Kineska potražnja za ugljem predstavlja više od 50 odsto globalne potražnje, a upravo u ovoj zemlji će se značajno proširiti kapaciteti za obnovljivu energiju i time smanjiti potražnja za pomenutim energentom, zaključuje organizacija
Svetska potražnja za ugljem je ove godine porasla za 1,4 odsto u odnosu na prethodnu godinu, ali ovaj rast prikriva velike razlike među regionima, navodi se u izveštaju na veb stranici IEA.
Potražnja za ugljem u EU i SAD bi ove godine mogla da padne za po 20 odsto međugodišnje, dok je potražnja u Indiji u istom periodu porasla za osam odsto, a u Kini za pet odsto.
Međunarodna agencija za energiju smatra da će potražnja za ugljem u svetu do 2026. godine pasti za 2,3 odsto u odnosu na ovogodišnji nivo, čak i u slučaju da države ne budu sprovodile strože ekološke mere nego do sada. Pad potražnje za ugljem će biti podstaknut velikim proširenjem kapaciteta obnovljive energije u naredne tri godine, ističe IEA.
IEA navodi da će potražnja za ugljem u svetu do 2026. godine pasti za 2,3 odsto u odnosu na ovogodišnji nivo, čak i u slučaju da države ne budu sprovodile strože ekološke mere nego do sada. Pad potražnje za ugljem će biti podstaknut velikim proširenjem kapaciteta obnovljive energije u naredne tri godine.
Više od polovine ovog globalnog povećanja kapaciteta obnovljive energije trebalo bi da se dogodi u Kini, koja trenutno čini preko polovine svetske potražnje za ugljem. Kao rezultat toga, očekuje se da će potražnja za ugljem u Kini opasti 2024. godine i zadržati se na istom nivou do 2026. godine. Međutim, perspektiva za ugljen u Kini će biti značajno uticati u narednim godinama od strane tempa razvoja čiste energije, vremenskih uslova i strukturalnih promena u kineskoj ekonomiji, prenosi Forbs.com.
Predviđeni pad globalne potražnje za ugljem, koji je trenutno najveći izvor energije za proizvodnju električne energije, proizvodnju čelika i proizvodnju cementa, ali i najveći izvor emisija ugljen-dioksida (CO2) iz ljudske aktivnosti, mogao bi označiti istorijski preokret. Međutim, prema izveštaju, globalna potrošnja će ostati znatno iznad 8 milijardi tona do 2026. godine. Da bi se smanjile emisije u skladu sa ciljevima Pariskog sporazuma, upotreba nepročišćenog uglja bi trebalo značajno brže da opada.
"Videli smo padove globalne potražnje za ugljem nekoliko puta, ali su bili kratkotrajni i uzrokovani izuzetnim događajima poput raspada Sovjetskog Saveza ili krize izazvane Covid-19. Ovaj put deluje drugačije, jer je pad strukturalniji, vođen izuzetnim i dugotrajnim proširenjem tehnologija čiste energije", rekao je Kisuke Sadamori, direktor IEA za energetska tržišta i bezbednost.
Naglasio je da se prekretnica za ugljen jasno nazire - iako će tempo proširenja obnovljivih izvora energije u ključnim azijskim ekonomijama odrediti šta će se dalje dogoditi i potrebni su mnogo veći napori kako bi se postigli međunarodni klimatski ciljevi.
Izveštaj zaključuje da se pomak u potražnji i proizvodnji uglja prema Aziji ubrzava. Ove godine, Kina, Indija i jugoistočna Azija čineće tri četvrtine globalne potrošnje, u poređenju sa samo oko četvrtine 1990. godine. Potrošnja u jugoistočnoj Aziji se očekuje da će premašiti, prvi put, potrošnju Sjedinjenih Američkih Država i Evropske unije 2023. godine. Kroz 2026. godinu, potrošnja uglja će se značajno povećati samo u Indiji i jugoistočnoj Aziji. U razvijenim ekonomijama, proširenje obnovljivih izvora energije uz slab rast potrošnje električne energije nastaviće da vozi strukturalni pad potrošnje uglja.
(J.N./EURACTIV.rs)