Godina 2023. protekla je u znaku sumornih klimatskih vesti: globalna toplota bez presedana podstakla je smrtonosne ekstremne vremenske prilike, naučnici su izdali upozorenja da bi sledeće godine moglo biti još gore, a zagađenje je raslo.
Ali usred "mraka" koji je tokom ove godine bio pristutan zbog klimatskih promena, bilo je i znakova napretka. Rekordi obnovljive energije su postavljeni, svet je proslavio jednu od svojih najvećih ekoloških pobeda, a zemlje su napravile oprezan, ali istorijski korak ka budućnosti bez fosilnih goriva.
Prema pisanju CNN-a, ovo je pet razloga za optimizam.
Nalet obnovljive energije
Kako potreba da se stanovništvo brzo odvikne od fosilnih goriva koja utiču na globalno zagrevanje planete sve hitnija, širom sveta postoje neke svetle tačke čiste energije.
Na Noć veštica, Portugal je započeo niz rekorda. Više od šest dana uzastopno, od 31. oktobra do 6. novembra, nacija sa više od deset miliona ljudi oslanjala se isključivo na obnovljive izvore energije - postavljajući uzbudljiv primer ostatku sveta.
2023. godina je na putu do najvećeg povećanja kapaciteta obnovljive energije do sada, prema Međunarodnoj agenciji za energiju.
Kina, najveći svetski zagađivač klime, napravila je munjevit napredak u obnovljivim izvorima energije, a zemlja je spremna da ispuni svoj cilj koji se tiče energije iz sunca i vetra pet godina ranije. Izveštaj objavljen u junu otkrio je da je solarni kapacitet Kine sada veći od ostatka svetskih nacija zajedno, u porastu koji je autor izveštaja, Global Energy Monitor, opisao kao "neverovatan".
Međutim, ne može se zanemariti da je Kina takođe povećala proizvodnju uglja ove godine, okrećući se fosilnom gorivu jer su razorni toplotni talasi povećali potražnju za energijom za klimatizaciju i hlađenje, i jer je stalna suša na jugu zemlje uticala na snabdevanje hidroelektranama, koje se oslanjaju na padavine.
Pojavila se nada da će proizvodnja uglja u zemlji uskoro dostići vrhunac i pad, kada su Kina i SAD u novembru najavile da će nastaviti saradnju na klimatskim promenama, obećavajući veliko povećanje obnovljive energije, posebno za zamenu fosilnih goriva.
Sporazum o klimi koji cilja na fosilna goriva
Posle više od dve nedelje mukotrpnih pregovora, samit COP28 o klimi u Dubaiju završen je u decembru sa skoro 200 zemalja koje su se obavezale bez presedana da se udalje od fosilnih goriva.
Iako sporazum nije zahtevao od sveta da postepeno ukine ugalj, naftu i gas – što je podržalo više od 100 zemalja – on je pozvao zemlje da "doprinesu prelasku sa fosilnih goriva u energetskim sistemima". Ovo je bio prvi put da su sva fosilna goriva, glavni pokretači klimatske krize, bila na meti klimatskog samita COP.
Predsednik COP28 Sultan Al Džaber, koji je predsedavao pregovorima, nazvao je sporazum "istorijskim", dodajući da predstavlja "promenu paradigme koja ima potencijal da redefiniše naše ekonomije".
Koliko će ovaj sporazum na kraju imati uticaja zavisiće od toga šta će zemlje sledeće preduzeti da ga sprovedu. Mnogi stručnjaci upozoravaju na rupe u zakonu koje bi mogle ostaviti otvorena vrata za nastavak širenja fosilnih goriva.
Ali to što je uopšte postignut dogovor o fosilnim gorivima, naširoko je pozdravljen kao iskorak.
"Naterali smo ljude da rade stvari koje ranije nisu radili", rekao je američki izaslanik za klimu Džon Keri za CNN posle samita, opisujući to kao "istorijski uspeh".
Naglo krčenje šuma u Brazilu
Nakon godina velikog krčenja šuma u brazilskoj Amazoniji, ove godine je postignut dobar napredak u smanjenju uništavanja šuma.
