdravlje ljudi ugroženo na čak nižem nivou od nacionalnih standarda za nivo zagađenja.

„Nauka jasno pokazuje da će strože granice biti zaštitnije", rekao je Bender.

(EURACTIV.rs)