Amazon je najveća prašuma na svetu i njena zaštita se smatra vitalnom za suzbijanje klimatskih promena. Deluje kao "usisvač” ugljenika i zagađenja koje zagreva planetu iz atmosfere. Kada se unište šume ili drveće, ugljenih negativno utiče na klimu i ispušta gasove sa efektom staklene bašte. Krčenje šuma i degradacija zemljišta odgovorni su za najmanje jednu desetinu svetskog zagađenja ugljenikom.
Krčenje šuma u Brazilu palo je za 22,3 odsto u poslednjih 12 meseci do jula, prema podacima nacionalne vlade, pošto je predsednik Luiz Ignasio Lula da Silva počeo da napreduje u vezi sa svojim obećanjem da će obuzdati ogromno uništavanje šuma koje se dogodilo za vreme njegovog prethodnika Jaira Bolsonaro.
Marcio Astrini, šef grupe za zastupanje Climate Observatory, opisao je to kao "impresivan rezultat" koji će da "zapečati povratak Brazila na klimatski plan".
Ipak, stopa krčenja šuma u Brazilu ostala je skoro dvostruko veća od najnižeg nivoa svih vremena u 2012. U tom periodu uništeno je oko 9.000 kvadratnih kilometara prašume. Dug je put do ispunjenja Lulinog obećanja da će do 2030. doći do nulte deforestacije.
Ozonski omotač se obnavlja
Zemljin ozonski omotač je na putu da se potpuno oporavi u roku od decenija, objavio je panel stručnjaka koji podržavaju UN u januaru, pošto se hemikalije koje oštećuju ozonski omotač postepeno ukidaju širom sveta.
Ozonski omotač štiti planetu od štetnih ultraljubičastih zraka, ali od 1980-ih, naučnici upozoravaju na rupu u ovom štitu zbog supstanci štetnih za ozon, uključujući hlorofluorougljenike (CFC), koji su se široko koristili u frižiderima, aerosolima i rastvaračima.
Međunarodna saradnja je pomogla da se zaustavi šteta. Dogovor poznat kao Montrealski protokol, koji je stupio na snagu 1989. godine, započeo je postepeno ukidanje CFC-a. Naknadni oporavak ozonskog omotača pozdravljen je kao jedno od najvećih svetskih ekoloških dostignuća.
Ako globalne politike ostanu na snazi, očekuje se da će se ozonski omotač oporaviti na nivoe iz 1980. godine do 2040. za veći dio sveta, navodi se u proceni. Za polarne oblasti, vremenski okvir za oporavak je duži: 2045 nad Arktikom i 2066 nad Antarktikom.
Studija objavljena u novembru, međutim, bacila je izvesnu sumnju na ovaj napredak. U radu, koji je objavio Nature Communications, otkriveno je da rupa u ozonskom omotaču iznad Antarktika "ne samo da je ostala velika po površini, već je postala i dublja tokom većeg dela antarktičkog proleća". Ali neki naučnici su bili skeptični prema nalazima studije, rekavši da se oslanja na suviše kratak vremenski period da bi se doneli zaključci o dugoročnom zdravlju sloja.
Rast prodaje električnih vozila
Popularnost električnih vozila je porasla ove godine, sa američkom prodajom na vrhuncu svih vremena. Ljudi u Kini i Evropi takođe kupuju električna vozila u velikom broju.
Električna vozila — koja su bolja za planetu od automobila na gas i dizel kada se pokreću na obnovljive izvore energije — ključna su za dekarbonizaciju drumskog saobraćaja, koji je odgovoran za oko jedne šestine globalnog zagađenja koje se zagreva planetu, navodi International Agencija za energetiku.
Amerikanci su kupili milion potpuno električnih vozila 2023. godine, što je godišnji rekord, prema izveštaju Blumberga.
Prema izveštaju, električna vozila su činila oko osam odsto svih novih vozila u SAD u prvoj polovini 2023. U Kini su električna vozila činila 19 odsto ukupne prodaje vozila, a širom sveta su činili 15 odsto prodaje novih putničkih vozila.
Prodaja električnih vozila u Evropi porasla je za 47 odsto odsto u prvih devet meseci 2023. godine, prema podacima Evropskog udruženja proizvođača automobila (EAMA). Međutim, prodavci automobila upozoravaju da prodaja opada jer potrošači čekaju na jeftinije modele, koji se očekuju za dve do tri godine.
(JA/EURACTIV.rs)